Мицко Крстић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мицко Крстић
Arambasha Micko.jpg
Мицко Крстић
Пуно име Мицко Крстић „Поречки“
Датум рођења 1855.
Место рођења Латово
  Османско царство
Датум смрти (1909-10-16)16. октобар 1909.
Место смрти Ижиште[а]
  Османско царство

Мицко Крстић (1855 — 13/16. октобар [1] 1909), познат као Мицко Поречки (по области Пореч), је био четнички војвода у Старој Србији односно Вардарској Македонији (данашњој Републики Македонији).

По занату је био самарџија и једно време радио у Скопљу.

1876. год. побегао је од куће због зулума Џемајила-Џеме и губертовао по Румунији и Србији, и ратовао. Чета Мицка Крстића 1879. формирана је у Нишу уз припомоћ Николе Рашића и војних власти у Варњу. После Брсјачке буне допао је затвора 1882. и остао у затвору до 1904. Чим је пуштен из затвора, и вратио се кући, организовао је чету и почео се сукобљавати са Бугарима и Турцима.

Мицко је погинуо после Хуријета.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Мицко Крстић родио се у селу Латову у Рабетинској Реци у данашњој Македонији. Његови преци су из села Требина у Поречу, области код данашњег Македонског Брода који је у 19. и првој половини 20. века снажно неговао српске традиције. Као дечак Мицко је отишао у Скопље да испече самарџијски занат. По повратку из Скопља затекао је стару обест албанског бега Џемаил Аге који му је понижавао и уцењивао оца.[2]

Добровољац и устаник[уреди]

Мицко одлази у Србију која те 1876. улази у рат са Османским царством. Мицко је у Српско-турском рату 1876—1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацим из Пореча. Након рата пребацује се у Пореч и ту учествује као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми Не седи Џемо распашан. Због зиме и потера Мицко распушта чету 1882. и склања се у Пореч у село Белицу. Турске потере га хватају и одводе у битољску тамницу где је „имао да одлежи“ 101. годину робије. Због свог отвореног српског декларисања бива жртва атентата у тамници који једва преживљава. Након тога ступа у преписку са српским конзулом у Битољу Милојком Веселиновићем који настоји да га ослободи.

Године 1897. Бугарска користи Грчко-турски рат 1897. да издејствује амнестију за све Бугаре у турским тамницама. Мицко Крстић одбија да се користи амнестијом и да се издаје за Бугарина и остаје у тамници све до 1901. када српски конзул коначно успева да га ослободи. Од 1901. до априла 1904. Мицко живи у Битољу од скромне помоћи српског конзулата.[3][4]

Четовање[уреди]

Када је након Илинданског устанка појачан терор ВМРО-а а над Србима. Саватије Милошевић и Лазар Кујунџић успевају да га пребаце у Пореч где организује прву српску чету са десне стране Вардара. Уплашена култом Мицка као старог борца и омиљеног народног јунака, челници ВМРО крећу у напад на Мицка октобра 1904. Чете Георги Сугарева, Петра Ацева и Дамјана Груева напале су га код села Слатина у Поречу. Мицко је издржао борбу и чак однео победу у којој је заробљен и ревизиони војвода ВМРОа Дамјан Груев. [5] Мицко је Груеву поклонио живот и пустио га под условом да више не напада Србе.[1] Груев је преко конзулата у Битољу и Скопљу пребачен у Бугарску и није предат Турцима. Због старости Мицко је убрзо пребачен у Србију. Након Младотурске револуције враћа се у Пореч. Турски циљ је био да обезглаве народ, па како им је Мицко Крстић био прва мета убијају га 13/16 октобра 1909. код села Ижишта у близини Кичева.[1][6][7]

Наслеђе[уреди]

Сликарка Надежда Петровић (1873-1915) написала је драму о његовом животу.[8]

Напомене[уреди]

  1. Или 13. октобра 1909. године

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 537.
  2. С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 43-44.
  3. Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопие, (2009). стр. 765.
  4. С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 45-52.
  5. T. Nikolov - 15, Приступљено 5. 4. 2013.
  6. Краков (1930). стр. 192-197.
  7. http://www.makedonika.org/whatsnew/fzf/15vancog.pdf
  8. „Прво јавно читање драме Надежде Петровић "Војвода Мицко Поречанин". Влада Републике Србије. ; Петровић, Надежда (2005). Војвода Мицко Поречанин. Библиотека града Београда. ISBN 978-86-7191-071-2. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]