Миш

Миш; Временски распон: Касни Миоцен – данас
	Кућни миш; (Mus musculus)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Породица:	Muridae
Потпородица:	Murinae
Род:	Mus; Linnaeus, 1758
Типска врста
	Mus musculus;
Подродови
	Coelomys; Mus; Nannomys; Pyromys; Incertae sedis (6 врста);

Миш једе

Миш (лат. Mus, μῦς - мис, на старогрчком) је род малих глодара који припада породици мишева^[3] (лат. Muridae). Постоји 38 врста мишева.

Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (Mus musculus), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци.^[4]^[5]

Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша^[6]^[7]^[8] се срећу близу људи.^[9]

Опис[уреди | уреди извор]

Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану. Дневно поједу око 10% своје тежине.^[9]

Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и тело. Тешки су око 30 g.^[9]

Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је обложен густом длаком.

Станиште[уреди | уреди извор]

Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и у морима.^[9]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Често праве штету људима зато што грицкају људске намирнице и разне материјале. Једу све што нађу, али највише биљну храну.^[9] Често су узрочници економских штета, могу да прегризу и униште вредне предмете попут одеће и уметнина, али и да изазову пожаре уколико им се под зубима нађу електро инсталације.

Мишеви као храна[уреди | уреди извор]

Мишеви су значајна карика у ланцима исхране у природи.^[9]

Врсте[уреди | уреди извор]

Следећи списак садржи подродове и врсте рода Mus:^[10]

Род Миш
Подрод Pyromys	Подрод Coelomys	Подрод Mus		Подрод Nannomys
Mus platythrix, Индија Mus saxicola, Јужна Азија Mus philipsi, Индија Mus shortridgei, Југоисточна Азија Mus fernandoni, Шри Ланка	Mus mayori, Шри Ланка Mus pahari, Југоисточна Азија Mus crociduroides, Суматра Mus vulcani, Јава	Mus famulus, Јужна Индија Mus caroli, Источна и југоисточна Азија Mus cervicolor, Југоисточна Азија Mus cookii, Југоисточна Азија Mus cypriacus, Кипар Mus booduga, Јужна Азија Mus terricolor, Јужна Азија	Mus musculus,^[11]^[12] Свуда где и људи Mus spretus, Западно средоземље Mus macedonicus, Балкан, Предња Азија Mus spicelegus, Северни Балкан Mus fragilicauda	Mus callewaerti, Конго, Ангола Mus setulosus, Западна и Централна Африка Mus triton, Централна и Источна Африка Mus bufo, Источна Африка Mus tenellus, Источна Африка Mus haussa, Подручје западног Сахела Mus mattheyi, Гана Mus indutus, Јужна Африка	Mus setzeri, Намибија, Боцвана, Замбија Mus musculoides, Подсахарска Африка Mus minutoides, Јужна Африка Mus orangiae, Јужна Африка Mus mahomet, Источна Африка Mus sorella, Централна и Источна Африка Mus kasaicus, Конго Mus neavei, Источна Африка Mus oubanguii, Централноафричка република Mus goundae, Централноафричка република Mus baoulei, Гвинеја, Обала слоноваче

Подврсте[уреди | уреди извор]

Mus musculus bactrianus Blyth, 1846
Mus musculus castaneus Waterhouse, 1843
Mus musculus domesticus Schwarz and Schwarz, 1943
Mus musculus gentilulus Thomas, 1919
Mus musculus musculus Linnaeus, 1758

Галерија[уреди | уреди извор]

Јетра миша оболлопг од карцинома

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37.
^ Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x.
^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Приступљено 2018-10-23.
^ „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (на језику: енглески). 2018-12-25. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-25.
^ Kryštufek, B.; Lunde, D.P.; Meinig, H.; Aplin, K.; Batsaikhan, N.; Henttonen, H. (2019). „Micromys minutus”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T13373A119151882. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T13373A119151882.en . Приступљено 19. 2. 2022.
^ „BBC - Science & Nature - Wildfacts - Harvest mouse”. Архивирано из оригинала 2004-11-19. г. Приступљено 2004-09-11.
^ „Arkive: Micromys minutus.”. Архивирано из оригинала 2010-08-29. г. Приступљено 2010-08-25.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш
^ „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018.
^ Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, et al. (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957.
^ Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, et al. (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262.

Литература[уреди | уреди извор]

Велика енциклопедија животиња,. Михаљ Микеш. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7.
Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. pp. 894–1531 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
Nyby JG (2001). „Auditory Communication among Adults”. Ур.: Willott JF. Handbook of Mouse Auditory Research: From Behavior to Molecular Biology. CRC Press. стр. 3—18. ISBN 978-1-4200-3873-6.
Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718.
Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. S2CID 205694138. doi:10.1080/10408410902989837.
Behney, W. H. (1. 1. 1936). „Nocturnal Explorations of the Forest Deer-Mouse”. Journal of Mammalogy. 17 (3): 225—230. JSTOR 1374418. doi:10.2307/1374418.
„Mice : The Humane Society of the United States”. Архивирано из оригинала 22. 1. 2010. г. Приступљено 15. 8. 2016.
Weber, Jesse N.; Peterson, Brant K.; Hoekstra, Hopi E. (17. 1. 2013). „Discrete genetic modules are responsible for complex burrow evolution in Peromyscus mice”. Nature. 493 (7432): 402—405. Bibcode:2013Natur.493..402W. PMID 23325221. S2CID 4361153. doi:10.1038/nature11816.
„The facial expressions of mice”. Max-Planck-Gesellschaft. 2. 4. 2020.
„The face of a mouse reveals its emotions: study”. Phys.org (на језику: енглески). 2. 4. 2020.
„Mice have facial expressions, AI finds” (Video). Amaze Lab (на језику: енглески). 3. 4. 2020.
„Mouse Info”. Приступљено 15. 8. 2016.
„Do mice really love cheese?”. HowStuffWorks (на језику: енглески). 2015-04-15. Приступљено 2020-02-27.
„What Kind of Food Should Your Pet Mouse Eat?”. The Spruce Pets (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-19.
„2002 Release: Draft Sequence of Mouse Genome”. Приступљено 15. 8. 2016.
Sharon L. Vanderlip (2001). Mice: Everything About History, Care, Nutrition, Handling, and Behavior. Barron's Educational Series. стр. —. ISBN 978-0-7641-1812-8. Приступљено 22. 4. 2013.
Tembo, Mwizenge S. „Mice as a Delicacy: the Significance of Mice in the Diet of the Tumbuka People of Eastern Zambia”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2008.
Gorman, James (2020-06-19). „Wildlife Trade Spreads Coronaviruses as Animals Get to Market”. The New York Times.
„BBC – History – Ancient History in depth: Health Hazards and Cures in Ancient Egypt”. Приступљено 15. 8. 2016.
Hart, George (1. 5. 2001). What life was like. Time Life Books. стр. 40. ISBN 978-0-7370-1007-7.
Encyc of Discovery Science and History. Fog City Press. 1. 9. 2002. стр. 320. ISBN 978-1-876778-92-7.
„Tour Egypt :: Egypt: A Carefree Childhood in Ancient Egypt”. Приступљено 15. 8. 2016.
Shuter, Jane (2003). The Egyptians. Raintree. стр. 10. ISBN 978-0-7398-6440-1.
Fontanel, Béatrice; D'Harcourt, Claire (1997). Babies: history, art, and folklore. Harry N. Abrams. стр. 64. ISBN 9780810912441.
Colón, A. R.; Colón, P. A. (1999). Nurturing Children: A History of Pediatrics. Greenwood Press. стр. 20. ISBN 978-0-313-31080-5.
Blum, Richard H.; Blum, Eva Marie (1970). The Dangerous Hour: The Lore of Crisis and Mystery in Rural Greece. Scribner. стр. 336.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37.

[2] Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x.

[Prilog-3] „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[4] Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Приступљено 2018-10-23.

[5] „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (на језику: енглески). 2018-12-25. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-25.

[Micromys_minutus-6] Kryštufek, B.; Lunde, D.P.; Meinig, H.; Aplin, K.; Batsaikhan, N.; Henttonen, H. (2019). „Micromys minutus”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T13373A119151882. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T13373A119151882.en . Приступљено 19. 2. 2022.

[7] „BBC - Science & Nature - Wildfacts - Harvest mouse”. Архивирано из оригинала 2004-11-19. г. Приступљено 2004-09-11.

[8] „Arkive: Micromys minutus.”. Архивирано из оригинала 2010-08-29. г. Приступљено 2010-08-25.

[Микеш-9] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш

[NCBI-10] „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018.

[Gregory-11] Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, et al. (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957.

[Mouse_Genome_Sequencing_Consortium-12] Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, et al. (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Народне библиотеке	Немачка Израел Сједињене Државе
Остало	Национални архив (САД)