Мишима: живот у четири поглавља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мишима: живот у четири поглавља
MishimaPoster.jpg
Постер за филм
Изворни насловMishima: A Life in Four Chapters
Жанрдрама
биографски
РежијаПол Шрадер
СценариоЛеодард Шрадер
Пол Шрадер
Главне улогеКен Огата
Мазајуки Шионоја
Јункичи Оримото
Кенџи Савада
Година1985.
Трајање120 минута
Земља САД
Језикјапански
енглески
Буџет5 милиона долара
Зарада502,758 долара
IMDb веза

Мишима: живот у четири поглавља“ (енгл. Mishima: A Life in Four Chapters) амерички је филм из 1985. у режији Пола Шрејдера о животу јапанског књижевника Јукија Мишиме, са посебним освртом на околности његовог самоубиства у згради Јапанских одбрамбених снага. Подељен је на четири краћа дела: „лепота”, „уметност”, „акција” и „хармонија мача и пера”. Филм има сложену структуру и састављен је од нехронолошког низа епизода груписаних у три кључна аспекта Мишиминог живота. Сваком аспекту одговара другачији стилски поступак. У црно-белим епизодама приказано је Мишимино одрастање и сазревање, кадрови снимљени реалистичном филмском техником приказају Мишимине последње дане пред самоубиство, док сцене снимљене у јарким и пастелним бојама са позоришном сценографијом представљају кратке екранизације романа: „Златни павиљон“, „Кјокина кућа“ и „Помамни коњ“.[1] Сцена сексуалног узбуђења над сликом Светог Себастијана и сукоб школског силеџије и Мишиме из првог сегмента, адаптирани су из аутобиографског романа „Исповест маске“.

Пропраћен минималистичком музиком америчког композитора Филипа Гласа, „Мишима: живот у четири поглавља“ је необични портрет загонетне и парадоксалне личности. Са комплексном темпоралном структуром и разноликим визуелним ефектима добио је статус „уметничког филма“ и тиме се издвојио из нормативних шема америчког комерцијалног филма.[2] Након премијере 25. маја 1985. на Канском филмском фестивалу, критичари су Шрејдерово остварење дочекали похвалама. Роџер Иберт га је уврстио у своју трећу књигу најбољих филмова тврдећи да је „Мишима: живот у четири поглавља“ уједно један од најнеобичнијих и најбољих биографских филмова икада снимљених.[1] Пол Шрејдер га сматра својим најбољим филмом у каријери.[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ebert 2010, стр. 252.
  2. ^ Prince 2000, стр. 285.
  3. ^ King 2014, стр. 164.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]