Мишима: Живот у четири поглавља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мишима: Живот у четири поглавља
MishimaPoster.jpg
Мишима: Живот у четири поглавља
Изворни насловMishima: A Life in Four Chapters
Жанрдрама
биографски
РежијаПол Шрадер
СценариоЛеодард Шрадер
Пол Шрадер
Главне улогеКен Огата
Мазајуки Шионоја
Јункичи Оримото
Кенџи Савада
Година1985.
Трајање120 минута
Земља САД
Језикјапански
енглески
Буџет5 милиона долара
Зарада502,758 долара
IMDb веза

Мишима: Живот у четири поглавља“ (енгл. Mishima: A Life in Four Chapters) је америчко-јапански филм из 1985. у режији Пола Шрадера о животу контроверзног јапанског књижевника Јукија Мишиме, са посебни освртом на околности његовог самоубиства у згради Јапанских одбрамених снага. Подељен је на четири краћа дела: лепота, уметност, акција и хармонија мача и пера. Филм има сложену структуру и састављен је од нехронолошког низа епизода које приказују три кључна аспекта његовог живота. У црно-белим сегментима приказано је Мишимино одрастање и сазревање. Сцене снимљене у јарким и пастелним бојама са позоришном сценографијом представљају кратке екранизације његових романа: „Златни павиљон“, „Кјокина кућа“ и „Помамни коњ“. Док су у сценама снимљених реалистичком филмском техником приказани Мишимини последњи дани пред самоубиство.[1] Сцена сексуалног узбуђења над сликом Светог Себастијана и сукоб школског силеџије и Мишиме из првог сегмента, адаптирани су из аутобиографског романа „Исповест маске“.

Пропраћен готово хипнотишућом музиком америчког композитора Филипа Гласа, „Мишима: живот у четири поглавља“ је необични портрет загонетне и парадоксалне личности. Са комплексном темпоралном структуром и разноликим визуелним ефектима добио је статус „уметничког филма“ и тиме се издваја из нормативних шема америчког комерцијалног филма.[2] Након премијере 25. маја 1985. на Канском филмском фестивалу, критичари су Шрадерово остварење дочекали похвалама. Роџер Иберт га је уврстио у своју трећу књигу најбољих филмова тврдећи да је „Мишима : живот у четири поглавља“ уједно један од најнеобичнијих и најбољих биографских филмова икада снимљених.[1] Пол Шрадер сматра га својим најбољим филмом у каријери.[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ebert 2010, стр. 252.
  2. ^ Prince 2000, стр. 285.
  3. ^ King 2014, стр. 164.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]