Мишја грозница

С Википедије, слободне енциклопедије
Sin Nombre virus Hanta TEM 1137 lores.jpg

Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом или мишја грозница је инфективна болест која настаје услед инфекције хантавирусом.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Група хантавируси обухвата различите вирусе који су широко распрострањени. У Западној и Северној Европи су најчешћи хантавируси вирус Пумала и Вирус Добрава-Београд, који је 1988. откривен уз помоћ наших научника.

У Кини, Кореји и Русији, али и деловима источне Европе, поред вируса Пумала среће се и вирус Хантан, који изазива тешку форму ове болести. Код нас се среће ендемски у неким местима.

У Јужној и Северној Америци срећу се друге врсте (вирус син номбре).

Путеви преношења[уреди | уреди извор]

Преносилац хеморагијске грознице са бубрежним синдромом је пољски миш, који овај вирус избацује својим излучевинама: пљувачком, мокраћом и столицом. Човек се инфицира кад дође у контакт са излучевинама овог миша. Инфекције су посебно честе код војника, шумара, пољопривредника и ловаца, који врло лако долазе у контакт са заразним материјалом.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Облици[уреди | уреди извор]

Постоје две форме:

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

После времена инкубације од 2 до 4 недеље јављају се тегобе у виду

Смртност је 6–7%.

Инфекција хантавирусом може се јавити и у облику хеморагијске грознице са плућним синдромом. Ова форма је честа у Јужној и Северној Америци.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • CDC (језик: енглески)
  • medizin.de (језик: немачки)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9.

Литература[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).