Мисао

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мишљење)
Кип жене мислиоца

Мисли и мишљење су психолошке функције која нам омогућују да путем мисаоних операција одређујемо својства појава и откривамо односе међу њима.[1]

Мишљење (или ток мишљења) је ментални процес који се одликује расуђивањем и закључивањем, односно схватањем узрочно-последичних веза између различитих појмова.[2] Мисао (односно садржај мишљења) се редовно очитава у неком суду или тврдњи.[1]

У филозофији се обично претпоставља да су људи окарактерисани рационалношћу, а најочигледније испољавање рационалности је способност мишљења.[3] Због сложености и условљености емоционалним и другим факторима разликујемо: конкретно и апстрактно, логично и нелогично, магијско и архаично мишљење.[2] Није свако мишљење језичко, нпр. мишљење шахисте, композитора и сликара.[3]

Мисаоне операције[уреди]

Мисаоне операције су:

Теорије[уреди]

Такође погледајте: Преглед мишњења
  • „Преглед теорије мисаоних процеса и размишљања машина” (Кајаниело)[4] – мисаони процеси и менталне појаве моделоване скуповима математичких једначина
  • Површине и есенције: Аналогија као гориво и ватра размишљања (Хофстадтер и Сандер)[5] – теорија изграђена на аналогијама
  • Неурална теорија језика и мисли (Фелдман и Лакоф)[6] – неурално моделовање језика и просторних односа
  • Мисаони форуми – структура, моћ и ограничења мисли (Баум)[7] – теорија изграђена на менталним моделима
  • Несвесна теорија мисли[8][9] – мислио која није свест
  • Лингвистичке теорије – Ствари мисли (Стивен Пинкер, Ноам Чомски)[10] – Лингвистичка и когнитивна теорија да је мисао базирана на синтактичким и језичким рекурзивним процесима

Мишљење у филозофији[уреди]

Огист Роден, Мислилац

Мисао, која укључује и опажајне податке, не произлази само из стварности, него и на њу делује. Мишљење је след мисли управљених на проницање стварности, а самими тим и на њено мењање.[11]

Шелинг је тврдио да је мисао »независна моћ која за себе даље делује«, и да је »створена од душе«.[11] Фендер, логичар феноменолошке оријеритације, своју основну концепцију заснива на разликовању мисли (предмет логике) и мишљења (предмет психологије).[11]

Јован Кронштатски сматра да људска мисао неограничено тече захваљујући томе што постоји неограничени мислећи дух.

Мишљење у психологији[уреди]

Психологија проучава ментални процес мишљења, као и поремећаје до којих долази у том процесу. Постоје поремећаји мишљења који су карактеристични за поједине особе али и за врсту психолошких поремећаја коју имају.[2]

Присилна мисао[уреди]

У психологији, присилна мисао односи се на велику групу присилних феномена као што су присилне радње, импулси, нагони или представе. Садржај присилних мисли је у тесној вези са врстом фобија при чему се као пропратна појава јавља страх, узнемиреност, сумњичавост исл.[2]

Социологија[уреди]

Говорни балон је илустрација која приказује мисао.

Социјална психологија је студија начина на који људи и групе интерагују. Научници у овој интердисциплинарној области обично су психолози или социолози, иако сви социјални психолози користе индивидуе и групе као њихове аналитичке јединице.[13]

Упркос њихове сличности, психолошки и социолошки истраживачи имају тенденцију да се разликују у погледу њихових циљева, приступа, метода и терминологије. Они такође фаворизују различите научне часописе и стручна удружења. Најзначајнији период сарадње између социолога и психолога био је током година непосредно након Другог светског рата.[14] Мада је настала све већа изолација и специјализација задњих година, извесни степен преклапања и утицаја преостаје између две дисциплине.[15]

Колективна несвесноcт, понекад позната као колективна подсвест, је термин аналитичке психологије, који је сковао Карл Јунг. То је део несвестног ума, заједничког за друштво, људе, или целокупно човечанство, у међусобно повезаном систему који је производ свих заједничких искустава и садржи појмове као што су наука, религија, и моралност. Док Фројд није правио разлику између „индивидуалне психологије” и „колективне психологије”, Јунг је разликовао колективно несвесно од личне подсвести, особене сваком људском бићу. Колективно несвесно познато је и као „резервоар искустава наше врсте”.[16]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Misao, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Иван Видановић, „Речник социјалног рада“
  3. 3,0 3,1 мишљење, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. 1999. ISBN 978-86-7047-303-4.
  4. Caianiello, E. R (1961). „Outline of a theory of thought-processes and thinking machines”. Journal of Theoretical Biology. стр. 204—35. Приступљено 27. 06. 2013. 
  5. "Surfaces and Essences: Analogy as the Fuel and Fire of Thinking" by Douglas Hofstadter and Emmanuel Sander, 2013, Basic Books. ISBN 978-0465018475.
  6. The Neural Theory of Language and Thought
  7. "ThoughtForms – The Structure, Power, and Limitations of Thought: Volume 1 – Introduction to the Theory" by Peter Baum, 2013, Aesir Publishing. ISBN 9780988489301.
  8. Unconscious Thought Theory
  9. Dijksterhuis, Ap; Ap and Nordgren; Loran F. (2006). „A Theory of Unconscious Thought”. Perspectives On Psychological Science (PDF chapter). 1—2. стр. 95—109. Приступљено 27. 06. 2013. 
  10. Steven Pinker (2008). The Stuff of Thought: Language as a Window into Human Nature. Penguin Books. ISBN 978-0143114246. 
  11. 11,0 11,1 11,2 Мисао, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  12. Јован Кронштатски, Господе име ти је љубав. стр. 126, Београд, 1998.
  13. Myers, David G. (1993). Social psychology. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-044292-4. 
  14. Sewell, W.H. . Some reflections on the golden age of interdisciplinary social psychology. Annual Review of Sociology, Vol. 15.
  15. Flick, Uwe (20. 8. 1998). The Psychology of the Social. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58851-5. 
  16. Jensen, Peter S., Mrazek, David, Knapp, Penelope K., Steinberg, Laurence, Pfeffer, Cynthia, Schowalter, John, & Shapiro, Theodore. (Dec 1997) "Evolution and revolution in child psychiatry: ADHD as a disorder of adaptation. (attention-deficit hyperactivity syndrome)". Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. 36. стр. 1672. (10). July 14, 2007.
  17. „How do animals think?”. agriculture.vic.gov.au (на језику: енглески). Department of Economic Development, Jobs, Transport and Resources. Приступљено 29. 06. 2017. 
  18. „Yes, Animals Think And Feel. Here's How We Know”. National Geographic News. 15. 07. 2015. Приступљено 29. 06. 2017. 
  19. Gopnik, Alison. „How Animals Think”. The Atlantic. Приступљено 29. 06. 2017. 
  20. Kluger, Jeffrey. „What Are Animals Thinking? (A Lot, as it Turns Out)”. Time. Приступљено 29. 06. 2017. 
  21. Safina, Carl (2015). Beyond Words: What Animals Think and Feel (на језику: енглески). Henry Holt and Company. ISBN 9780805098891. Приступљено 29. 06. 2017. 
  22. Jamieson, Dale. What do animals think? (PDF). Приступљено 29. 06. 2017. 
  23. Linden, Eugene. „Can Animals Think?” (PDF). Приступљено 29. 06. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]