Мијат Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мијат Стојановић
Mijat Stojanović (srpski krajiški učitelj, Ilirist).jpg
Место рођењаБабина Греда
 Flag of the Habsburg Monarchy.svg Аустријско царство
КрштенПравославље
Место смртиЗагреб
 Flag of Austria-Hungary (1869-1918).svg Аустроугарска
ДржављанствоАустријско, Аустроугарско
Занимањекрајишки учитељ, равнатељ, писац, члан хрватског Сабора
ДеловањеСлавонија, Земун, Карловац, Огулин, Госпић
РадовиОдломци очевих писама сину
Буквар или почетна читанка
Учба за учитеље
Језгра науке доктора Дитеса
Практично умословје (Логика)
Згоде и незгоде мога живота
ПокретИлиризам

Мијат Стојановић (Бабина Греда 1818 — Загреб 1881) је био крајишки учитељ, равнатељ, педагошки писац и први учитељ у хрватском Сабору. [1]

Биографија[уреди]

Рођен је у Бабиној Греди, Војна крајина у саставу Аустроугарске. Прво је радио (бесплатно) као учитељски помоћник и касније као учитељ у разним крајишким школама по Славонији. Био је надучитељ главне школе у Земуну и окружни школски надзорник у Карловцу, Огулину и Госпићу. Као млад био је присталица Илиризма. Радио је на националном освешћивању крајишника. 1848. изабран је као први учитељ у хрватски Сабор. Касније је био конзервативно настројен. Упркос томе да је био верник дјеловао је за еманципацију школе од цркве. Приступио је кругу напредних учитеља код Ивана Филиповића. Оснивач је и председник хрватског педагошко-књижевног збора. Писао је у листу „Напредак” и држао предавања која су објављена у штампи („Рецимо коју о естетичној наобразби и узгоју и пучкој школи”, „Цртице из повијести о развитку пучкога школства”, итд.) У „Књижици за учитеље” издао је Збор Стојановићеве преводе Салзманових дела под насловима „Заблуде одгоја” и „Милан Драгојевић”. [1]

Богат је и његов рад код скупљања и објављивања народног фолклора, на народном просвећивању, пољопривреди, хигијени и омладинској књижевности. Сурађивао је са разним листовима тог времена (нпр. „Славонски југ”). Био је цењен код учитеља због књижевног и сталешког рада.

Библиографија[уреди]

У рукопису је оставио око двадесет дела:[1]

  • Одломци очевих писама сину
  • Буквар или почетна читанка
  • Учба за учитеље
  • Језгра науке доктора Дитеса
  • Практично умословје (Логика)
  • Згоде и незгоде мога живота

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Франковић, Драгутин (1958). Повијест школства и педагогије у Хрватској. Загреб: Педагошко-књижевни збор. стр. 95—96.