Мијајло Вучинић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мијајло Нишин Вучинић
Mijajlo Vucinic.jpg
Биографија
Име при рођењуМијајло Нишин Вучинић
Датум рођења1834.
Место рођењаПипери
Османско царство
Датум смрти1910.(1910-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (75/76 год.)
Место смртиЦетиње
Краљевина Црна Гора
РелигијаПравославље
СупружникМарица Вучинић
ДецаЈован
Милутин
Ђуро
Милош
Никица
Видна
Мила
Стана
Барјактар
1854 — 1869.

Мијајло (Михајло) Нишин Вучинић (Пипери, 1834Цетиње, 1910) је био барјактар, перјаник, војвода, дивизијар, гувернер, судија.[1] и посланик прве Црногорске скупштине.

Биографија[уреди]

Мијајло је рођен као прво дијете Нише, перјаника владике Рада. Већ као седамнаестогодишњак Мијајло се истиче у борби против Турака. Са навршених двадесет година, кнез Данило га је именовао за барјактара пиперске и братоношке гардијске чете. Потом кнез Никола, дотадашњег барјактара и гардисту именује за перјаника, а потом у његовој тридесет петој години и за команданта пиперског батаљона.

Учествовао је са својом војском у бојевима на Грахову, Вучјем долу, Тријепчу и Фундини, као и другим, на којима је исказао своју ратну способност и јунаштво. Као признање његовог рада, Краљ Никола му додјељује највећи чин у војсци, дивизијара.

Исказао се и као способан политичар који је обављао функцију Војводе Пиперског, а био је и посланик прве Црногорске скупштине. Био је посвећен своме народу и држави.

Имао је два брата: Пука Вучинића и Вула Вучинића и двије сестре. Био је ожењен Марицом Марковић из Пипера. Имао је пет синова: Ђуро Вучинић, Милутин Вучинић, Милош Вучинић, Јован Вучинић и Никица Вучинић и три ћерке: Видна Вучинић, Мила Вучинић, Стана Вучинић.[1]

Занимљивости[уреди]

Мијајло је предсједавао Војним судом у поступку који је познат као Колашински процес 1909. године.[1][2]

Пипери под командом Мијајла су први умарширали у тада тек ослобођену Подгорицу. Мијајло је касније био и гувернер Подгорице.

Бригада под командом Мијајла Нишина је на Вучјем долу ухватила Осман-пашу.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Дигитална библиотека црногорске културе: „Портерт дивизијара Милутина Вучинића (1869—1922)“, Новак Аџић, приступ 25.8.2013
  2. ^ Дан онлајн: „Проблематична објективност суда“, 8.6.2013