Мијајло Вучинић
| Мијајло Нишин Вучинић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Име при рођењу | Мијајло Нишин Вучинић | ||||||||
| Датум рођења | 1834. | ||||||||
| Место рођења | Пипери, Османско царство | ||||||||
| Датум смрти | 1910. (75/76 год.) | ||||||||
| Место смрти | Цетиње, Краљевина Црна Гора | ||||||||
| Народност | Црногорац | ||||||||
| Религија | Православље | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Супружник | Марица Вучинић | ||||||||
| Деца | Јован Милутин Ђуро Милош Никица Видна Мила Стана | ||||||||
| |||||||||
Мијајло (Михајло) Нишин Вучинић (Пипери, 1834—Цетиње, 1910) је био барјактар, перјаник, војвода, дивизијар, гувернер, судија.[1] и посланик прве Црногорске скупштине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Мијајло је рођен као прво дијете Нише, перјаника владике Рада. Већ као седамнаестогодишњак Мијајло се истиче у борби против Турака. Са навршених двадесет година, кнез Данило га је именовао за барјактара пиперске и братоношке гардијске чете. Потом кнез Никола, дотадашњег барјактара и гардисту именује за перјаника, а потом у његовој тридесет петој години и за команданта пиперског батаљона.
Учествовао је са својом војском у бојевима на Грахову, Вучјем долу, Тријепчу и Фундини, као и другим, на којима је исказао своју ратну способност и јунаштво. Као признање његовог рада, Краљ Никола му додјељује највећи чин у војсци, дивизијара.
Исказао се и као способан политичар који је обављао функцију Војводе Пиперског, а био је и посланик прве Црногорске скупштине. Био је посвећен своме народу и држави.
Имао је два брата: Пука Вучинића и Вула Вучинића и двије сестре. Био је ожењен Марицом Марковић из Пипера. Имао је пет синова: Ђуро Вучинић, Милутин Вучинић, Милош Вучинић, Јован Вучинић и Никица Вучинић и три ћерке: Видна Вучинић, Мила Вучинић, Стана Вучинић.[1]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Мијајло је предсједавао Војним судом у поступку који је познат као Колашински процес 1909. године.[1][2]
Пипери под командом Мијајла су први умарширали у тада тек ослобођену Подгорицу. Мијајло је касније био и гувернер Подгорице.
Бригада под командом Мијајла Нишина је на Вучјем долу ухватила Осман-пашу.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Дигитална библиотека црногорске културе: „Портерт дивизијара Милутина Вучинића (1869—1922)“, Новак Аџић, приступ 25.8.2013
- ^ Дан онлајн: „Проблематична објективност суда“, 8.6.2013