Мијовце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мијовце
Мијовце-1.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.67
Географске карактеристике
Координате42°44′20″ СГШ; 21°48′27″ ИГД / 42.738833° СГШ; 21.8075° ИГД / 42.738833; 21.8075Координате: 42°44′20″ СГШ; 21°48′27″ ИГД / 42.738833° СГШ; 21.8075° ИГД / 42.738833; 21.8075
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина515 м
Мијовце на мапи Србије
Мијовце
Мијовце
Мијовце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Мијовце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на око 5,5 км северно од Власа. Према попису из 2002. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 95 становника).

Опис села[уреди]

Мијовце заузима крајњи северозападни део Пољанице, а смештено је између села Дупељево на западу и Лалинце на истоку. До села се најлакше стиже из правца Власа и Големог Села асфалтним путем. У селу је крајња аутобуска станица на линији која Пољаницу повезује са Врањем. Могућ је прилаз из правца Лесковца и Вучја преко Кукавице или нешто теже уз Ветерницу, преко села Вина, Барје и Гагинце. По сувом времену, теренским возилима, могућ је прилаз шумским путем и са запада, преко Оруглице.

Село је типично планинско, без обзира не релативно малу надморску висину, доста покривено буковом и храстовом шумом. Само је мањи део села у клисурастом кориту на десној обали Ветернице, а гро села је на левој обали, по странама Остроглавског потока и Мијовске реке и по коси која је између ових долина. Село је разбијеног типа, као махале могу да се издвоје Река или Мучинско, Бара и Крушкар.

До ослобођења од Турака 1878. године у селу су живели Арнаути који су имали џамију на месту званом Крушкар. Срби су се доселили из села Пољанице и околине Врања. Из Мијаковца су досељени Марковићи (Станко и Димитрије); из Големог Села - Наста Цветковић, Пејковићи (Стојан, Станислав и Милан), Стојковићи (Алекса и Здравко) , Стојко Јовић, Стојановићи (Горча, Миле и Илија) , Анта Ђорђевић и Стевановићи (Јова и Илија) ; из Пчиње - Цветковићи (Крста и Тонча).

Становници се баве ратарством, сточарством, дрвосечом, производњом ћумура, сакупљањем гљива и шумског воћа. У селу је амбуланта, једна од укупно две у Пољаници (друга је у Власу).

Демографија[уреди]

У насељу Мијовце живи 57 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,0 година (46,9 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 260
1953. 279
1961. 238
1971. 175
1981. 117
1991. 95 92
2002. 67 75
2011. 53
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
67 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 150.(Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди]