Миљан Мрдаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миљан Мрдаковић
Лични подаци
Пуно име Миљан Мрдаковић
Датум рођења (1982-05-06)6. мај 1982.
Место рођења Ниш, СФРЈ
Датум смрти 22. мај 2020.(2020-05-22) (38 год.)
Место смрти Београд, Србија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1993—1995 Раднички Ниш
1995—1998 Партизан
1998—2001 Андерлехт
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2002 Андерлехт 0 (0)
2002 → Аалст 3 (0)
2002—2003 ОФК Београд 32 (20)
2003—2004 Гент 22 (4)
2004 ОФК Београд 10 (1)
2005 Салцбург 10 (3)
2005—2006 Металист Харков 27 (7)
2006—2007 Макаби Тел Авив 29 (7)
2007—2008 Виторија Гимараис 27 (6)
2008—2009 Шандонг 18 (8)
2009—2011 Аполон Лимасол 31 (21)
2010 → Етникос Ахна 14 (8)
2011—2012 АЕК Ларнака 18 (7)
2012 Ђангсу 5 (1)
2013 Еносис Неон Паралимни 15 (7)
2013 Верија 13 (5)
2014 Тампинес роверс 25 (11)
2015 Левадијакос 3 (0)
2015 Војводина 6 (0)
2016 Агротикос Астерас 5 (1)
2016 Рад 0 (0)
2017 ОФК Београд 5 (2)
Репрезентативна каријера
1999—2001 СР Југославија до 18 8 (0)
2002 Србија и Црна Гора до 21 1 (0)
2008 Србија (олимпијска) 3 (1)

Миљан Мрдаковић (Ниш, 6. мај 1982 — Београд, 22. мај 2020)[1] био је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почео је да тренира фудбал у Радничком из Ниша, да би убрзо прешао у млађе категорије Партизана. Kао 16-годишњак, 1998. године, Мрдаковић је заједно са Гораном Ловреом прешао у белгијски Андерлехт.[2] Није добио прилику да дебитује за први тим Андерлехта, већ је играо за резерве и млади тим,[3] а током 2002. је био позајмљен и тадашњем белгијском прволигашу Аалсту.

У јесен 2002. године се вратио у Србију и потписао за ОФК Београд.[1] У сезони 2002/03. је постигао 20 првенствених голова, а клуб је заузео треће место на табели Прве лиге СР Југославије.[4] Након сезоне у ОФК Београду, враћа се у Белгију и потписује за Гент.[5] Већ у априлу 2004. раскида уговор са Гентом, и враћа се у ОФК Београд.[6] Током свог другог боравка у ОФК Београду, Мрдаковић је са клубом стигао до полуфинала Интертото купа 2004, где су елиминисани од Атлетико Мадрида.[7]

Почетком 2005. одлази у аустријски Салцбург. Лета исте године прелази у Металист из Харкова. У украјинском клубу је провео нешто више од годину дана, да би у августу 2006. прешао у Макаби из Тел Авива.[8] За израелски клуб је у свим такмичењима забележио укупно 36 наступа и постигао осам голова.[9] Наредну 2007/08. сезону је провео у португалском прволигашу Виторији Гимараис. Постигао је шест голова на 27 првенствених утакмица,[10] а клуб је заузео треће место на табели и тако изборио пласман у квалификације за Лигу шампиона.[11]

Током 2008. године одлази у кинески Шандонг, код српског тренера Љубише Тумбаковића.[12] Освојио је шампионску титулу са Шандонгом, уз осам постигнутих погодака.[13]

У јулу 2009. се вратио у европски фудбал и потписао уговор са Аполоном из Лимасола.[14] По доласку у клуб није успео да се избори за статус првотимца, па је након само једне одигране утакмице,[15] током зимског прелазног рока, прослеђен на позајмицу у Етникос из Ахне. Одиграо је полусезону за Етникос, постигао осам голова на 14 утакмица,[16] након чега се вратио у Аполон. Други боравак у Аполону је био далеко успешнији. Са 21 постигнутим голом у сезони 2011/12. био је најбољи стрелац кипарске Прве лиге.[17]

У јуну 2011. потписује трогодишњи уговор са АЕК-ом из Ларнаке.[18] Постигао је седам голова на 18 првенствених утакмица,[19] након чега је у фебруару 2012. напустио клуб.[20]

Почетком 2012. по други пут одлази у кинески фудбал, и потписује за суперлигаша Ђангсу. Забележио је само пет наступа за Ђангсу, уз један постигнут гол.[21] Почетком 2013. се враћа на Кипар и потписује за Еносис Неон Паралимни.[22] Лета исте године прелази у грчког суперлигаша Верију, где током првог дела сезоне 2013/14. постиже пет голова на 13 првенствених утакмица.[16] Почетком 2014. одлази у Сингапур и потписује за Тампинес роверс, где током календарске 2014. постиже 25 голова.[23] У фебруару 2015. се враћа у Грчку и потписује за Левадијакос,[24] где је забележио само три наступа до краја сезоне.[16]

У јуну 2015. се враћа у српски фудбал и потписује уговор са Војводином.[25] Дебитовао је за новосадски клуб у 1. колу квалификација за Лигу Европе, на гостовању екипи МТК-а из Будимпеште (0:0).[26] На реваншу који је одигран осам дана касније на Карађорђу, Војводина је славила 3:1, а Мрдаковић је постигао свој први гол за клуб.[27] Још један гол за Војводину је постигао у наредном колу квалификација, када је у Новом Саду савладан Спартакс из Јурмале (3:0).[28] Убрзо након тога је изгубио статус првотимца. Током јесењег дела сезоне 2015/16. у Суперлиги Србије, Мрдаковић је забележио шест првенствених наступа, углавном улазећи у игру са клупе.[16] У децембру 2015. напушта Војводину и прелази у грчког друголигаша Агротикос Астерас,[29] где током пролећа 2016. на пет утакмица постиже један гол.[16]

У јулу 2016. потписује за београдски Рад,[30] где није забележио ниједан наступ. У јануару 2017. по трећи пут постаје играч ОФК Београда, само што се овај пут клуб такмичио у другом рангу такмичења, Првој лиги Србије.[31] Наступио је на пет утакмица, и постигао два гола,[16] али је ОФК Београд на крају такмичарске 2016/17. испао у трећи ранг такмичења, Српску лигу Београд.[32] Након завршетка ове сезоне, Мрдаковић је завршио играчку каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Мрдаковић је 2001. године наступао за репрезентацију СР Југославије на Европском првенству за играче до 18 година у Финској. Био је члан и младе репрезентације Србије и Црне Горе, али због сукоба са тадашњим селектором Владимиром Петровићем Пижоном није забележио пуно наступа.[33][34]

У јулу 2008, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Мрдаковића на списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[35] Мрдаковић је поред Владимира Стојковића и Александра Живковића био један од тројице играча старијих од 23 године, што је граница дозвољена за олимпијски тим. Наступио је на све три утакмице на олимпијском турниру (Аустралија, Обала Слоноваче и Аргентина), а постигао је и погодак на утакмици против афричке селекције, али је наша репрезентацију изгубила ту утакмицу (4:2).[36]

У мају 2011. године, селектор сениорске репрезентације Србије Владимир Петровић Пижон је уврстио Мрдаковића на списак играча за пријатељске утакмице против Јужне Кореје и Аустралије.[37] Мрдаковић се одазвао позиву, али се повредио на последњем тренингу пред пут у Јужну Кореју и Аустралију, па је тако пропустио прилику да дебитује за сениорску репрезентацију.[38]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ 1,0 1,1 „IN MEMORIAM - MILJAN MRDAKOVIĆ”. ofkbeograd.co.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020. 
  2. ^ „Grci široke ruke”. novosti.rs. 29. 3. 2009. Приступљено 23. 5. 2020. 
  3. ^ „Terorista sa Karaburme”. glas-javnosti.rs. 28. 10. 2002. Приступљено 23. 5. 2020. 
  4. ^ „Serbia and Montenegro 2002/03”. rsssf.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020. 
  5. ^ „Prvi strelac OFK Beograda prešao u belgijski Gent”. b92.net. 5. 8. 2003. Приступљено 23. 5. 2020. 
  6. ^ „MRDAKOVIC VERLAAT AA GENT”. voetbalkrant.com (на језику: Dutch). 2. 4. 2004. Приступљено 23. 5. 2020. 
  7. ^ „Surova stvarnost romantičara”. glas-javnosti.rs. 29. 7. 2004. Приступљено 23. 5. 2020. 
  8. ^ „Miljan Mrdaković u Makabiju iz Tel Aviva”. mondo.rs. 19. 8. 2006. Приступљено 23. 5. 2020. 
  9. ^ „מילאן מרדאקוביץ'” (на језику: хебрејски). football.org.il. Приступљено 23. 5. 2020. 
  10. ^ „Miljan Mrdaković”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020. 
  11. ^ „Mrdaković: Na Kipru kao kod kuće”. novosti.rs. 22. 1. 2013. Приступљено 23. 5. 2020. 
  12. ^ „TUMBAKOVIĆ ZATEČEN VEŠĆU: On je odveo Mrdakovića u Kinu! Nikad ne bih naslutio da bi nešto ovako moglo da se desi!”. espreso.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020. 
  13. ^ „Miljan Mrdaković- Prerani odlazak u inostranstvo, Kipar obećana zemlja, a tu je i naslednik sa velikim potencijalom”. centarshootrs.blogspot.com. 26. 3. 2020. Приступљено 23. 5. 2020. 
  14. ^ „Mrdaković u Apolonu”. b92.net. 21. 7. 2009. Приступљено 23. 5. 2020. 
  15. ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (на језику: грчки). cfa.com.cy. Приступљено 23. 5. 2020. 
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 „Miljan Mrdaković”. soccerway.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2020. 
  17. ^ „Πρώτος σκόρερ ο Μρντάκοβιτς” (на језику: грчки). cfa.com.cy. 14. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2020. 
  18. ^ „ΔΙΕΤΕΣ ΣΥΜΒΟΛΑΙΟ ΜΕ ΜΙΡΤΑΚΟΒΙΤΣ” (на језику: грчки). aek.com.cy. 21. 6. 2011. Приступљено 23. 5. 2020. 
  19. ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (на језику: грчки). cfa.com.cy. Приступљено 23. 5. 2020. 
  20. ^ „ΟΛΟΚΛΗΡΩΘΗΚΕ Η ΜΕΤΕΓΓΡΑΦΗ ΤΟΥ ΜΙΛΙΑΝ” (на језику: Greek). aek.com.cy. 29. 2. 2012. Приступљено 22. 7. 2019. 
  21. ^ „Mrdaković: Kineska liga je među najjačim na svetu, gol na Igrama obeležio karijeru”. sport.blic.rs. 15. 12. 2012. Приступљено 23. 5. 2020. 
  22. ^ „Mrdaković debitovao za Enozis”. novosti.rs. 12. 1. 2013. Приступљено 23. 5. 2020. 
  23. ^ „Mrdaković postigao 25 golova ove godine”. sport.blic.rs. 15. 11. 2014. Приступљено 23. 5. 2020. 
  24. ^ „Miljan Mrdaković u Levadijakosu”. n1info.com. 12. 2. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  25. ^ „POTPISAO MRDAKOVIĆ”. fkvojvodina.rs. 4. 6. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  26. ^ „MTK – VOJVODINA 0:0”. fkvojvodina.rs. 2. 7. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  27. ^ „VOJVODINA – MTK 3:1 (2:1)”. fkvojvodina.rs. 10. 7. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  28. ^ „VOJVODINA – SPARTAKS JURMALA 3:0 (2:0)”. fkvojvodina.rs. 16. 7. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  29. ^ „MILJAN MRDAKOVIĆ NAPUSTIO VOJVODINU”. fkvojvodina.rs. 26. 12. 2015. Приступљено 23. 5. 2020. 
  30. ^ „Mrdaković u Radu: Došao sam da pomognem golovima i iskustvom”. novosti.rs. 3. 7. 2016. Приступљено 23. 5. 2020. 
  31. ^ „POVRATAK GOLGETERA”. ofkbeograd.co.rs. 19. 1. 2017. Приступљено 23. 5. 2020. 
  32. ^ „Sunovrat velikana - OFK Beograd ispao iz Prve lige!”. sportske.net. 3. 5. 2017. Приступљено 23. 5. 2020. 
  33. ^ „Ja sam Pižon, a ko su oni!”. glas-javnosti.rs. 18. 2. 2003. Приступљено 23. 5. 2020. 
  34. ^ „Mrdaković čuvar "Romantike"”. glas-javnosti.rs. 25. 3. 2003. Приступљено 23. 5. 2020. 
  35. ^ „Đukić pozvao i Mrdakovića”. b92.net. 28. 7. 2008. Приступљено 23. 5. 2020. 
  36. ^ „Srbija izgubila od Obale Slonovače”. rts.rs. 10. 8. 2008. Приступљено 23. 5. 2020. 
  37. ^ „Pižon hoće pobednike”. novosti.rs. 27. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2020. 
  38. ^ „Mrdaković propušta turneju”. novosti.rs. 1. 6. 2011. Приступљено 23. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миљан_Мрдаковић&oldid=23349937”