Пређи на садржај

Миљан Прљета

С Википедије, слободне енциклопедије
Миљан Прљета
Лични подаци
Пуно имеМиљан Прљета
Датум рођења(1980-05-06)6. мај 1980. (45 год.)
Место рођењаМостар, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаИстине и лажи — Дејан Машић
Црвени месец — Воја Танкосић
Тате — Тома Дугошија
Игра судбине — Лазар “Лаза” Пиштало
Закопане тајне — Вања Виготски
Веза до IMDb-а

Миљан Прљета (Мостар, 6. маја 1980) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Миљан Прљета је рођен у Мостару, 6. маја 1980, а глуму је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду.[1][2] Паралелно са драмским студијама, Прљета је уписао Ветеринарски факултет у Београду, који је касније напустио.[3]

По окончању студија био је ангажован у сомборском Народном позоришту, а своју прву телевизијску улогу забележио је у серији Драгослава Лазића, Сељаци, која се премијерно приказивала од 2006. до 2008. године.[4][5][6] У документарном пројекту Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији, Прљета се остварио као наратор.[7] Значајнији раст популарности остварио је неким од наредних улога у телевизијским пројектима.[8] Поред глуме, бави се режијом и продукцијом.[9] Заједно с Миланом Гутовићем и Небојшом Дугалићем, у каснијим извођењима Марком Гвером, изводио је представу Арт, за коју је такође потписао и режију.[10] Једна од главних улога додељена му је и у филмском пројекту Тезгароши чији је почетак снимања најављен 2017. године.[11]

Добитник је више награда и признања за глумачка остварења.[5][12][13] Са супругом Љубицом живи у Београду.[14]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Опсада цркве Светог спаса Радоња Кокан Младеновић Народно позориште Сомбор 23. фебруар 2002.[15][16]
Баханалије Народно позориште Суботица 18. октобар 2002.[17]
Мајстор и Маргарита Народно позориште Сомбор 22. март 2003.[18][19]
Кола мудрости - двоја лудости Глумов Предраг Штрбац Народно позориште Суботица 8. јун 2003.[17]
Лажни напад - погрешна одбрана Ричард Фостер Љубослав Мајера 24. октобар 2003.[20]
Музиканти Лопов Мордијан Владимир Предмерски Дечје позориште Суботица 24. октобар 2003.[21][22]
Авион бегунац Рамзес Немања Петроње Народно позориште Суботица 31. јануар 2004.[17]
Ноћ лудака у Господској улици Доктор Иван Моровић Радослав Миленковић Народно позориште Сомбор 1. октобар 2004.[23][24]
Немирко и Свемирко Цуцлиша Саша Торлаковић 24. новембар 2004.[25][24]
Балкански шпијун ВИС Рамбадеус - Вокални солиста 3 Кокан Младеновић 29. јануар 2005.[26][27][24]
Мрачна комедија Бринзли Милер Оља Ђорђевић 19. март 2005.[28][29]
Парадокс Други момак демократа Егон Савин 7. октобар 2005.[30][31]
Клопка Велечасни Максимен Марко Манојловић 17. децембар 2005.[32][33]
Лажа и паралажа Мита Горчин Стојановић 17. март 2006.[34][33]
Моја домовина - Седам снова Етеокле, Полиник, Хемон Никита Миливојевић Битеф театар 7. јун 2006.[35][36]
Гагаринов пут Том Маја Милатовић Овадиа 3. фебруар 2007.[37][38]
Ненаграђени љубавни труд Мољац Никита Миливојевић 26. јул 2007.[39][40]
Мирандолина Маркиз од Форлипополија Филип Гринвалд Народно позориште Сомбор 2. новембар 2007.[41][42]
У лову на бубашвабе Службеник, Бескућник, Цензор Вељко Мићуновић Југословенско драмско позориште 27. новембар 2007.[43][44]
Плава птица Време Никита Миливојевић Позориште „Бошко Буха” 26. новембар 2008.[45][46]
Харман Судија Предраг Штрбац Атеље 212 13. децембар 2008.[47][48]
Зимске баште Никита Миливојевић Битеф театар 27. фебруар 2009.[49][50]
Буба у уху Камиј Шандебиз Оља Ђорђевић Народно позориште Сомбор 16. април 2009.[51][52]
Пројекција Гордан Борис Лијешевић 8. октобар 2009.[53][54]
Расправа Меслис, Нон персона 1 Александру Дарије Југословенско драмско позориште 14. октобар 2009.[55][56]
Женидба Кочкарјов Ана Ђорђевић Народно позориште Сомбор 24. септембар 2010.[57][58]
Окупација Лаза Костић Душан Петровић 25. новембар 2011.[59][60]
Живот је пред тобом Доктор Кац Вељко Мићуновић Београдско драмско позориште 18. децембар 2010.[61][62]
Том Сојер и ђавоља посла Шериф Гај Клевр Јован Грујић Позориште „Бошко Буха” 13. март 2011.[63][64]
Карамазови & Сабласни Ерос Митја Фјодорович Владимир Лазић Позориште Славија 14. септембар 2013.[65][66]
Правац Европа Велимир Митровић 19. новембар 2013.[67][66]
Курве Тони Јана Маричић Народно позориште Сомбор 7. фебруар 2014.[68][69]
Ујеж Гдин Сушић Иван Бекјарев Позориште Славија 18. октобар 2014.[70][71]
Опасна игра Даниел Велимир Митровић 22. октобар 2014.[72][73]
Арт Серж Миљан Прљета Београдско драмско позориште 21. фебруар 2015.[74][75]
Како су погинули Мирко и Славко Мирко Позориште Славија 5. јун 2016.[76][77]
Генерална проба Нушића Милутин 20. октобар 2016.[78][79]
Коферче Оља Ђорђевић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2019.[80]
Чардак ни на небу ни на земљи Отац Јана Маричић Позориште „Бошко Буха” 9. април 2022.[81]
Убиство у Оријент експресу Мишел кондуктер / главни келнер Даријан Михајловић 25. септембар 2022.[82][83]
Црни лептир Јован Марко Јовичић Позориште на Теразијама 28. октобар 2022.[84][85]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Миљан Прљета у представи Опасна игра, Позоришта Славија
Небојша Дугалић, Милан Гутовић и Миљан Прљета у представи Арт
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 0 3 2 5
ТВ филм 0 0 0 0
ТВ серија 2 9 8 19
Кратки филм 0 1 0 1
Укупно 2 13 10 25
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2007—2008. Сељаци (серија) Сердар
2008. Последња аудијенција (серија) Коста Таушановић
2010-е ▲
2010. Мртав човек не штуца (кратки филм) Сиковић
2012. Вир Маре
2013—2015. Звездара (серија) Душан
2014. Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији наратор
2018. Војна академија (серија) Радомир
2018—2019. Истине и лажи (серија) Дејан Машић
2018. Краљ Петар Први Помоћник нишанџије Сретен
2019. Краљ Петар Први (серија)
2019. Пет (серија) Банкар Антић
2019. Државни службеник (серија) Милицин дечко
2019. Јунаци нашег доба (серија) Редар у казину
2019—2020. Црвени месец (серија) Војислав Воја Танкосић
2019. Нек иде живот (серија) Зоза Нинковић[86]
2020-е ▲
2020—2021. Тате (серија) Тома Дугошија
2020. Неки бољи људи (серија) Окета
2020. Тајне службе Србије (серија) Пуковник Владимир Калечак[87]
2021. Дрим тим (серија) Преговарач из Звезде
2022. Сложна браћа: Нова генерација (серија) Човек 'X'
2022. Порно прича Грга[88]
2022. Игра судбине (серија) Лазар „Лаза” Пиштало
2022. Ала је леп овај свет Синиша
2022—2023. Шетња са лавом (серија)
2023.[89] Закопане тајне (серија) Вања Виготски

Синхронизације

[уреди | уреди извор]
година изворни назив дистрибуција на српском
2018. Two tails Том и Боб - мисија спасавања света[90]

Спотови

[уреди | уреди извор]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Година Остварење Награда
2006. Лажа и паралажа Награда из фонда „Дара Чаленић“ за најбољег младог глумца на 51. Стеријином позорју[92][93][94]
2010. Женидба Награда за најбоље глумачко остварење на фестивалу „18. Вршачка позоришна јесен“[95]
2011. Награда вечери „Зоранов брк“ за глумачку бравуру на фестивалу XX „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару[96][97][12]
2020. Тате Београдски победник[98][6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ J, M. (април 2007). „U Somboru odigrao 20 premijera za 3 godine” (PDF). Лудус. стр. 13. Приступљено 26. 9. 2022. 
  2. ^ „Miljan Prljeta”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 29. 5. 2009. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  3. ^ Golubović, Jovanka (7. 1. 2018). „Sudbina me je uputila na nju: Miljan Prljeta iskreno o supruzi, glumi i neostvarenim željama”. srbijadanas.com. Приступљено 10. 5. 2019. 
  4. ^ „ТВ Театар: Пројекција”. Радио-телевизија Србије. 4. 8. 2018. Приступљено 10. 5. 2019. 
  5. ^ а б „ART”. studio011.ca. Приступљено 10. 5. 2019. 
  6. ^ а б Ćirić, Dejan (12. 1. 2021). „Miljan Prljeta: Čovek tišine”. 24sedam.rs. Приступљено 26. 9. 2022. 
  7. ^ „Čujte Srbi: Ovaj film o Arčibaldu Rajsu u DOB-u jednostavno morate da vidite! (VIDEO)”. Телеграф. 21. 4. 2015. Приступљено 10. 5. 2019. 
  8. ^ Јунгић Милошевић, М. (7. 4. 2020). „Миљан Прљета: Задржите племените вредности кад ово прође”. Вечерње новости. Приступљено 26. 9. 2022. 
  9. ^ Zebić, Željka (27. 3. 2016). „Miljan Prljeta ne čekajte, sami stvarajte svoje šanse”. antistresvodic.rs. Приступљено 10. 5. 2019. 
  10. ^ Vuković, Mara (11. 5. 2018). „Milan Lane Gutović, Marko Gvero i Miljan Prljeta oduševili su apatinsku publiku”. radiodunav.com. Приступљено 10. 5. 2019. 
  11. ^ Dostanić, Dafina (26. 4. 2017). „Život umetnika je bedan Lane Gutović konačno na filmu i to u ovoj ulozi”. Блиц. Приступљено 14. 9. 2021. 
  12. ^ а б „Ђуза Стојиљковић најбољи глумац фестивала”. Танјуг. Политика. 21. 10. 2011. Приступљено 10. 5. 2019. 
  13. ^ „Kултурна сцена је бачена у блато”. Српски глас. 7. 5. 2015. Приступљено 10. 5. 2019. 
  14. ^ Milinčić, Jelena (27. 6. 2017). „Miljan Prljeta i Ljubica Marković: Ako je ljubav iskrena, ne postoji muškarac kome kad ugleda svoju ženu u venčanici neće zaigrati srce”. gloria.rs. Архивирано из оригинала 10. 05. 2019. г. Приступљено 10. 5. 2019. 
  15. ^ „Opsada crkve Svetog Spasa”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 2. 7. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  16. ^ Јовић 2016, стр. 160.
  17. ^ а б в Волк 2006, стр. 433.
  18. ^ „Majstor i Margarita”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 7. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  19. ^ Волк 2006, стр. 474.
  20. ^ Tumbas, Nikola (24. 10. 2003). „Lažni napad - pogrešna odbrana”. Subotica.info. Приступљено 14. 9. 2021. [мртва веза]
  21. ^ Tumbas, Nikola (31. 10. 2003). „Muzikanti”. Subotica.info. Приступљено 14. 9. 2021. [мртва веза]
  22. ^ „Muzikanti”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 14. 9. 2021. 
  23. ^ „Noć ludaka u Gospodskoj ulici”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 9. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  24. ^ а б в Јовић 2016, стр. 164.
  25. ^ „Nemirko i Svemirko”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 9. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  26. ^ „Balkanski špijun”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 7. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  27. ^ „Balkanski špijun”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 14. 9. 2021. 
  28. ^ „Mračna komedija”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  29. ^ Farago, Tivadar (8. 4. 2015). „„Mračna komedija” poslednji put”. soinfo.org. Приступљено 26. 9. 2022. 
  30. ^ „Paradoks”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  31. ^ Пенчић Пољански 2012, стр. 148—150.
  32. ^ „Klopka”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 9. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  33. ^ а б Годишњак 28 2007, стр. 148.
  34. ^ „Laža i paralaža”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 29. 11. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  35. ^ „Repertoar - Sezona 2006 - Moja domovina – Sedam snova”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 14. 9. 2021. 
  36. ^ Годишњак 28 2007, стр. 36.
  37. ^ „Repertoar - Sezona 2007 - Gagarinov put”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 14. 9. 2021. 
  38. ^ Годишњак 29 2008, стр. 21.
  39. ^ „Repertoar - Sezona 2007 - Nenagrađeni ljubavni trud”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 14. 9. 2021. 
  40. ^ Годишњак 29 2008, стр. 22—23.
  41. ^ „Mirandolina”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  42. ^ Годишњак 30 2009, стр. 132—133.
  43. ^ „U lovu na bubašvabe”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  44. ^ Годишњак 30 2009, стр. 28.
  45. ^ „Плава птица”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 14. 9. 2021. 
  46. ^ Годишњак 31 2010, стр. 67—68.
  47. ^ „Харман”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  48. ^ Годишњак 31 2010, стр. 63.
  49. ^ „Repertoar - Sezona 2009 - Zimske bašte”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 14. 9. 2021. 
  50. ^ Годишњак 31 2010, стр. 20.
  51. ^ „Buba u uhu”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  52. ^ Годишњак 31 2010, стр. 143.
  53. ^ „Projekcija”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  54. ^ Годишњак 32 2011, стр. 144—145.
  55. ^ „Rasprava”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  56. ^ Годишњак 32 2011, стр. 142.
  57. ^ „Ženidba”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 2. 10. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  58. ^ Годишњак 33 2012, стр. 155.
  59. ^ „Okupacija”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 2. 2. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  60. ^ Годишњак 33 2012, стр. 155—156.
  61. ^ „Život je pred tobom”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 20. 12. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  62. ^ Годишњак 33 2012, стр. 16—17.
  63. ^ „Tom Sojer i đavolja posla”. XXIII Которски фестивал позоришта за дјецу. Приступљено 14. 9. 2021. 
  64. ^ Годишњак 33 2012, стр. 71.
  65. ^ „Karamazovi / Sablasni Eros”. Позориште Славија. Приступљено 14. 9. 2021. 
  66. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 76.
  67. ^ „Pravac Evropa”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 29. 01. 2014. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  68. ^ „Kurve”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  69. ^ Годишњак 36 2015, стр. 150.
  70. ^ „Ujež”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  71. ^ Годишњак 37 2016, стр. 82—83.
  72. ^ „Opasna igra”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  73. ^ Годишњак 37 2016, стр. 83.
  74. ^ „Арт”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  75. ^ Годишњак 37 2016, стр. 18.
  76. ^ „Kako su poginuli Mirko i Slavko”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  77. ^ Годишњак 38 2017, стр. 78.
  78. ^ „Generalna proba Nušića”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  79. ^ Годишњак 39 2018, стр. 73.
  80. ^ „Koferče”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 14. 9. 2021. 
  81. ^ „Чардак ни на небу ни на земљи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 28. 7. 2022. 
  82. ^ „Убиство у Оријент експресу”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 31. 8. 2022. 
  83. ^ „Да ли би се Агати Кристи допао Андрија Милошевић као Херкул Поаро”. Београдска хроника. Радио-телевизија Србије. 15. 9. 2022. Приступљено 26. 9. 2022. 
  84. ^ „Црни лептир”. Позориште на Теразијама. Приступљено 1. 11. 2022. 
  85. ^ Стамнковић Јојић, Снежана (31. 10. 2022). „Црни лептир, боксер, немогућа љубав и „Ју група" - сви у Позоришту на Теразијама”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 1. 11. 2022. 
  86. ^ Јунгић Милошевић, М. (22. 3. 2020). „Ја сам срећан човек: Миљан Прљета о изазовима и улогама у популарним серијама”. Вечерње новости. Приступљено 26. 9. 2022. 
  87. ^ „Тајне службе Србије”. Радио-телевизија Србије. 3. 12. 2018. Приступљено 4. 2. 2021. 
  88. ^ V, M. (18. 8. 2022). „Gej poljubac ili scena sa obnaženom devojkom? Miljan Prljeta za Espreso otkrio šta mu je bilo teže da objasni ženi!”. espreso.co.rs. Приступљено 26. 9. 2022. 
  89. ^ „Zakopane tajne: Ovo je kompletan spisak glumaca i likova koji će se pojaviti u seriji! Evo ko je sve napustio Igru sudbine! Šokiraćete se!”. Film&TV. 9. 2. 2023. Приступљено 10. 2. 2023. 
  90. ^ „Tom i Bob - misija spasavanja sveta”. Синеплекс. 6. 9. 2018. Приступљено 10. 5. 2019. 
  91. ^ „Sergej Ćetković objavio novu pjesmu: Pogledajte spot za "25. sat"”. Вијести. 19. 12. 2019. Приступљено 26. 9. 2022. 
  92. ^ Farago, Tivadar (3. 6. 2006). „Očekivalo se više?”. soinfo.org. Приступљено 26. 9. 2022. 
  93. ^ V, R. (8. 6. 2006). „Sterijine nagrade”. Време. Приступљено 26. 9. 2022. 
  94. ^ „51. Sterijino pozorje - Izveštaj žirija”. Scena : časopis za pozorišnu umetnost. 2006. ISSN 0036-5734. Приступљено 26. 9. 2022. 
  95. ^ Farago, Tivadar (25. 10. 2010). „„Ženidba” pobrala nagrade”. soinfo.org. Приступљено 26. 9. 2022. 
  96. ^ Majstorov, Sava (19. 10. 2010). „Zoranov brk Miljanu Prljeti”. Новинска агенција Бета. soinfo.org. Приступљено 26. 9. 2022. 
  97. ^ Popović, I. (19. 10. 2010). „Nagrada "Zoranov brk" Miljanu Prljeti”. Блиц. Приступљено 26. 9. 2022. 
  98. ^ „„Beogradski pobednik“ - počasno priznanje sokobanjskom „Suncu“”. turistickisvet.com. 17. 11. 2020. Приступљено 26. 9. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миљан_Прљета&oldid=29881647”