Мића Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мића Јовановић
Датум рођења (1953-01-28)28. јануар 1953.(64 год.)
Место рођења Књажевац
 ФНРЈ

Мића Јовановић, рођен 28. јануара 1953. године у Књажевцу, је редовни професор, некадашњи ректор и власник Универзитета Џон Незбит. Син Божина Јовановића.

Биографија[уреди]

Гимназију је завршио у Бору 1972. године, а Факултет политичких наука у Београду 1976. На овом факултету магистрирао је 1979. године у подручју социологије рада. Докторску дисертацију - Организационе науке на Универзитету у Марибору, одбранио је 1991. године.[1] Рад на универзитету отпочео је одмах по дипломирању, 1976. године, а звање редовног професора универзитета стекао је 1996. године.

У периоду од 1976. до 1991. године радио је на Београдском универзитету с прекидима, из разлога даљег академског усавршавања и боравка у Енглеској (где је наставио даље студије). Од 1991. године предавао је у Пословној школи (тадашњег) Универзитета Мегатренд – сада Универзитет "Џон Незбит". Од 1997. до 1999. био је декан Факултета за менаџмент у Зајечару. 1999. године постао је ректор (некадашњег) Мегатренд универзитета у Београду - сада Универзитет Џон Незбит.

У периоду од 1983. до данас предавао је, по позиву, на многим водећим иностраним универзитетима.

Од 1983. до 1989. године био је члан истраживачког тима Massachusettss Institute of Technology, на пројекту „Будућност рада у аутомобилској индустрији са погледом на роботизацију производног процеса”.[тражи се извор]

Председник је Међународног експертног конзорцијума у Лондону још од 1991. године (све до данас). Био је, у два мандата, члан Извршног комитета Евроазијске асоцијације за студије менаџмента са седиштем у Токију и Берлину.[тражи се извор] Председник је Истраживачке лабораторије за генералну космологију у Паризу.[тражи се извор] Поносни је носилац „Витеза“ британског реда Реда љиљана.[тражи се извор]

Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Београда за 2002. годину за књигу Интеркултурни менаџмент.

У априлу 2006. уручено му је признање Златни беочуг за трајни допринос култури Београда.

У марту 2007. године понео је признање Међународна Сократова награда невладине организације EBA, за достигнућа остварена у науци, образовању и култури.

Аутор је више од 80 научних и стручних радова објављених код нас и у иностранству.

Књиге[уреди]

Написао је 6 ауторских књига, а коаутор је више дела.

  • 1980. Социологија самоуправљања
  • 1991. 69 лекција о менаџменту
  • 2001. Интеркултурни менаџмент
  • 2002. Work Motivation and Self-Management (Лондон)
  • 2008. Бизнис - уметност живљења”.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]