Ми-4

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миљ Ми-4[1]

Ми-4 рег-озн. 013 са ознакама Југославенског ратног ваздухопловства изложен у Музеју ваздухопловства у Београду
Ми-4 рег-озн. 013 са ознакама Југославенског ратног ваздухопловства изложен у Музеју ваздухопловства у Београду

Главне карактеристике
Намена вишенаменски средњи
Дужина 16,85 m
Пречник ротора 21 m
Маса 5268 kg
Максимална маса 7800 kg
Максимална брзина 185 km/h
Посада један или два пилота
Земља порекла  СССР

Ми-4 (НАТО класификација Hound) је вишенаменски хеликоптер средње класе конструисан у ОКБ Миљ. Производио се у Саратову и Казању, а од 1963. године и у Кини, под именом Харбин Z-5 (Чжи-5). Први лет је имао 3. јуна 1952. године, а у оперативну употребу је уша већ 1953. Прављен је у разним верзијама као нападачки, медицински, транспортни и противподморнички хеликоптер. Транспортна верзија имала је велика врата у задњем делу трупа предвиђена за укрцавање артиљерије, ракета и мањих возила и могла је да понесе 14 војника под пуном опремом.

Историја и развој[уреди]

Хеликоптер Ми-4 конструисан је у кратком временском периоду по директном Стаљиновом наређењу. Иако је сличност са америчким хеликоптерима Сикорски С-55 и С-58 била очигледна руски хеликоптер је био већи и имао је боље перформансе.

Производња је почела 1952. године и до средине шездесетих је произведено око 3500 комада. Постепено је модернизован тако да су дрвени краци ротора на првој серији у даљој производњи замењени металним крацима, а хеликоптер је добио и опрему за ноћно летење.

Верзије[уреди]

Медицински Харбин Z-5 у Музеју ваздухопловства у Пекингу

Постојале су три основне верзије Ми-4. Прва верзија Ми 4 (НАТО назив "Hound A") била је намењена за превоз десантних трупа и била је наоружана митраљезима и невођеним ракетама на носачима на трупу. Летелице у којима су се налазили заповедници десантних трупа биле су опремљене додатним средствима везе. Неке од летелица у оперативној употреби накнадно су опремљене уређајима за електронско извиђање и ометање (НАТО назив "Hound C").

Противподморничка верзија хеликоптера Ми 4 (НАТО ознака "Hound B") била је опремљена претраживачким радаром испод носа летелице, МАД-ом (детектором магнетних аномалија) и потапајућим сонаром. У противподморничкој варијанти Ми 4 је био наоружан противподморничким торпедима и дубинским бомбама. У оперативној употреби заменио га је хеликоптер Ми-14.

Карактеристике[уреди]

Схематски приказ Ми-4, скица у три пројекције
  • Земља производње: СССР
  • Намена: вишенаменски хеликоптер
  • Погонска група: један осамнестоцилиндрични радијални мотор Швецов ASh-82V снаге 1700КС
  • Димензије: пречник ротора 21 m, дужина 16,80 m
  • Маса: празан 5.268 kg, пун 7.800 kg
  • Максимална брзина: 185 km на сат
  • Долет: 400 km
  • Наоружање: уграђује се по потреби; противподморничка верзија наоружана је противподморничким торпедима и дубинским бомбама

Употреба[уреди]

Земље кориснице Ми-4 у свету

Окосница транспорне хеликоптерске авијације Варшавског пакта до појаве Ми-8. Поред тога основни је транспортни хеликоптер у Кини, Вијетнаму, Индији, Индонезији, Куби, Алжиру, Египту, Финској, Албанији и многожим другим националним ваздухопловствима. У наоружању РВ и ПВО Југославије био је од 1960. до 1976. године, ескадрила од 24 хеликоптера Ми-4.

Референце[уреди]

  1. ^ Ми-4 1952. Чланак на страници фабрике Авиастар, Уљановск

Литература[уреди]

  • Якубович Н. Многоликий Ми-4 (рус.) // Крылья Родины. — М., 1995. — № 3. — С. 20-24. — ISSN 0130-2701
  • "Militaru Helicopters" - Bill Gunston, Salamander books Ltd., London, 1987.

Спољашње везе[уреди]