Младеновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Младеновац (вишезначна одредница).
Младеновац
Spomenik u Mladenovcu.jpg
Споменик у Младеновцу
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 23609
Положај
Координате 44°26′11″ СГШ; 20°41′34″ ИГД / 44.4365° СГШ; 20.692833° ИГД / 44.4365; 20.692833 Координате: 44°26′11″ СГШ; 20°41′34″ ИГД / 44.4365° СГШ; 20.692833° ИГД / 44.4365; 20.692833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Младеновац на мапи Србије
Младеновац
Младеновац
Младеновац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11400
11401
11410
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Младеновац је градско насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 23609 становника.

Историја[уреди]

Варошица лежи у долини Великог Луга, на главној прузи БеоградЛаповоНиш и на друму БеоградТополаКрагујевац. На месту на коме је варошица, до 1882. г. није било ни једне куће, већ само неколико колиба села Младеновца. Те је године, на друму, подигнута кафана звана „Космај“. Кад је прорадила пруга Београд-Ниш почели су се појединци насељавати и, себи подизати станове, затим дућане, кафане и радионице и т.д. Међу првим досељеницима, који су дошли у Младеновац били су; Стојан Ђорђевић из Велике Крсне, Цветко Ђорђевић из Међулужја, Наум Анастацијевић из Тетова, Никола Ђорђевић из Ковачице. и т.д. Као и већина млађих варошица и Младеновац је насељен махом становништвом из суседних села и из села суседних области. Највећи део дошао из села среза космајског. (подаци крајем 1921. године). [1] [2]

Овде се налазе Споменик палим ратницима 1912—1918 и Железничка станица Младеновац.

Демографија[уреди]

У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.833
1953. 6.231
1961. 10.943
1971. 15.858
1981. 21.016
1991. 23.299 22.576
2002. 23.191 22.114
2011. 23.609
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
20.746 93,81 %
Роми
  
558 2,52 %
Црногорци
  
103 0,46 %
Југословени
  
86 0,38 %
Македонци
  
63 0,28 %
Хрвати
  
54 0,24 %
Бугари
  
16 0,07 %
Горанци
  
14 0,06 %
Мађари
  
13 0,05 %
Албанци
  
12 0,05 %
Муслимани
  
8 0,03 %
Словенци
  
7 0,03 %
Румуни
  
7 0,03 %
Руси
  
6 0,02 %
Украјинци
  
5 0,02 %
Словаци
  
3 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
207 0,93 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац варош.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 — 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]