Младеновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Младеновац
Spomenik u Mladenovcu.jpg
Споменик у Младеновцу
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 23609
Географске карактеристике
Координате 44°26′11″ СГШ; 20°41′34″ ИГД / 44.4365° СГШ; 20.692833° ИГД / 44.4365; 20.692833Координате: 44°26′11″ СГШ; 20°41′34″ ИГД / 44.4365° СГШ; 20.692833° ИГД / 44.4365; 20.692833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Младеновац на мапи Србије
Младеновац
Младеновац
Остали подаци
Поштански број 11400
11401
11410
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Грб Младеновца

Младеновац је градско насеље у Градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 23609 становника. Градска насеља су: «Центар», «25. мај», «Дедиње», «Драпшин», «Селтерс бања», и «Баташево».

Историја[уреди]

Варошица лежи у долини Великог Луга, на главној прузи БеоградЛаповоНиш и на друму БеоградТополаКрагујевац. На месту на коме је варошица, до 1882. г. није било ни једне куће, већ само неколико колиба села Младеновца. Те је године, на друму, подигнута кафана звана „Космај“. Кад је прорадила пруга Београд-Ниш почели су се појединци насељавати и, себи подизати станове, затим дућане, кафане и радионице и т.д. Међу првим досељеницима, који су дошли у Младеновац били су; Стојан Ђорђевић из Велике Крсне, Цветко Ђорђевић из Међулужја, Наум Анастацијевић из Тетова, Никола Ђорђевић из Ковачице итд. Као и већина млађих варошица и Младеновац је насељен махом становништвом из суседних села и из села суседних области. Највећи део дошао из села среза космајског. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налазе Споменик палим ратницима 1912—1918 и Железничка станица Младеновац.

Дан Општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

Клима[уреди]

Подручје Младеновца има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7оC и са просеком падавина од 649 mm.

Географија[уреди]

Младеновац има повољан географски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд — Ниш — Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Територијом општине пролази и аутопут Београд — Ниш, од којег се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и са Београдом, и то аутопутем (54 km), и преко Раље и Авале (56 km). Путну мрежу чини 118 km регионалних, 28 km магистралних и 162 km локалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док је топловод прошао кроз готово цело градско насеље.

Младеновац између 1914. и 1918.

Култура и уметност[уреди]

И поред близине Београда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Својеврсно "тројство" културних установа у којем се одржава највише догађаја представљају:

Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" са преко 60.000 књига. У оквиру библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.

Центар за културу и туризам Младеновац са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом.

- Музеј Младеновца са сталним и повременим поставкама и археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком у којима се чува културно-историјско богатство Младеновца.

Младеновац је и ван својих граница познат по традиционалним културним манифестацијама:

- Ликовна колонија, међународна сликарска смотра

- Књижевни фестивал "Шумадијске метафоре"

- Међународни фестивал фолклора

- Позоришни фестивал "Театар у једном дејству"

- Међународна изложба аутомобила са ваздушним хлађењем мотора "Ваздухом хлађена страст"

- Турнир музичких школа Меморијал "Аца Панић"

Младеновац је познат и по културно-уметничким друштвима са богатом традицијом и многобројним успешним наступима у земљи и иностранству. Најстарије је КУД "Војвода Јанко Катић" из Младеновца (основано 1896), а ту су и КУД "Шумадија" из села Влашка, КУД "Извор" из Велике Крсне, КУД "Љубомир Ивановић Геџа" из Ковачевца и једино ромско КУД "Романо Ило" из Младеновца.

Многобројне књижевне вечери, сликарске, вајарске и изложбе предмета примењене уметности, концерти, пројекције уметничких филмова, трибине и слична дешавања само употпуњују богату понуду културних садржаја у Младеновцу.

Образовање[уреди]

Предшколска установа "Јелица Обрадовић" у Младеновцу има 20 објеката за смештај деце предшколског узраста и то пет у зградама вртића и 15 у основним школама, у којима борави око 1170 малишана.

У седам основних школа (рачунајући и истурена одељења) је распоређено око 4300 ученика. У Младеновцу раде и Школа за основно образовање одраслих и основна музичка школа "Стеван Христић" основана 1994.

Две средње школе, Техничка и Гимназија, школују око 1600 ученика.

Техничка школа у Младеновцу постоји од 1907. и највећи је регионални центар средњошколског образовања ученика у области техничко-занатских занимања.

Има преко 50 верификованих образовних профила у три образовна смера: електротехника, машинство и текстил. Поседује 6 модерних радионица машинске струке, 3 радионице за занимања електротехничке струке и 2 текстилне радионице.

Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
Меморијални парк др Елзе Инглис и шкотских жена
Недељно јутро на младеновачком тргу

Гимназија у Младеновцу је основана 1950. као виша гимназија и престала са радом 1959. Од 1960. ученици гимназије су свршени ученици осмогодишње школе уместо раније ниже гимназије, што је трајало до укидања гимназије 1980. због увођења такозваног усмереног образовања. Школске 1966-67. гимназија добија своју нову зграду. Од школске 1990-91. Младеновац је поново добио гимназију.

Демографија[уреди]

У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.833
1953. 6.231
1961. 10.943
1971. 15.858
1981. 21.016
1991. 23.299 22.576
2002. 22.114 23.191
2011. 23.609
Западни улаз у Младеновац
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
20.746 93,81 %
Роми
  
558 2,52 %
Црногорци
  
103 0,46 %
Југословени
  
86 0,38 %
Македонци
  
63 0,28 %
Хрвати
  
54 0,24 %
Бугари
  
16 0,07 %
Горанци
  
14 0,06 %
Мађари
  
13 0,05 %
Албанци
  
12 0,05 %
Муслимани
  
8 0,03 %
Словенци
  
7 0,03 %
Румуни
  
7 0,03 %
Руси
  
6 0,02 %
Украјинци
  
5 0,02 %
Словаци
  
3 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
207 0,93 %


Галерија[уреди]

Панорама зграда у насељу 25. мај

Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац варош.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 — 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]