Младен Лорковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Младен Лорковић

Mladen Lorković.jpg

Биографија
Датум рођења 1. март 1909.
Место рођења Загреб (Аустроугарска)
Датум смрти 1945.
Место смрти Лепоглава
Мандат(и)
Министар унутрашњих послова НДХ
11. октобар 1943 — 30. август 1944.
Претходник Андрија Артуковић
Наследник Мате Фрковић
Министар спољних послова НДХ
28. април 1944 — 5. мај 1944.
Претходник Стијепо Перић
Наследник Мехмед Алајбеговић

Младен Лорковић је био један од оснивача усташког покрета, један од најближих сарадника Анте Павелића и министар унутрашњих послова НДХ.

Биографија[уреди]

Рођен је у Загребу 1. марта 1909. године. Син је Ивана Лорковића, хрватског политичара.

У младости активан присталица Хрватске странке права. Студирао је право у Загребу, Инсбруку и Берлину. Још у то време постаје блиски сарадник Анте Павелића и представник усташког покрета за Немачку, а затим и за све европске земље осим Италије. Усташку заклетву положио је 1934.

Активно је учествовао у припремама за проглашење НДХ. Један је од петорице потписника изјаве од 30. марта 1941. којом се захтева немачка помоћ у успсотављању самосталне хрватске државе. Након формирања Независне Државе Хрватске, Павелић га 9. јуна 1941. именује за министра спољних послова.

У априлу 1943. био је умешан у аферу око кријумчарења злата, због које је шеф његовог кабинета Иво Колак осуђен на смрт. Дана 28. априла разрешен је дужности министра спољних послова. Именован је за државног министра без ресора, задужен за послове са немачком војском.

Афера Лорковић-Вокић[уреди]

У априлу 1944, Лорковић се у тајности срео са председником Книнског котара Давидом Синчиће, са којим је разговарао о лошој ситуацији немачких ратних напора и да ће Савезници можда напасти Балкан преко Таранта.[1] Тог месеца је Лорковић објавио иницијативу да се обнове преговори са ХСС, које је обављао у свом стану. Тамо се у тајности састајао са Синчићем, Аугустом Кошутићем и Иванком Фаролфијем.[1] Лорковић је такође тражи спољне контакте и преко Швајцарске је ступио у контакт са британским и америчким званичницима[2], али је био одбијен.[3] Лорковић је предложио да НДХ оконча своје везе на Немачком и пређе на страну Савезника. Тај предлог је подржаво министар оружаних снага Анте Вокић, као и многи политичари и високи домобрански официри.[4] Лорковић је такође преговарао са ХСС о мењању страна уз Павелићево знање и одобрење.[3][5]

На специјалном састанку владе одржаног 30. августа у Павелићевој вили, коју су чували наоружани људи,[6] Лорковић и Вокић су били оптужени за заверу против поглавника и немачких савезника.[7] Потпредседник владе Џафер Куленовић и многи други су их бранили, али узалуд.[8] Лорковић је држан у кућном притвору пре него што му је суђено пред Поглавниковим тјелесним сдругом, када је одлучено да му се одузме чин и да се избаци из сдруга. После суђења је пребачен у Коприницу, а одатле у логор Лепоглаву, заједно са Вокићем, Фаролфијем, Људевитом Томашићем и другима, мада је Кошутић касније побегао.[7] Лорковић је убијен крајем априла 1945.[9][10]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Matković (2002), стр. 251.
  2. ^ Kisić-Kolanović (1996), стр. 103.
  3. ^ а б Pavlowitch (2008), стр. 246.
  4. ^ Kujundžić (1995), стр. 66.
  5. ^ Tomasevich (2002).
  6. ^ Tomasevich (2002), стр. 451.
  7. ^ а б Pavlowitch (2008), стр. 247.
  8. ^ Tomasevich (2002), стр. 452.
  9. ^ Dizdar et al. 1997, стр. 239.
  10. ^ Nikolić (1976), стр. 169.

Литература[уреди]