Младен Ољача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Младен Ољача
Mladen Oljaca.jpg
Младен Ољача
Датум рођења(1926-10-10)10. октобар 1926.
Место рођењаДеветаци
Датум смрти10. јануар 1994.(1994-01-10) (67 год.)
Место смртиБеоград

Младен Ољача (Деветаци, 10. октобар 1926Београд, 10. јануар 1994) је био српски књижевник.[1]

Живот[уреди]

Рођен је 1926. године у селу Деветаци у близини Босанског Новог (данас Нови Град). Његово сиромашно дјетињство прекинуо је рат. Одмах по избијању устанка, као петнаестогодишњак, ступио је у Народноослободилачку борбу, а већ сљедеће, 1942. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Рат и револуција пресудно су утицали на Ољачино људско и стваралачко опредјељење. Његова личност обједињава прегалаштво политичког радника, борца за даљи самоуправни преображај друштва и активизам умјетника који је своје дјело испунио хуманим идеалима ослобођенога човјека.

Књижевним радом бавио се од 1947. Објавио је више књига приповједака ("Шапат борова"), романа ("Три живота“ „Црне секире“, „После поноћи“, „Молитва за моју браћу“, „Развалина“, „Нађа“, „Козара“), те репортажа ("Сусрети у земљи октобра") и расправа ("Култура и политика"). Ољачина дјела су преведена на двадесет и четири језика. Умро је 10. јануара 1994. године у Београду.

Извори[уреди]

  1. ^ „Времеплов (10. јануар)”. Радио-телевизија Србије. 10. 1. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.