Много вике ни око чега

За друга значења, погледајте страницу Много вике ни око чега (вишезначна одредница).

Много вике ни око чега
Бенедето и Беатриче, сцена из другог чина.
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Much Ado About Nothing
Аутор	Виљем Шекспир

Много вике ни око чега (енгл. Much Ado About Nothing) јесте комедија Виљема Шекспира написана око 1599. године. Укључена је у Први фолио, објављен 1623. године. Дело је на српски језик први превео Светислав Стефановић 1906. године.

Драма се одвија у Месини и врти се око два љубавна пара која настају када група војника стигне у град. Први пар, Клаудио и Хера, готово је уништен оптужбама злочинца, Дон Хуана. Други пар, Клаудијев пријатељ Бенедето и Херина рођака Беатриче, преузима главну улогу како драма одмиче, а њихова духовитост и досетке чине велики део хумора. Бенедето и Беатриче су преварени да признају своју љубав један према другом, а Клаудио је преварен да поверује да Хера није девица. Игра речи у наслову односи се на тајне и преваре које чине окосницу комедије, интриге и акције у представи.

Ликови

• Дон Педро, арагонски кнез
• Дон Хуан, његов незаконити брат
• Клаудио, млади племић из Фиренце
• Бенедето, млади племић из Падове
• Леонато, гувернер Месине
• Антонио, његов брат
• Балтазар, певач у служби дон Педра
• Борачо и Конрад, Дон Хуанови пратиоци

• Гласник
• Францискус, монах
• Дрењина, наредник
• Штапина, кмет
• Хера, кћи Леонатова
• Беатриче, синовица Леонатова
• Маргарета и Урсула, Херине дворкиње

Радња

Први чин

Леонату, гувернеру Месине, гласник доноси вести да ће се Дон Педро те ноћи вратити из победоносне битке, заједно са Клаудиом и Бенедетом. Беатриче пита гласника о Бенедету и исмева Бенедетову неспособност као војника. Леонато објашњава: „Постоји нека врста веселог рата између сињор Бенедета и ње.”

По доласку војника, Дон Педро каже Леонату да ће остати најмање месец дана, а Бенедето и Беатриче настављају свој „весели рат”. Представљен је и Педров ванбрачни брат Дон Хуан. Клаудијева осећања према Хери, Леонатовој ћерки, поново се распламсавају и он обавештава Бенедета о својој намери да јој се удвара. Бенедето, који отворено презире брак, покушава да га разувери. Дон Педро подстиче брак. Бенедето се куне да се никада неће оженити, а Дон Педро му се смеје и каже му да хоће када нађе праву особу.

Други чин

Беатриче прислушкује разговор Хере и Урсуле, сцена из другог чина.

У Леонатовој кући одржава се бал под маскама. Ту прерушени Дон Педро проси Херу у Клаудијево име. Дон Хуан користи ову ситуацију да изазове неслогу говорећи Клаудију да Дон Педро жели Херу за себе. Клаудио држи монолог против замки лепоте. Ипак, неспоразум је касније решен, а Клаудију је обећана Херина рука.

У међувремену, Бенедето и Беатриче су плесали заједно, размењујући омаловажавајуће коментаре под маскама. Бенедето је погођен када чује себе описаног као „кнежев лакрдијаш, веома досадна будала”, и жуди да напусти друштво „Госпођице Ругалице”. Дон Педро и његови људи, којима је досадно да чекају недељу дана на венчање, смишљају план да саставе Бенедета и Беатриче. Договарају се да Бенедето чује разговор у којем изјављују да је Беатриче лудо заљубљена у њега, али да се превише плаши да му каже. Као што је и планирано, Бенедето начује њихов разговор и пријатно изненађен, одлучује да на њену љубав узврати својом.

Трећи чин

Хера и Урсула такође обезбеђују да Беатриче чује разговор у коме разговарају о Бенедетовој бесконачној љубави према њој. И Бенедето и Беатриче су одушевљени када помисле да су предмет неузвраћене љубави, и обоје су решени да поправе своје грешке и изјављују љубав.

У међувремену, Дон Хуан планира да заустави венчање, осрамоти свог брата и нанесе беду Леонату и Клаудију. Он говори Дон Педру и Клаудију да је Хера „нелојална”, и организује да виде његовог слугу, Борача, како улази у њену спаваћу собу и води љубав с њом (то је заправо Херина собарица). Клаудио и Дон Педро су преварени, а Клаудио се заклиње да ће јавно понизити Херу.

Четврти чин

Клаудио одбацује Херу на венчању, сцена из четвртог чина.

Саслушање Конрада и Борача, сцена из четвртог чина.

Следећег дана, на венчању, Клаудио проказује Херу пред запањеним гостима и одјури са Дон Педром. Хера се онесвести. Понижени Леонато изражава жељу да она умре. Председавајући фратар интервенише, верујући да је Хера невина. Он предлаже да породица лажира Херину смрт како би испунила Клаудија кајањем. Подстакнути стресним догађајима, Бенедето и Беатриче признају љубав једно другом. Беатриче тада тражи од Бенедета да убије Клаудија као доказ његове оданости. Бенедето оклева, али је поколебан.

Пети чин

Леонато и Антонио криве Клаудија за Херину наводну смрт и прете му, али без много ефекта. Долази Бенедето и изазива га на двобој.

У ноћи Дон Хуанове издаје, локални стражар је чуо како Борачио и Конрад разговарају о њиховој „издаји” и „најопаснијем делу разврата који је икада био познат у држави”, и зато их је ухапсио. Упркос њиховој неспособности (на челу са полицајцем Догберијем), они добијају признање и обавештавају Леоната о Хериној невиности. Дон Хуан је побегао, али је послата војска да га ухвати. Кајући се и мислећи да је Хера мртва, Клаудио пристаје на захтев свог оца да ожени Антонијеву ћерку, „скоро копију мог детета које је мртво”.

Након што се Клаудио закуне да ће се оженити овом другом невестом, открива се да је она Хера. Клаудио је пресрећан. Беатриче и Бенедето јавно признају љубав једно другом. Дон Педро се подсмева „Бенедету, ожењеном човеку”, а Бенедето узврати да сматра да је принц тужан, саветујући му: „Набави си жену”. Како се представа ближи крају, стиже гласник са вестима о Дон Хуановом хапшењу, али Бенедето предлаже да се одлука о Дон Хуановој казни одложи за сутра како би парови могли да уживају у новооткривеној срећи. Парови плешу и славе док се представа завршава.

Литература

• Шекспир, Виљем (1963). Виторовић, Мирослав; Лазић, Лаза, ур. Целокупна дела Виљема Шекспира. 3 (Забуне, Много вике ни око чега, Сновиђење у ноћ Ивањску - комедије). Превод: Симић, Живојин; Пандуровић, Сима; Клајн, Др Хуго; Живојиновић, Велимир. Београд: Култура.