Могорић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Могорић
Улаз у Могорић.png
Улаз у Могорић из правца Врепца
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЛичко-сењска
ГрадГоспић
Становништво
 — (2011)Раст 110
Географске карактеристике
Координате44°29′21″ СГШ; 15°35′27″ ИГД / 44.489141891983714° СГШ; 15.590947611589284° ИГД / 44.489141891983714; 15.590947611589284Координате: 44°29′21″ СГШ; 15°35′27″ ИГД / 44.489141891983714° СГШ; 15.590947611589284° ИГД / 44.489141891983714; 15.590947611589284
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина599 м
Могорић на мапи Хрватске
Могорић
Могорић
Могорић на мапи Личко-сењске жупаније
Могорић
Могорић
Могорић на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53205 Медак
Позивни број+385 53
Регистарска ознакаGS

Могорић је насељено мјесто у Лици. Припада граду Госпићу, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

На југоистоку граничи са Плочом, односно са Доњом Плочом, а на сјеверозападу са Павловцем Вребачким, сјеверно од Могорића је Личко средогорје, а јужно и југозападно је Личко поље. Кроз Могорић тече ријека Јадова. На подручју могорићког атара у Јадову утичу потоци Ковачица и Плочица.

Могорић је од Госпића удаљен 23 км, од Ловинца 16 км, а од Грачаца 36 км.

Култура[уреди]

У Могорићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Могорић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке, а чине је: Буљмизе, Крчевине и Милојевићи.[1] У Могорићу је постојао храм Српске православне цркве Пренос моштију Св. оца Николаја саграђен 1766. године, а срушен 1949. године.[1]

Могорићка црква, према подацима Митрополије карловачке (подаци за 1905) сазидана је 1748. године у засеоку Илинац, а према подацима из осталих шематизама Српске православне цркве, обновљена је 1766. године. Посвећена је Светом Николи. Његове иконе осликао је Ђоко Петровић, молер из Грачаца.[2]

Могорићка црква није била поштеђена за вријеме Другог свјетског рата. Интензивним бомбародовањем Могорића, италијански бомбардери су је оштетили 1942. године. Само су остали зидови и торањ. Остатак је, међутим, докрајчен у јуну 1949. године, када су комунисти са динамитом скинули преостали дио зидова и торањ. 2011. године је почела обнова храма.[2]

Слава села је Пренос моштију Св. оца Николаја или у народу Николице, слави се 22. маја.

Историја[уреди]

Расположиви документи говоре да су на мјесту данашњег Могорића живјели дијелови племена Могоровића. Први подаци о Могоровићима у Лици потичу из 1248. године, а споменици о њима датирају из 15. и почетком 16. вијека. Историчар Клаић износи да су 1500. године имали 50 породица. То се племе у то вријеме релативно добро развило и држало је посједе у највећем дијелу Личке жупе. Процјењује се да су Могоровићи на личком подручју имали преко 300 кућа са око 1500 становника. Из тога племена потјецали су многи жупани, а међу три жупана, 1373. године спомиње се и Могор. Судећи по имену, он је био из племена Могоровића. Могао би бити предак оне породице из племена Могоровића која је у 15. и 16. вијеку носила презиме Могорић. Од 11. до 13. вијека Могоровићи су живјели код Задра, а када су провалили Монголи у те крајеве, помјерају се у Велебит и Лику.

Насеље Могорић развило се око ушћа потока Ковачнице у Јадову. Ту је у 15. вијеку Никола Могоровић подигао утврђење испод кога је била сазидана хришћанска богомоља. Ово насеље је у Меркаторовој карти означено као Могоровић, онако како се звало племе које је ту живјело. Име насеље Могорић јавило се у попису личких твђава из 1577. године, али су га неке породице краћим именом називале и пре Турака. Недалеко од ондашњег насеља Могорић развило се насеље Зеба. Оно се не спомиње у споменицима пре Турака, али је уписано у Меркаторову карту. Зеба је заселак Могорића који се развило око узвишења Вршељак.

У Зебу су Турци довели српско становништво послије 1528. године, гдје су саградили и твђаву. Нема података о животу тог становништва за вријеме турске владавине, али се поуздано зна да је Зеба послије одласка Турака представљала веће српско могорићко насеље.

Кад је Лика ослобођена од Турака 1686. године, у Могорићу је живјело муслиманско становништво које је насељено око тврђаве у селу. Сви муслимани су 1686. године отишли у Босну, за разлику од неких других тврђавних насеља у Лици гдје се дио муслимана покрстио и остао. Могорић није насељен одмах по ослобођењу, јер католички бискуп Главинић наводи да 1696. године тврђава стоји у селу, али је село празно. Крајишки попис из 1701. године наводи да у селу живи 66 породица, које су се морале доселилти у задњих 5 година. Становништво Могорића је, с изузетком 3-4 породице, досељено из јужнијих крајева, подручја Книна, Обровца, Бенковца, као и Грахова и Петровца у Босни. Већина њих је избјегла из Босне као посљедица Великог турског рата 1683-1699.[2]

Средином 19. века Могорић је место где се број становника повећава. Ту је 1847. године пописано 1587 православних Срба. Две деценије касније, 1867. године има их 1787 душа.[3]

Могорић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

Према попису из 1991. године, насеље Могорић је имало 383 становника, међу којима је било 362 Срба, 4 Хрвата, 1 Југословен и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Могорић је имао 93 становника.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Могорић је имало 110 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 362 528 735 936
Југословени 1 20 2
Хрвати 4 3 8 2
остали и непознато 16 11 19 2
Укупно 383 562 764 940
Демографија[6]
Година Становника
1961. 940
1971. 764
1981. 562
1991. 383
2001. 93
2011. 110

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Могорић је имало 383 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
362 94,51 %
Хрвати
  
4 1,04 %
Југословени
  
1 0,26 %
Руси
  
1 0,26 %
Чеси
  
1 0,26 %
непознато
  
14 3,65 %
укупно: 383

Презимена[уреди]

Презимена у Могорићу су:[7]

  • Бањеглав
  • Басарић
  • Борић
  • Борковић
  • Вркић
  • Вурдеља
  • Вучковић
  • Ђаковић
  • Заклан
  • Илић
  • Корица
  • Кравић
  • Кричковић
  • Крњајић
  • Кудуз
  • Лазић
  • Маљковић
  • Маргаретић
  • Милојевић
  • Радаковић
  • Стојисављевић
  • Томаш
  • Чанковић
  • Џодан

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Могорић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Село Могорић”. Могорић Лика. Приступљено 27. 8. 2012. 
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  4. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  7. ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]