Модерна уметност

С Википедије, слободне енциклопедије

Модерна уметност је релативан, али у општем смислу уобичајен и често употребљаван појам за авангардну уметност двадесетог века.[1] У стручној литератури историчара уметности када се говори о уметности модерне разликује се од појма савремене уметности који се односи на уметност од половине 20. века до данас.

Око 1970-их година јавља се дебата о томе да ли модерна уметност може да се сматра и јесте савремена уметност, као и да ли постмодерна уметност, као реакција на модерну, у ствари представља њен континуитет. Ово пак зависи од тога како се дефинише сам појам модерне.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Пабло Пикасо: Dejeuner sur l'Herbe

Модерна уметност је уметност која означава уметност од конца 19. века све до 70-их година 20. века.

Модерна уметност је етапа у развоју уметности у поретку праисторијска уметност, уметност старог века, уметност средњег века и уметност новог века. У овом смислу почетак модерне уметности спојен је наступом модерне а понекад наступом романтизма. Карактеристичне тенденције у развоју модерне уметности су индивидуализам, субјективизам, модернизам и експеримент.

Заједничке особине модернистичких покрета на прелазу 19. у 20 век се испољавају кроз сензибилитет за дисхармонију, духовни контекст клонућа и идивидуализам, бежање од пуке реалности и песимистички нагони, обраћање унутрашњем животу човека, истицање осећања, субјективности и ирационалног, тражење свега новог, што се стваралачки реализује као нови сензибилитет изражен новим уметничким средствима и облицима, у богатству изражајних форми и разноврсности мотивско-стилских обележја.

Почетак модерне уметности[уреди | уреди извор]

Као реакција на позитивизам и на реалистичко-натуралистичку доктрину у уметности, крајем 19. века јавља се у Европи идеалистичка и метафизичка филозофија и модерна уметност неоромантичарског карактера, што се исказује у различитим покретима, школама и струјама. Као покрет, модерна уметност није јединствена; различито је идејно, естетички и национално обележена. Појам „Die Moderne” први је пут употребљен 1880-их у Немачкој, као ознака реалистичког програма младих.

Модернизам, мада данас обухвата авангарду и уметност до половине 20. века, је првобитно ознака за међународни стил развијан око 1900. године, а који је у Француској назван Art Nouveau, у Енглеској, modern style, у Русији, Србији и другим југословенским земљама модерни стил или модерна, у Немачкој Jugendstil, а у Аустрији Sezessionstil (сецесија). Име Jugendstil је изворно примењено на стил који је као модел узимао облик и конфигурацију часописа Jugend, уређиван и издаван у Минхену од 1896, а касније и на сва дела сличних карактеристика у примењеним и ликовним уметностима, и архитектури. У модернизму се, с једне стране, испољава fin de siècle (крај века) као једна дубока криза 19. века већ истрошеног и празног у садржају, а у исто време такође се њиме отвара дух једног новог схватања уметности, утолико што уметници модернизма креативно анализирају, посебно у оквиру дизајна, модерне податке индустрије и њених нових материјала. У еволуцији једне визуелне културе која продире у друштво и друштвени контекст, засноване на истицању линије и њених односа са површином и простором, као и у орнаменту и у једном декоративном симболизму снажних асоцијација, модернизам се испољио једном посебном формалном свешћу, која је као специфично јединство стила генерално практикована у архитектури ентеријера, у индустријском дизајну, и у изради плаката, часописа и књига.

У архитектури модернизам промовише конструкцију у складу са материјалом и функцијом у конфигурацији урбане животне средине и њеног простора, једном својеврсном комбинацијом различитих уметности, коју ће касније наставити Баухаус. Сликари се баве дизајном и изгледом ентеријера, практикујући очигледну стилизацију употребних предмета и напрежући се да постигну својеврсну синтезу функционалног и лепог.

Линије и облици биљног порекла играју доминантну улогу у формалном репертоару модернизма; јављају се у облику плетеница или у ритмичком кретању, али скоро никако у изломљеним и оштрим угловима. У складу са неоимпресионистичком теоријом боје, заснованој на систему комплементарности, модернизам је развио комплементарност линије. Симболичким асоцијацијама у сликарству, вајарству и графичкој илустрацији модернизам представља битан моменат транзиције између импресионизма и експресионизма, а својственом декоративном линијом на начин арабеске, већ антиципира облике уметности апстракције.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Atkins 1990, стр. 102

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga (Edited by), Modernism: An Ontology of Sources and Documents, The University of Chicago Press, 1998 ::: примерак : archive.org
  • Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 примерак : archive.org
  • Rotzel, Willy, Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present, Rizzoli, New York, 1989 ::: примерак : archive.org
  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. Thames & Hudson, London 2007. ISBN 978-0-500-23841-7.
  • Rauterberg, Hanno: Und das ist Kunst?!  −  Eine Qualitätsprüfung, S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main 2007. ISBN 978-3-10-062810-7., 304 S.
  • Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch  −  Gebrauchsanweisung für moderne Kunst, DuMont Literatur und Kunstverlag Köln 2007. ISBN 978-3-8321-7759-1., 248 S.
  • Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?, Hatje Cantz Verlag, Ostfildern 2007. ISBN 978-3-7757-1976-6., 167 S.
  • Arnason, H. Harvard. 1998. History of Modern Art: Painting, Sculpture, Architecture, Photography. Fourth Edition, rev. by Marla F. Prather, after the third edition, revised by Daniel Wheeler. New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 0-8109-3439-6; Upper Saddle River, New Jersey: Prentice-Hall. ISBN 0-13-183313-8; London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-23757-3 [Fifth edition, revised by Peter Kalb, Upper Saddle River, N.J.: Prentice Hall; London: Pearson/Prentice Hall, 2004. ISBN 0-13-184069-X]
  • Atkins, Robert. 1990. Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords. New York: Abbeville Press. ISBN 1-55859-127-3
  • Cahoone, Lawrence E. 1996. From Modernism to Postmodernism: An Anthology. Cambridge, Massachusetts: Blackwell. ISBN 1-55786-603-1
  • Cogniat, Raymond. 1975. Pissarro. New York: Crown. ISBN 0-517-52477-5.
  • Corinth, Lovis, Peter-Klaus Schuster, Lothar Brauner, Christoph Vitali, and Barbara Butts. 1996. Lovis Corinth. Munich and New York: Prestel. ISBN 3-7913-1682-6
  • Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.) 1982. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd.
  • Frazier, Nancy. 2001. The Penguin Concise Dictionary of Art History. New York: Penguin Books. ISBN 0-14-051420-1
  • Gombrich, E. H. 1958. The Story of Art. London: Phaidon. OCLC 220078463
  • Mullins, Charlotte. 2006. Painting People: Figure Painting Today. New York: D.A.P. ISBN 978-1-933045-38-2
  • Everdell, William R., The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought. Chicago: University of Chicago Press, 1997. ISBN 0-226-22480-5 (cloth) ISBN 0-226-22481-3 (bpk)
  • Adams, Hugh. 1979. Modern Painting. [Oxford]: Phaidon Press. ISBN 0-7148-1984-0 (cloth) ISBN 0-7148-1920-4 (pbk)
  • Childs, Peter. 2000. Modernism. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-19647-7 (cloth) ISBN 0-415-19648-5 (pbk)
  • Crouch, Christopher. 2000. Modernism in Art Design and Architecture. New York: St. Martins Press. ISBN 0-312-21830-3 (cloth) ISBN 0-312-21832-X (pbk)
  • Dempsey, Amy. 2002. Art in the Modern Era: A Guide to Schools and Movements. New York: Harry A. Abrams. ISBN 0-8109-4172-4
  • Hunter, Sam, John Jacobus, and Daniel Wheeler. 2004. Modern Art. Revised and Updated 3rd Edition. New York: The Vendome Press [Pearson/Prentice Hall]. ISBN 0-13-189565-6 (cloth) 0-13-150519-X (pbk)
  • Kolocotroni, Vassiliki, Jane Goldman, and Olga Taxidou (eds.). 1998. Modernism: An Anthology of Sources and Documents. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-45073-2 (cloth) ISBN 0-226-45074-0 (pbk)
  • Ozenfant, Amédée. 1952. Foundations of Modern Art. New York: Dover Publications. OCLC 536109
  • Read, Herbert and Benedict. 1975. A Concise History of Modern Painting. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20141-1

Спољашње везе[уреди | уреди извор]