Модрикача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Модрикача
Lepista nuda LC0372.jpg
Wood blewit (Lepista nuda)
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Tricholomataceae
Род: Clitocybe
Врста: C. nuda
Биномијална номенклатура
Clitocybe nuda
(Bull.) H.E.Bigelow & A.H.Sm. (1969)
Синоними[1]

Agaricus nudus Bull. (1790)
Cortinarius nudus (Bull.) Gray (1821)
Gyrophila nuda (Fr.) Quél. (1886)
Lepista nuda (Bull.) Cooke (1871)
Tricholoma nudum (Bull.) P.Kumm. (1871)
Rhodopaxillus nudus (Bull.) Maire (1913) Tricholoma personatum var. nudum (Bull.) Rick (1961)

Модрикача (лат. Clitocybe nuda) је јестива гљива. Најчешће се налази и у четинарским и у листопадним шумама са дубљим слојем иглица, односно лишћа. На голој земљи узалуд је тражити. Расте у скуповима, често и у круговима. То је једна од најчешћих гљива у нашем пордучју, често и у енормним количинама.[2]

Клобук[уреди]

Клобук је величине 7-18 центиметара, јастучасто испупчен, па све спљоштенији, понекад и удубљен, са плитком и широком избочином. Руб је дуго подврнут, касније готово изравнат, често валовит или жљебаст. Кожица је глатка (тек под лупом слабо попрашена), може се згулити и веома је танка. Млађи клобук је плавољубичаст, лила или чак блиједолико ружичаст, односно боје меса, затим постаје све више смеђ, и то почевши од тјемена према рубу, у тону тамније.[2]

Clitocybe nuda
Clitocybe nuda

Листићи[уреди]

Листићи су са ужим јарком прирасли, понекад наоко равни, танки, густи, широки 5-7 милиметара. Оштрице су у млађих цијеле, у старијих зупчасте или нагризене, истобојне су тј. Плавољубичасти, живље и редовитије него клобук. Старије иблјеђују у глиненосмеђе тонове.[2]

Отросина[уреди]

Отросина је кремружичаста.

Стручак[уреди]

Стручак је 5-10/1-3 центиметара, ваљкаст, према дну мало дебљи, понекад готово булбозан. Љубичаст је, преко тога бијело прашњав (тај свијетлији слој може се прстом скинути) и поглавито, у горњој половици уздужно испруган, чак и изрбаздан. Кора је влакнаста и тврда, језгра спужвасто-мека, поготову при дну, које се често расипа.[2]

Месо[уреди]

Месо је сивкастобијело, но већином прожето љубичастим, а са старењем посмеђује, доста водњикаво и код старијих често проводњено; некад дебље, некад тање, еластично-меко. Благог је укуса, сложеног мириса: на кексе, љубичице и свјеже резано дрво, и тада угодно – но у нашим крајевима се јавља једна четинарска раса која мирише на оштро на прашину.[2]

Јестивост[уреди]

Модрикача је укусна, ароматична и издашна. Прија на све могуће начине. Изванредно се лако и суши.[2]

Сличне врсте[уреди]

Неке нејестиве љубичасте копренке могу јој доста наликовати, но све оне имају копрену која на стручку оставља барем неколико влакана што посмеђе од отрусине. Лажна модрикача (Lepista sordida Fr.), лоших конзумних квалитета, мања је, расте већином у грмовима и на згариштима, има прљаво сивосмеђе тјеме, тамније од остале површине. Такође има и лош мирис. Љубичаста модрикача (var. Iilaceus Quel), има уједначено тамнољубичаст клобук и знатно је мања. Смеђа модрикача (var. tridentinus Sing), има, напротив, и млада и старија посве смеђ клобук. И ови варијетети су јестиви.[2]

Извори[уреди]

  1. Clitocybe nuda (Bull.) H.E. Bigelow & A.H. Sm. 1969”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 2012-02-06. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro ""Naprijed""; Zagred 1986.