Модрокос

Модрокос
	Мужјак модрокосаMonticola solitarius solitarius Шпанија
	Женка модрокоса Monticola solitarius solitarius
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Muscicapidae
Род:	Monticola
Врста:	M. solitarius
Биномно име
	Monticola solitarius; (Linnaeus, 1758)
	Ареал Monticola solitarius Ареал гнежђења Станарица Пролазница Ареал зимовања Луталица повремена
Синоними
	Turdus solitarius; (Linnaeus, 1758);

Модрокос (лат. Monticola solitarius) је врста мухарице. Модрокос је мухарица из Старог света, сличан је дроздовима, раније је био сврстан у породицу Turdidae. Гнезди се у јужној Европи, северозападној Африци и од Централне Азије до северне Кине и Малезије. Модрокос је званична национална птица Малте, назив за модрокоса на малтешком је Merill и приказан је на новчићима од 1 Малтешке лире који су били део некадашње валуте земље.

Таксономија

Модрокоса је описао Карл фон Лине 1758. године у 10. издању своје „Systema Naturae“ под биномним називом Turdus solitarius.^[2]^[3] Научно име потичне из латинског језика Monticola потиче од mons, montis „планина“ и colere „боравити“, а специфични епитет solitarius значи „усамљени“.^[4]

Род модрокоса Monticola је раније био смештен у породицу Turdidae^[5] али молекуларне филогенетске студије су показале да су врсте у роду ближе сродни члановима породице мухарица Старог света Muscicapidae.^[6]

Постоји пет признатих подврста:^[7]^[8]

Monticola solitarius solitarius (Linnaeus, 1758) - северозападна Африка, јужна Европа, северна Турска до Грузије и Азербејџана.
Monticola solitarius longirostris (Blyth, 1847) - Грчка и западна и јужна Турска преко Блиског истока до северозападних Хималаја до североисточне Африке и Индије
Monticola solitarius pandoo (Sykes, 1832) – централни Хималаји до источне Кине и северни Вијетнам до Великих Сундских острва
Monticola solitarius philippensis (Statius Müller, 1776) – источна Монголија до Сахалина, јужно до Јапана, крајњи север Филипина и североисточна Кина до Индонезије
Monticola solitarius madoci (Chasen, 1940) – Малајско полуострво и северна Суматра

Постоји предлог да се Monticola solitarius подели на две потпуно нове врсте: западни таксон који обухвата Monticola solitarius solitarius и Monticola solitarius longirostris и источни таксон са Monticola solitarius philippensis, Monticola solitarius pandoo и Monticola solitarius madoci.^[9]

Опис

Модрокос је птица величине чворка, 21-23 цм дужине са дугим, танким кљуном. Мужјак номиноване подврстеу гнездећем перју је непогрешив, са плаво-сивим перјем осим тамнијих крила.^[8] Женке и незрели примерци су много мање упечатљиви, са тамносмеђим горњим делом тела и блеђим смеђим љускавим доњим делом тела. Мужјак подврсте Monticola solitarius philippensis има риђе-кестенасто перје од средине груди до доњег дела репа.^[8] Оба пола немају црвенкасто спољашње репно перје које има кос камењар (Monticola saxatilis).

Мужјак модрокоса пева јасну, мелодичну песму који је слична, али гласнија од песме коса камењара.

Распрострањеност и станиште

Европске, северноафричке и југоисточне азијске птице модрокоса су углавном сталне, осим оних које се крећу по висини. Остале азијске популације су доста миграторне, зимујући у подсахарској Африци, Индији и југоисточној Азији. Модрокос је веома ретка луталица северне и западне Европе. Познато је да је два пута виђена у Северној Америци: једном у Британској Колумбији 1997. године и једном у Орегону 2024. године.^[10]^[11]

Гнежђење

Модрокос се размножава у отвореним планинским пределима. Гнезди се у шупљинама стена и зидовима и обично полаже 3–5 јаја. Као сваштојед, модрокос једе широк спектар инсеката и малих гмизаваца, поред бобица и семенки.^[8]

Галерија

Мужјак модрокоса Природни резерват Гамла, Израел
Monticola solitarius solitarius – MHNT
Мужјак модрокоса Japan

Референце

^ BirdLife International (2016). . „Monticola solitarius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22708286A87933903. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22708286A87933903.en . Приступљено 13. 11. 2021.
^ Linnaeus, C. (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata (на језику: латински). 1. Holmiae:Laurentii Salvii. стр. 170.
^ Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A. Jr. (1964). Check-list of Birds of the World. Volume 10. 10. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 138.
^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 260, 359. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ Dickinson, E.C., ур. (2003). The Howard and Moore Complete Checklist of the Birds of the World (3rd изд.). London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-6536-9.
^ Sangster, G.; Alström, P.; Forsmark, E.; Olsson, U. (2010). . „Multi-locus phylogenetic analysis of Old World chats and flycatchers reveals extensive paraphyly at family, subfamily and genus level (Aves: Muscicapidae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 57 (1): 380—392. Bibcode:2010MolPE..57..380S. PMID 20656044. doi:10.1016/j.ympev.2010.07.008.
^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016). „Chats, Old World flycatchers”. World Bird List Version 6.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 20. 5. 2016.
^ ^а ^б ^в ^г Collar, N. (2020). „Blue Rock-thrush (Monticola solitarius)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E.. Handbook of the Birds of the World Alive. Birds of the World. Lynx Edicions. doi:10.2173/bow.burthr.01. Приступљено 9. 7. 2016. (потребна претплата)
^ Zuccon, D.; Ericson, Per G.P. (2010). . „The Monticola rock-thrushes: phylogeny and biogeography revisited”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 55 (3): 901—910. Bibcode:2010MolPE..55..901Z. PMID 20079862. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.009.
^ Eichenberg, Gretchen (1. 5. 2024). „Oregon teacher captures images of 'very rare' bird never before seen in US”. Fox News. Приступљено 1. 5. 2024.
^ Kuta, Sarah (1. 5. 2024). „Extremely Rare Blue Rock Thrush Spotted in Oregon Might Be the First Ever in the United States”. Smithsonian Magazine. Приступљено 1. 5. 2024.

Спољашње везе

Видео снимци, фотографије и оглашавање модрокоса у Интернет колекцији птица
Старење и одређивање пола, аутори Хавијер Бласко-Зумета и Герд-Михаел Хајнце
Ксено-канто: аудио снимци модрокоса

[iucn_status_13_November_2021-1] BirdLife International (2016). . „Monticola solitarius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22708286A87933903. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22708286A87933903.en . Приступљено 13. 11. 2021.

[2] Linnaeus, C. (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata (на језику: латински). 1. Holmiae:Laurentii Salvii. стр. 170.

[3] Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A. Jr. (1964). Check-list of Birds of the World. Volume 10. 10. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 138.

[job-4] Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 260, 359. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[h&m3-5] Dickinson, E.C., ур. (2003). The Howard and Moore Complete Checklist of the Birds of the World (3rd изд.). London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-6536-9.

[sangster2010-6] Sangster, G.; Alström, P.; Forsmark, E.; Olsson, U. (2010). . „Multi-locus phylogenetic analysis of Old World chats and flycatchers reveals extensive paraphyly at family, subfamily and genus level (Aves: Muscicapidae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 57 (1): 380—392. Bibcode:2010MolPE..57..380S. PMID 20656044. doi:10.1016/j.ympev.2010.07.008.

[ioc-7] Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016). „Chats, Old World flycatchers”. World Bird List Version 6.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 20. 5. 2016.

[hbw-8] а ^б ^в ^г Collar, N. (2020). „Blue Rock-thrush (Monticola solitarius)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E.. Handbook of the Birds of the World Alive. Birds of the World. Lynx Edicions. doi:10.2173/bow.burthr.01. Приступљено 9. 7. 2016. (потребна претплата)

[zuccon2010-9] Zuccon, D.; Ericson, Per G.P. (2010). . „The Monticola rock-thrushes: phylogeny and biogeography revisited”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 55 (3): 901—910. Bibcode:2010MolPE..55..901Z. PMID 20079862. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.009.

[10] Eichenberg, Gretchen (1. 5. 2024). „Oregon teacher captures images of 'very rare' bird never before seen in US”. Fox News. Приступљено 1. 5. 2024.

[11] Kuta, Sarah (1. 5. 2024). „Extremely Rare Blue Rock Thrush Spotted in Oregon Might Be the First Ever in the United States”. Smithsonian Magazine. Приступљено 1. 5. 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]