Модрушко-ријечка жупанија
| Модрушко-ријечка жупанија | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
 | |
| Држава | Краљевина Хрватска и Славонија |
| Админ. центар | Огулин |
| Површина | 4.879 km2 |
| Становништво | 1910. |
| — број ст. | 231 654 |
Модрушко-ријечка жупанија (лат. Comitatus Modrusiensis; мађ. Modrus-Fiume vármegye; нем. Komitat Modrusch-Fiume) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Средиште жупаније био је град Огулин. Сама Ријека није припадала овој жупанији, него је посебним додатком Хрватско-угарској нагодби, названим Ријечка крпица, потпала под непосредну мађарску управу.
Географија[уреди | уреди извор]
Модрушко-ријечка жупанија граничила је с аустријским земљама Истром и Крањском, Босном и Херцеговином под заједничком аустроугарском управом, те хрватско-славонским жупанијама Загребачком и Личко-крбавском. Жупанија је имала и део обале Јадранског мора. Око 1910, покривала је 4.879 км2.
Историја[уреди | уреди извор]
Модрушко-ријечка жупанија основана је у 18. веку, а након прикључења Војне крајине Краљевини Хрватској и Славонији, 15. јула 1881, обухватила је и делове бивше Крајине. Будући да у изворном тексту Хрватско-угарске нагодбе није било помена о припајању Ријеке Угарској, ова је жупанија морала да након 1868. обухвати и тај град. У изворни документ убачена је „Ријечка крпица“ и то у облику долепљеног додатка назива „члан 66.“ Тим су чином град, његова лука и целокупни ријечки котар, припали Мађарској уз дозволу да о ријечкој аутономији одлуку донесу заступници града и Угарског и Хрватског сабора. Заступници Мађарске и Ријеке натерали су Хрватски сабор да прихвати управу централне угарске владе над Ријеком, али да такво стање буде привремено. Ову одлуку је у јулу 1870. потврдио и цар Фрањо Јосиф I. Такво стање трајало је до 1918. године, када је Хрватски сабор раскинуо државно-правне везе с Аустријом и Угарском. Након уједињења 1918. гоидне, овој жупанији су припојени острво Крк и општина Кастав. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[1]
-
Модрушко-ријечка жупанија са острвом Крк и општином Кастав након утврђивања спољних граница Краљевине СХС 1920. године
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1910, ова је жупанија бројала 231.654 становника који су говорили следећим језицима:[2]
- Хрватски језик: 152.210
- Српски језик: 74.894
- остали
Административна подела[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, Модрушко-ријечка жупанија била је подељена на следеће котареве:[3]
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Чабар | Чабар |
| Цриквеница | Цриквеница |
| Делнице | Делнице |
| Огулин | Огулин |
| Сушак | Бакар |
| Слуњ | Слуњ |
| Војнић | Војнић |
| Врбовско | Врбовско |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
- ^ 1910 census Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2015), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Districts of Croatia-Slavonia in 1914 Архивирано 2012-08-04 на сајту Archive.today (језик: мађарски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
