Мождани живци

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мождани нерви)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шема можданих живаца

Мождани или лобањски живци (лат. nn. craniales) су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових живаца, који се означавају нулом и римским бројевима (од I до XII). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.[1][2][3]

Моторни лобањски живци (III, IV, VI, XI и -{XII) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервих ћелија. Сензитивни или чулни лобањски живци (0, I, II и VIII) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити живци (V, VII, IX и X) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (III, VII, IX и X) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.[4][5]

Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:

  • општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
  • специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
  • општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа,
  • општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и
  • специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.


Ознака Назив живца Главне функције
0 Крајњи живац Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.
I Мирисни живци Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки.
II Видни живац Преноси визуелне информације из мрежњаче ока.
III Живац покретач ока Инервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић.
IV Трохлеарни живац Инервише горњи коси мишић.
V Трограни живац Састоји се од офталмичког (V1), горњовиличног (V2) и доњовиличног живца (V3), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре.
VI Живац одводилац Инервише спољашњи прави мишић.
VII Живац лица Инервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне).
VIII Тремно-пужни живац Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.
IX Језично-ждрелни живац Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду.
X Живац луталац Инервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд.
XI Помоћни живац Спољашња грана живца инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
XII Подјезични живац Инервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ Moore K (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  5. ^ Марушић А (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Moore K (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  • Марушић А (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада. 

Спољашње везе[уреди]

Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац