Мокра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мокра
Mokra village center.JPG
Центар Мокре
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ОпштинаБела Паланка
Становништво
 — 2011.315
Географске карактеристике
Координате43°12′16″ СГШ; 22°17′09″ ИГД / 43.2045° СГШ; 22.285833° ИГД / 43.2045; 22.285833Координате: 43°12′16″ СГШ; 22°17′09″ ИГД / 43.2045° СГШ; 22.285833° ИГД / 43.2045; 22.285833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина348 м
Мокра на мапи Србије
Мокра
Мокра
Мокра на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаPI

Мокра је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 315 становника (према попису из 1991. било је 402 становника). Током лета број људи у селу се вишеструко повећа, због туриста који долазе из свих крајева земље и света. Мокра је позната по фантастичној природи, „Најдановом кругу“ и чувеном купалишту „Врело“. Такође, познато је да у ово село долази мноштво младих људи, жељних добре забаве и активног одмора.

Овде се налази Мокрањско врело.

Положај[уреди]

Село лежи под Равништем у подножју Суве планине и у долини Мокрањске реке. Смештено је по косама; Росуљи на истоку и Балвану на западу. Долину Мокрањске реке са запада затварају падине Чуке, чија темена зараван одговара Малом Курилу а са истока тераса Коритничке реке од 60м. На темену те терасе а на висини од 380м лежи део села који се зове Кујин Дел. Од њега потоком Долом, који тече од истока према западу управно на Мокрањску реку у коју утиче у Мокри, од села је одвојена махала Прогон смештена на ступњевитим падинама Големог Камена, последњег кречњачког изданка Суве планине који се најниже спушта у мокрањско проширење и затвара пролом Мокрањског Врела на југу. У селу се служе водом са Мокрањског врела, чесама, извора и бунара: Шопа, Пландиште, Света Петка, Големо Дрво, Мутавин Кладенац, Радин Трн, Гушевац, Кујин Дел.

Границе сеоског атара: Лазиње, Големо Дрво, Рије.

Село је збијеног типа, куће су ушорене око сеоских путева и у долини и на Кујин Делу. Разликују се ови крајеви: Сред Село, Кујин Дел, Расуља, Мала, Прогон, Ново Насеље.

Прошлост[уреди]

У Мокри је отворена школа у турско време половином 19. века. Први учитељ је био Ђорђе Ранчић из Брезника, којем су родитељи плаћали месечно по цванцик од детета, био је врло способан. Ђака је било око 20, а школа се налазила у кући чорбаџи Јоце Веселиновића, једног од родитеља. У учионици су скамије а под земљани. Испред клупа налазио се учитељев кревет који је ту ноћи спавао а дању седео и учио децу. Одсутног учитеља је замењивао најбољи ђак којег су звали "калфа". Радило се по "црквенски", без разреда, али са предметима: Буквар, Часловац, Псалтир, Рачун и Црквено певање. Пре подне се у школи читало, а поподне рачунало. Учитељ Ђорђе је након две године прешао у Белу Паланку, где се оженио да би се вратио у родно село, где се и запопио. По одласку Ранчићевом месна школа није радила двадесет година, све док у њу није дошао нови учитељ Мина-Минча Боцић, родом из Гламе. Манча је радио годину дана и то лоше, а завршио је у белој Паланци као бојаџија. Њега је заменио Димитрије Миленковић звани "криви Димитрије", јер је био сакат једну ногу. После 3-4 године рада у Мокри, отишао је последњи учитељ у турском добу, као и сви претходници у Паланку.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Мокра живи 274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,2 година (51,9 код мушкараца и 52,4 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,20.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Порекло становништва, родови: Крстинци, Пејчовци, Петринци, Петровци, Ђуринци, Огњановци, Чућинци, Гаргинци, Раминци, Чурулунџи, Жеринци, Ђоринци, Јаицинци, Павловци, Ђорговци, Бабаџинци, Ракинци, Ровелци, Пузинци, Косиламовци, Пејинци, Поповци, Џунинци, Јеришовци, Аранђеловци, Ристићи, Стојковићи, Кађоринци, Величковци, Милутиновци, Чакавци, Панчићи, Михајловићи, Чорбановци.

Сеоска слава је Света Параскева.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.481
1953. 1.431
1961. 1.082
1971. 714
1981. 555
1991. 402 401
2002. 315 316
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 275 87,30 %
Роми
  
 37 11,74 %
Хрвати
  
 1 0,31 %
Бугари
  
 1 0,31 %
непознато
  
 1 0,31 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 15
  
  
 19
75—79 9
  
  
 12
70—74 11
  
  
 18
65—69 20
  
  
 20
60—64 16
  
  
 15
55—59 6
  
  
 5
50—54 7
  
  
 7
45—49 10
  
  
 7
40—44 13
  
  
 6
35—39 6
  
  
 9
30—34 9
  
  
 4
25—29 5
  
  
 3
20—24 7
  
  
 5
15—19 8
  
  
 9
10—14 4
  
  
 10
5—9 3
  
  
 7
0—4 3
  
  
 4
Просек : 51,9 52,4
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 242 253 272 250 228 172 143

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 58 47 15 8 9 5 0 0 0 1 2,20
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 144 37 80 22 5 0
Женски 140 16 77 41 6 0
УКУПНО 284 53 157 63 11 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 53 8 0 1 18
Женски 23 2 0 0 5
УКУПНО 76 10 0 1 23
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 6 3 0 1
Женски 0 0 2 1 0
УКУПНО 1 6 5 1 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 4 0
Женски 0 0 1 2 1
УКУПНО 0 0 4 6 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 7
Женски 0 0 0 9
УКУПНО 1 0 0 16

Референце[уреди]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Михајло М. Костић, Коритница, 1953

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мокра&oldid=21114283”