Стеван Стојановић Мокрањац

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мокрањац)
Стеван Стојановић Мокрањац
Mokranjac.jpg
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Датум рођења (1856-01-09)9. јануар 1856.
Место рођења Неготин
Кнежевина Србија
Датум смрти 28. септембар 1914.(1914-09-28) (58 год.)
Место смрти Скопље
Краљевина Србија

Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.[1]

Биографија[уреди]

Кућа Стевана Стојановића Мокрањца

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање.[2]

Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.[3]

Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерванторијуму, у Минхену, код Ј. Рајнберга. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.[4][5]

Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији.

Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.[5][6]

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).

Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма,[7] најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...

Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.

Мокрањчева породична кућа у Неготину је 1964. године рестаурирана и претворена у музеј и музички центар.[8]

Био је ожењен 1898. Маријом, братаницом Уроша Предића.[5] Имали су сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета.[9]

Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат, а убрзо потом и умро, 28. септембра исте године од компликација јетре након 3 године боловања. Његово последње дело је „Неотпевана песма“.[8][10]

Посмртни остаци Стевана Стојановића Мокрањца су пренети из Скопља у Београд 1923. године. Његов гроб се налази у Новом гробљу у Београду. У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани”.[4][8]

Стогодишњица његове смрти обележена је 2014. године.[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Опширна биографија Мокрањца”. Музичко свезнање. Приступљено 9. јануар 2018. 
  2. Јовановић, Коста. Неготинска Крајина и Кључ. Српска Краљевска Академија: Насеља Српских земаља. 
  3. „Стеван Стојановић Мокрањац - Биографија”. Music Education. Приступљено 9. јануар 2018. 
  4. 4,0 4,1 Станковић, Младен (29. септембар 2014). „Стеван Стојановић Мокрањац - биографија и главна дела”. БаштаБалкан. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Биографија Мокрањца”. Сећања. Приступљено 9. јануар 2018. 
  6. Јабланов, Оничин, Софијана. „Стеван Стојановић Мокрањац”. Приступљено 9. јануар 2018. 
  7. „Херувимска песма”. Викизворник. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Живот и рад Стевана Стојановића Мокрањца”. Едукација, средње школе. Приступљено 9. јануар 2018. 
  9. Ђукић, Ђуро (10. децембар 2017). „Дакле, Ви сте тај Урош Предић”. Политика. 
  10. Неотпевана песма” – последње дело Стевана Мокрањца”. Политика. 12. децембар 2015. 
  11. „Обележавање стогодишњице смрти Мокрањца”. Б92. 22. септембар 2014. 

Спољашње везе[уреди]