Стеван Стојановић Мокрањац

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мокрањац)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стеван Стојановић Мокрањац
Mokranjac.jpg
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Датум рођења (1856-01-09)9. јануар 1856.
Место рођења Неготин
 Кнежевина Србија
Датум смрти 28. септембар 1914.(1914-09-28) (58 год.)
Место смрти Скопље
 Краљевина Србија

Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.[1]

Биографија[уреди]

Кућа Стевана Стојановића Мокрањца

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање.[2]

Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.[3]

Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерванторијуму, у Минхену, код Ј. Рајнберга. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.[4][5]

Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији.

Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.[5][6]

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).

Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма,[7] најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...

Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.

Мокрањчева породична кућа у Неготину је 1964. године рестаурирана и претворена у музеј и музички центар.[8]

Био је ожењен 1898. Маријом, братаницом Уроша Предића.[5] Имали су сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета.[9]

Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат, а убрзо потом и умро, 28. септембра исте године од компликација јетре након 3 године боловања. Његово последње дело је „Неотпевана песма“.[8][10]

Посмртни остаци Стевана Стојановића Мокрањца су пренети из Скопља у Београд 1923. године. Његов гроб се налази у Новом гробљу у Београду. У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани”.[4][8]

Стогодишњица његове смрти обележена је 2014. године.[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Опширна биографија Мокрањца”. Музичко свезнање. Приступљено 9. јануар 2018. 
  2. ^ Јовановић, Коста. Неготинска Крајина и Кључ. Српска Краљевска Академија: Насеља Српских земаља. 
  3. ^ „Стеван Стојановић Мокрањац - Биографија”. Music Education. Приступљено 9. јануар 2018. 
  4. 4,0 4,1 Станковић, Младен (29. септембар 2014). „Стеван Стојановић Мокрањац - биографија и главна дела”. БаштаБалкан. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Биографија Мокрањца”. Сећања. Приступљено 9. јануар 2018. 
  6. ^ Јабланов, Оничин, Софијана. „Стеван Стојановић Мокрањац”. Приступљено 9. јануар 2018. 
  7. ^ „Херувимска песма”. Викизворник. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Живот и рад Стевана Стојановића Мокрањца”. Едукација, средње школе. Приступљено 9. јануар 2018. 
  9. ^ Ђукић, Ђуро (10. децембар 2017). „Дакле, Ви сте тај Урош Предић”. Политика. 
  10. ^ Неотпевана песма” – последње дело Стевана Мокрањца”. Политика. 12. децембар 2015. 
  11. ^ „Обележавање стогодишњице смрти Мокрањца”. Б92. 22. септембар 2014. 

Спољашње везе[уреди]