Мокрин
Мокрин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Град | Кикинда |
Становништво | |
— 2011. | 5.270 |
— густина | 35/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 56′ 03″ С; 20° 24′ 35″ И / 45.934244° С; 20.409668° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 90 m |
Површина | 148,9 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 23305 |
Позивни број | 0230 |
Регистарска ознака | KI |
Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5.270 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Територија данашњег села је првобитно припадала породици Чанад (Csanád). На прво спомињање села, под старим именом Хумкреу (Humkreu), наилазимо 17. децембра 1256. године у судским списима, када је извршена деоба наследства код породице Вафа (Vaffa). Друго спомињање је из 1360. године, такође приликом деобе имања, али овај пут су то урадили синови Телегди Леринца (Telegdy Lőrinc). Каснија спомињања се наилазе такође у списима 1495, 1508. и 1549. године. У 16. веку део поседа прелази у власништво Петра Ивановића. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Османско царство, у селу има 30 српских кућа.[1]
Село носи име Мокрин од 1723. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Мокрин" налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази поштанска камбијатура а становништво је било српско.[2] Године 1778. село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.
Године 1839. Мокрин је царском милошћу постао варошица (Marktflecken), са дозволом одржавања три годишња вашара: 14. фебруара, 21. маја и 27. августа "по римском календару".[3]
Пре Првог светског рата у селу је био популаран берберски занат, неки свршени бербери су одлазили чак у Париз или Лондон.[4]
Култура и туризам
[уреди | уреди извор]Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичењу у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих.[5] У Мокрину се сваке зиме одржава и Светско првенство у надметању гускова.[5] У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.[6] У Мокрину се 26. јуна сваке године одржава „Дан Раше Попова”,[7] културна манифестација која се одржава од 2018. године.[8]
Овде се налазе Српска православна црква у Мокрину и Кургани Мокрина.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Мокрин је по попису из 1987. године имао 3.070 становника. Број кућа је био 445 а породица је било 496. Број ожењених мушкараца је био 689, а неожењених је било 868. Село је те године имало 5 свештеника. Просечна величина једне породице је била 6,19 особа. По попису из 1836. године Мокрин је имао 3.272 становника, а по попису из 1850. године село је имало већ 7.194 становника. Број становника 1857. године се попео на 8.568 становника. Од тог броја национални састав становништва је био следећи : Срба је било 7.376, Немаца 1.000, Мађара 46, Јевреја 155. Површина атара села Мокрин 1797. године је износио 29.394 катастарска јутра.[9]
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 6 | 6 | ||
80+ | 46 | 70 | ||
75—79 | 68 | 119 | ||
70—74 | 133 | 168 | ||
65—69 | 168 | 221 | ||
60—64 | 166 | 191 | ||
55—59 | 126 | 140 | ||
50—54 | 196 | 199 | ||
45—49 | 289 | 194 | ||
40—44 | 241 | 216 | ||
35—39 | 223 | 194 | ||
30—34 | 189 | 199 | ||
25—29 | 160 | 180 | ||
20—24 | 205 | 181 | ||
15—19 | 208 | 190 | ||
10—14 | 197 | 193 | ||
5—9 | 192 | 159 | ||
0—4 | 134 | 151 | ||
Просек : | 38,5 | 40,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.424 | 737 | 1.480 | 113 | 93 | 1 |
Женски | 2.468 | 445 | 1.476 | 456 | 87 | 4 |
УКУПНО | 4.892 | 1.182 | 2.956 | 569 | 180 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.328 | 476 | 0 | 54 | 394 |
Женски | 777 | 301 | 0 | 0 | 194 |
УКУПНО | 2.105 | 777 | 0 | 54 | 588 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 22 | 141 | 51 | 9 | 65 |
Женски | 2 | 7 | 96 | 18 | 17 |
УКУПНО | 24 | 148 | 147 | 27 | 82 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 7 | 1 | 48 | 18 | 23 |
Женски | 12 | 7 | 14 | 53 | 43 |
УКУПНО | 19 | 8 | 62 | 71 | 66 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 17 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 8 | 3 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 25 | 3 | 0 | 4 |
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Павле Риђички (1805–1893), адвокат, племић
- Васа Стајић (1878–1947), филозоф, писац
- Радован Трнић (1912–1941), народни херој Југославије
- Мирослав Антић (1932–1986), песник
- Раша Попов (1933–2017), новинар
- Душан Попов
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Православна црква
-
Католичка црква
-
Зграда месне заједнице
-
Споменик у центру
-
Споменик Ради Трнићу
-
Спомен биста Мики Антићу
-
Споменик Ради Трнићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Војвођанска енциклопедија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 24. 04. 2011.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
- ^ "Политика", 24. авг. 1938, стр. 11
- ^ а б https://mokrin.org/#!/details/112 Званична презентација Мокрин
- ^ Блиц; 30. Меморијал Мика Антић
- ^ Дан Раше Попова
- ^ [1]
- ^ Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мокринске новине
- Званична презентација Месне заједнице Мокрин
- Информације о Мокрину (језик: српски)
- Завичајни клуб Мокринчана у Новом Саду
- Изворна адреса, одакле су узети подаци за чланак Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2011) (језик: мађарски)