Мокрин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мокрин
Mokrin-park.jpg
Парк у Мокрину
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5270
 — густина 40/km2
Положај
Координате 45°56′05″ СГШ; 20°24′16″ ИГД / 45.934833° СГШ; 20.404333° ИГД / 45.934833; 20.404333 Координате: 45°56′05″ СГШ; 20°24′16″ ИГД / 45.934833° СГШ; 20.404333° ИГД / 45.934833; 20.404333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 90 m
Површина 148,9 km2
Мокрин на мапи Србије
Мокрин
Мокрин
Мокрин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23305
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI

Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 5270 становника.

Историја[уреди]

Територија данашњег села је првобитно припадала породици Чанад (Csanád). На прво спомињање села, под старим именом Хумкреу (Humkreu), наилазимо 17. децембра 1256. године у судским списима, када је извршена деоба наследства код породице Вафа (Vaffa). Друго спомињање је из 1360. године, такође приликом деобе имања, али овај пут су то урадили синови Телегди Леринца (Telegdy Lőrinc). Каснија спомињања се наилазе такође у списима 1495, 1508. и 1549. године. У 16. веку део поседа прелази у власништво Петра Ивановића. Село носи име Мокрин од 1723. године. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Османско царство, у селу има 30 српских кућа.[1]

1778. године село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.

Култура[уреди]

Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичење у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих. Поред Туцанијаде, у Мокрину се сваке зиме одржава и Првенство у борби гусана.

У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.[2]

Овде се налази Српска православна црква у Мокрину.

Демографија[уреди]

У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Мокрин је по попису из 1987. године имао 3.070 становника. Број кућа је био 445 а породица је било 496. Број ожењених мушкараца је био 689, а неожењених је било 868. Село је те године имало 5 свештеника. Просечна величина једне породице је била 6,19 особа. По попису из 1836. године Мокрин је имао 3.272 становника, а по попису из 1850. године село је имало већ 7.194 становника. Број становника 1857. године се попео на 8.568 становника. Од тог броја национални састав становништва је био следећи : Срба је било 7.376, Немаца 1.000, Мађара 46, Јевреја 155. Површина атара села Мокрин 1797. године је износио 29.394 катастарска јутра.[3]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 8.369
1953. 7.984
1961. 7.924
1971. 7.328
1981. 6.567
1991. 6.300 6.238
2002. 6.092 5.918
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.940 83,47 %
Роми
  
369 6,23 %
Мађари
  
290 4,90 %
Југословени
  
99 1,67 %
Хрвати
  
20 0,33 %
Македонци
  
15 0,25 %
Црногорци
  
9 0,15 %
Немци
  
9 0,15 %
Бугари
  
8 0,13 %
Румуни
  
7 0,11 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Словаци
  
3 0,05 %
Албанци
  
3 0,05 %
Чеси
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
непознато
  
12 0,20 %



Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Војвођанска енциклопедија
  2. Блиц; 30. Меморијал Мика Антић
  3. Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867., Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]