Мокро Поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мокро Поље
Centar sela.jpg
Центар села
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Буковица (област)
Жупанија Шибенско-книнска
Општина Општина Ервеник
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 227
Географске карактеристике
Координате 44°04′38″ СГШ; 16°02′36″ ИГД / 44.0773498° СГШ; 16.0434397° ИГД / 44.0773498; 16.0434397Координате: 44°04′38″ СГШ; 16°02′36″ ИГД / 44.0773498° СГШ; 16.0434397° ИГД / 44.0773498; 16.0434397
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 228 м
Мокро Поље на мапи Хрватске
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на мапи Шибенско-книнске жупаније
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број 22307 Мокро Поље
Позивни број +385 22

Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији.

Географија[уреди]

Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком 20-ак km југозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Простире се од Превјеса на сјеверу па до Ивошеваца на југозападу и Ервеника на сјеверозападу, са источне стране граничи са селом Пађене, а са јужне стране са селом Радучић. Простире се на 50 km2. Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.

Црква Светог Луке[уреди]

Црква Светог Луке у Мокром Пољу.

Црква посвећена Светом јевањђелисти Луки у Мокром Пољу, подигнута је 1537. године. У том периоду су биле подигнуте многе нове православне цркве, па се у љетопису православне цркве помиње да су од 1524. до 1537. године биле отворене цркве у Биљанима, Островици, Карину, Ђеврскама, Кистањама, Биовичином селу, Радучићу и Жагровићу и да се од тога времена почео бујније развијати црквени живот и православна вијерска свијест у Далмацији.[1] Црква је изведена као грађевина са правоугаоним, преломљеним сводом, пресведеним наосом, полукружном аспидом на истоку и накнадно 1834. године призиданим звоником на преслицу. Иконостас је новији са иконама на платну и српским светитељима на њима. Ту је нађено Мокропољско јеванђеље, ћирилични рукопис из XIII вијека.[2] Јеванђеље, које представља једно од најстаријих писаних дела Срба у Далмацији и значајан споменик словенске писмености, је дуго чувано у храму.[3]. У Другом свјетском рату сачувао га је тутор Бабић Ђуро, а сада се налази у манастиру Крка [4]

Кроз историју црква је сачувала првобитан изглед унутрашњости све до 1. јуна 1999. године када је подметнут пожар у којем је цијела унутрашњост изгорјела. У Цркви Светог Луке на тавану се налазило и треће резервно звоно које је украдено 1996. године. Обнова храма је започета 2002. године и још је у току.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Мокро Поље је било у саставу Републике Српске Крајине, након агресије на РСК тј. војне операција Олуја, село је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске. У операцији Олуја, у селу је запаљен велики број кућа, побијена стока и према речима живих сведока, између 6. и 10. августа 1995. убијено је 15 људи.[a][b]

Споменик палим борцима и жртвама фашизма[уреди]

Споменик је саграђен 1952. године у част палим борцима и жртвама фашизма, миниран је и срушен 1996. године. На споменику је било укупно 117. имена палих бораца и жртава фашизма, за време Другог светског рата.

Становништво[уреди]

Подаци из 1763. године говоре да је у Мокром Пољу живјело 1.837 становника, број се константно повећавао до Другог свијетског рата, када је село бројало 3.600 становника. Што због великих страдања и миграција становништва након Другог свјетског рата број становника се константно смањивао и 1989. године број становника је пао на 803 људи. Почетком рата 1991. године Мокро Поље броји око 1.200 становника што су поред људи пописаних 1989. године чинили и прогнани Мокропољци из других градова.

Према попису из 1991. године, Мокро Поље је имало 803 становника: 801 Србина, ниједан Хрват и 2 остала, непозната и неопредељена. Према попису становништва из 2001. године, Мокро Поље је имало 211 становника.[11] Мокро Поље је према попису становништва из 2011. године имало 227 становника.[12]

Националност[13] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 801 1.054 1.330 1.713
Југословени 51 18
Хрвати 2 1 3
Македонци 1
остали и непознато 2 12 3 2
Укупно 803 1.119 1.355 1.718
Демографија[13]
Година Становника
1961. 1.718
1971. 1.355
1981. 1.119
1991. 803
2001. 211
2011. 227

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Мокро Поље је имало 803 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
801 99,75 %
неопредељени
  
1 0,12 %
непознато
  
1 0,12 %
укупно: 803

Презимена[уреди]

Презимена у Мокром Пољу су:

  • Атлија — Православци, славе Св. Николу
  • Бабић — Православци, славе Св. Јована
  • Бајић — Православци, славе Св. Јована
  • Батос — Православци, славе Св. Јована
  • Бједов — Православци, славе Ђурђевдан
  • Болтић — Православци, славе Св. Николу
  • Вагић — Православци, славе Св. Луку
  • Вејновић — Православци, славе Св. Василија
  • Вукмирица — Православци, славе Св. Луку
  • Гамбирожа — Православци, славе Св. Николу
  • Демир — Православци, славе Св. Јована
  • Ђурђевић (презиме) — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јапунџић — Православци, славе Св. Николу
  • Каназир — Православци, славе Св. Луку
  • Костић — Православци, славе Св. Луку
  • Мартић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Муждало — Православци, славе Св. Луку
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Павић — Православци, славе Св. Луку
  • Поповић — Православци, славе Св. Луку
  • Рашетић — Православци, славе Св. Николу
  • Сучевић — Православци, славе Св. Луку
  • Тривић — Православци, славе Св. Луку

Фотогалерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Илија Бабић, једини преостали становник из засеока Бабићи је бележио податке о жртвама. По његовој евиденцији, 11 становника је убијено из села и 4 избеглице из других места које су се склониле у село. Тврди да има податке о свим жртвама и да су сахрањене на гробљу у Книну, под ознаком НН. У истом извору се помиње убиство тешко покретне Ружице Бабић, убијене 6. августа 1995.[5] Још неки извори помињу идентификацију тела жртава сахрањених на Книнском гробљу: Стана и Мирко Поповић убијени 7. августа 1995, и Сава Бабић убијен касније, око 28 августа 1995.[6], Сушић Стеван[7][8], Сеовић Раде[9]
  2. ^ Према неким изворима погинулих и несталих из Мокрог Поља је било 20.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ Никодим Милаш (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (на језику: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3. 
  2. ^ Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3. 
  3. ^ „Парохија Пађени, Мокро Поље” (на језику: (на језику: српски)). Епархија Далматинска. Приступљено 06. 09. 2010. 
  4. ^ Вања Штрбац. „Бисер православља у Далмацији” (на језику: (на језику: српски)). Глас Српске. Приступљено 06. 09. 2010. 
  5. ^ Мировна академија: „Книн“, Барбара Матејчић, август 2011, приступ 14.4.2013
  6. ^ Веритас Билтен бр.: „Изјава Илије Бабића“, pp. 8. август 2001, приступ 14.4.2013
  7. ^ Веритас Билтен бр.39: Погинули и нестали, pp. 6, јун 2012, приступ 14.4.2013
  8. ^ Веритас Билтен бр.41: [1] pp. 7, август 2012, приступ 14.4.2013
  9. ^ Веритас Билтен бр.95: Идентификације, pp. 6, 22.2.2006, приступ 14.4.2013
  10. ^ Васељенска ТВ: „Олуја: Етничко чишћење – озакоњени злочин столећа (I део)“, Светозар Ливада, 6. јануар 2013, приступ 14.4.2013
  11. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
  12. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013. 
  13. 13,0 13,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Милаш, Никодим (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (на језику: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3. 
  • Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (на језику: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.