Молдавски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
молдавски
limba moldovenească,
лимба молдовеняскэ
Говори се у Молдавија, Придњестровље, Украјина, Русија
Број говорника
3 милиона (недостаје датум)
латиница (у Молдвији)
ћирилица (у Придњестровљу)
Званични статус
Службени језик у
Застава Придњестровља Придњестровље[1]
Признати мањински језик у
Регулише Академија наука Молдавије
Језички кодови
ISO 639-1 mo
ISO 639-2 mol
ISO 639-3 mol

Молдавски језик (limba moldovenească, лимба молдовеняскэ) је био званични језик Републике Молдавије (са латиничким писмом) до 2013. године[2] када је Уставни суд Републике Молдавије донео одлуку по којој је званични језик у Молдавији румунски, а не молдавски. Молдавски је и даље један од три званична језика у међународно непризнатој Републици Придњестровље (са ћириличким писмом). Према Уставу, званични језик је Молдавски језик.

Контроверзе[уреди]

Постојање молдавског језика који, према попису становништва у Молдавији, говори већина становништва, из политичких разлога негирају румунски националисти. Лингвисти се слажу да је књижевни молдавски језик истоветан са књижевним румунским језиком, али наметање искључиво румунског имена том језику није општеприхваћено. Говорни молдавски језик углавном одговара дијалекту који се говори у источним областима Румуније, које су у историји припадале Кнежевини Молдавији.

Заговорници Велике Румуније, која би у свом саставу укључивала и Молдавију, сматрају да је посебност молдавског језика у односу на румунски пример језичког сепаратизма. Од 1918. године до краја Другог светског рата, дакоромански дијалекат којим се говорило на подручју Бесарабије која је била у саставу тадашње Румуније, сматран је за молдавски дијалекат румунског језика.

Види још[уреди]

Референце[уреди]