Молитва, ђурђевдански обред

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Молитва, ђурђевдански обред
Crkva na Ceru 039.jpg
Икона и обредни хлеб или славски колач
Нематеријално културно наслеђе
РегионТимочка Крајина, источна Србија
ЗаједницаПравославно хришћанско
становништво
ПредлагачОпштина Књажевац
Датум уписа18.06.2012
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Ђурђевдански сусрети — Молитва под Миџором (Ђурђевданска молитва) је обичајна пракса која се изводи једном годишње у селу Вртовац, на Старој планини, на Ђурђевдан. Тада се чланови заједнице окупљају на колективној сеоској слави - заветној молитви.

Ђурђевдан је сеоска слава села Вртовац и празник који најављује буђење природе и благостање села и околине. Свети Ђорђе се, између осталог, сматра и заштитником сточара.[1] Ово је један од највеселијих празника у општини Књажевац и за њега је везан велики број обичаја.[2]

Овај обред се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије[3].

Обред[уреди | уреди извор]

Централно место у обаваљању радњи које су саставни део овог пролећног обичаја има домаћин, колачар, кога сваке године бира заједница. Колачар у име заједнице приноси жртву испред каменог крста у капели (ћелији), обавља молитву и са планинком, коју такође бира заједница, ломи обредни хлеб.[3] Посебност овог несвакидашњег обичаја огледа се у разноликости и броју светковина које се обележавају непосредно и за време једне од највећих српских крсних слава – Светог Ђорђа.[1]

Обредни ритуали[уреди | уреди извор]

Јагње на ражњу

Савље у Вртовцу почиње у петак пре Ђурђевдана, када људи из села беру лековито биље са обронака Старе планине, верујући да ће се снага биља пренети и на људе и стоку. Од ових биљака плету се и чувени Ђурђевдански венчићи.[1]

Колачар и Планинка[уреди | уреди извор]

Сваке године бира се домаћин, који се назива колачар и који приноси жртву, молитву и надаље се стара о религијском садржају ритуала. Такође се се бира и планинка, жена која колачару помаже при обреду. Планинка је богато окићена разним биљем[3] и према веровању, треба да представља дух природе и сматра се чуварем прераде млека.[1]

Испаша[уреди | уреди извор]

У рану зору 6. маја, на дан крсне славе, домаћини потерају своја стада на место где је трава добра и бујна. Када се врате са испаше, пастире сачекају жене које им дају венац да кроз њега симболично помузу овцу. Тога дана се и ритуално први пут у години коље јагње које се назива ђурђилче.[1]

Ђурђилче[уреди | уреди извор]

Пре обреда домаћин стави јагњету венчић око врата, упали свећу на десном рогу и да му мало соли да полиже. Затим се прекрсти, три пута окади и помоли Богу, уз речи: „Не кољем те ја, него Ђурђевдан!“ Ђурђилче заправо представља жртву које се у име села ритуално приноси код заветног каменог крста у ћелији (капели посвећеној Светом Ђорђу), на месту званом Калават.[1]

Заветни крст[уреди | уреди извор]

Специфичност овог ритуала је и то што је на каменом крсту рељефно приказан лик древног прехришћанског божанства „Трачког хероса“ на коњу, који је од времена примања хришћанства трансформисан у лик Светог Ђорђа.[1]

Обредни хлеб[уреди | уреди извор]

За овај пролећни празник припрема се славски колач, који у свакој кући обредно ломе домаћин славе и свештеник или најстарији гост. У ћелији колач ломе домаћин колачар заветне славе и планинка, изабрана жена.[1]

Социолошки значај[уреди | уреди извор]

Ђурђевданска молитва, као домен друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја садржи сегмент из праксе приношења колективне жртве, аспект гошћења и организовања колективне прославе и практикује га становништво села Вртовац у околини Књажевца, у источној Србији.[3] Овај прастари обичај сваке године окупи не само велики број мештана, већ и знатижељних туриста који са великом пажњом испрате сваки сегмент овог несвакидашњег догађаја.[1]

Етно фестивал[уреди | уреди извор]

У Вртовцу се традиционално на Ђурђевдан организује и етно фестивал „Ђурђевдански сусрети – Молитва под Миџором”, а у оближењем селу Балта Бериловац чобанске игре и припрема традиционалног јела из Источне Србије – белмужа. Ове манифестације огледају се у различитим атрактивним фолклорним представама, као и изворним кулинарским специјалитетима.[1]

Манифестација „Ђурђевдански сусрети-Молитва под Миџором“ од 2000-те године негује традиционална обележја старопланинског подручја. Први део Манифестације организује се 6. маја у селу Вртовац, на месту званом Калават, уз поштовање свих старих обичаја у присуству свештеника. Наредног дана, 7. маја, одржава се Етно фестивал у селу Балта Бериловац.

Манифестација обухвата надметање такмичара у 10 категорија. Na манифестацији наступају и Фолклорни ансамбли из околине.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 „Molitva, đurđevdanski obred”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „MOLITVA POD MIDZOROM”. Zvanična prezentacija. Turistička organizacija opštine Kwaževac. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2019. Приступљено 20. 1. 2019. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „МОЛИТВА, ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 20. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]