Молитва за кишу

Калиграфија речи „ислам”

Намаз за кишу или салат ел-истиска (صلاة الاستسقاء) је добровољни намаз који муслимани обављају како би молили за кишу, с циљем прекида суше или испуњења неке друге потребе у намери клањача. Састоји се од два реката и клања се у џемату, предвођен имамом.

Пропис намаза за кишу

Намаз за кишу је сунети муекеде (потврђени сунет) када киша престане да пада. Ибн Кудама каже: „Намаз за кишу је потврђени сунет, утврђен сунетом Божијег Посланика и његових халифа”. Ибн Абдулбер је рекао: „Учењаци су се сложили да је излазак ради обављања намаза за кишу, када престане киша с неба и када се суша одужи, прописани сунет који је успоставио Божији Посланик, и око тога нема разилажења међу муслиманским учењацима”.

Начин обављања намаза

Имам предводи људе у намазу од два реката. На првом рекату наглас учи Фатиху и суру Ел-Ала, а на другом суру Ел-Гашија. Намаз за кишу је потпуно исти као и Бајрам-намаз, па се на првом рекату изговара седам текбира, а на другом пет. За намаз за кишу није прописан езан, као ни за хутбу која се одржи, већ се позива речима: „Ес-салату џамиа” (Приступите заједничком намазу).

Затим имам одржи хутбу присутнима. Када заврши са хутбом, пожељно је да имам, а и сви клањачи, окрену своје огртаче — било да је то шал или абаја. То се чини тако што се десна страна пребаци на леву. Потом се окрену према кибли и моле Бога (упућују дову), подигнутих руку, предано и понизујуће.

Преноси се од Ибн Абаса да је рекао: „Божији Посланик, с.а.в.с., изашао је понизан, скромно одевен (у радну одећу), скрушен, смирено (не журећи у ходу) и предано молећи.” (Забележио Тирмизи и оценио га као веродостојан).

Од Аише, нека је Бог задовољан њоме, преноси се да је рекла: „Људи су се пожалили Божијем Посланику, с.а.в.с., на сушу (престанак) кише, па је наредио да му се припреми минбер на мусали (отвореном простору за молитву) и одредио дан када ће изаћи. Изашао је када се појавио руб сунца (његова светлост), изговорио текбир, захвалио се Богу, а затим рекао: „Хвала Богу, Господару светова, Свемилосном, Милостивом, Владару Судњег дана. Нема бога осим Алаха, Он чини шта хоће. О Боже, нема бога осим Тебе, Ти си Богати, а ми смо сиромашни. Спусти нам кишу и учини оно што нам спустиш снагом и опскрбом за одређено време.” Затим је подигао руке и непрестано молио. Потом се окренуо леђима народу, преокренуо свој огртач док су му руке биле подигнуте, а затим се окренуо према народу и клањао два реката.” (Забележио Хаким и оценио га као веродостојним).

Правни стручњаци (фукаха) имају три мишљења о томе да ли хутбу треба одржати пре или после намаза:

• Одржавање хутбе након намаза. Ибн Кудама ел-Макдиси каже: „Тачно је да се хутба држи након намаза.” Ово мишљење заступају Малик, Шафија и Мухамед ибн ел-Хасан. Ибн Абдулбер каже: „То је став већине правника, на основу изјаве Ебу-Хурејре: ’Клањао је два реката, а затим нам је одржао хутбу’, и изјаве Ибн Абаса: ’Учинио је у намазу за кишу исто што и у бајрам-намазима.’”
• Да се хутба одржи пре намаза. Ово се преноси од Омер, Ибн Зубејра, Абана ибн Османа, Хишама ибн Исмаила и Ебу-Бекра ибн Мухамеда ибн Амра ибн Хазма. Ово мишљење су заступали и Лејс ибн Сад и Ибн ел-Мунзир, на основу предања од Енеса и Аише: „Да је Посланик, с.а.в.с., одржао хутбу и затим клањао.”
• Дозвољеност обе могућности: тј. да постоји избор да се хутба одржи пре или после намаза.

Препоручене радње пре изласка на намаз

Пре изласка на намаз препоручује се: покајање, давање милостиње, исправљање неправди, помирење завађених и пост од три дана. Након тога, одређеног дана се излази на намаз. Излазе и деца, старци, жене, а дозвољено је извести и стоку.

Намаз за кишу у историји

Емир Ебу Саид

Године 723. по хиџри (1323. н. е.), Мароко је погодила тешка суша и глад, што је утицало на становништво и економију. Као одговор на ову кризу, емир Ебу Саид је организовао намаз за кишу, праћен дељењем милостиње, молећи за кишу и крај кризе. Такође је предузео економске мере за подршку грађанима, као што је отварање складишта жита и пружање помоћи сиромашнима.

Хадиси о намазу за кишу

• Мухамедс.а.в.с. Најпознатија три хадиса која се преносе од Посланика Мухамеда с.а.в.с. су следећа:

1. Први: Хадис поменут у одељку „Начин обављања намаза” који укључује и намаз.
2. Други: „Неки човек је у петак ушао у џамију на врата која су била наспрам минбера док је Божији Посланик, с.а.в.с., стајао и држао хутбу. Човек је стао испред Посланика, с.а.в.с., и рекао: „О Божији Посланиче, стока је пропала, а путеви су прекинути, па моли Бога да нам пошаље кишу.” Посланик, с.а.в.с., је подигао руке и рекао: „О Боже, напоји нас!” Енес каже: „Тако ми Бога, на небу нисмо видели ни облака ни облачка, а између нас и брда Сел' није било ни куће ни дома. Тада се иза њега појавио облак попут штита, а када је дошао до средине неба, раширио се и почела је киша. Тако ми Бога, сунце нисмо видели седам дана.” Затим је наредног петка други човек ушао на иста врата док је Посланик, с.а.в.с., држао хутбу, стао испред њега и рекао: „О Божији Посланиче, стока је пропала, а путеви су прекинути, па моли Бога да кишу заустави.” Посланик с.а.в.с. је подигао руке и рекао: „О Боже, око нас, а не на нас! О Боже, на брежуљке и брда!” Енес каже: „Киша је престала, а он је изашао ходајући по сунцу.””
3. Трећи: „Он (Посланик, с.а.в.с.) је молио за кишу током једне од својих битака када су мушрици (многобошци) пре њега стигли до воде, па су муслимани осетили жеђ и пожалили се Божијем Посланику, с.а.в.с. Неки од мунафика (лицемера) су рекли: „Да је он посланик, молио би за кишу за свој народ као што је Муса молио за свој.” То је дошло до Посланика, с.а.в.с., па је рекао: „Зар су то рекли? Можда ће вам ваш Господар дати кишу.” Затим је испружио руке и молио. Није их спустио док их облаци нису наткрили и киша пала, па је поток испунио долину. Људи су пили и утолили жеђ.”

• Муса (Мојсије): Прича о намазу за кишу у време посланика Мусе, коју наводи Ибн Кудама, спада у исраилијате (предања из јеврејске и хришћанске традиције). Њена формулација је проблематична и не сматра се веродостојном. Међутим, поменуо ју је Ибн Кудама у својој књизи Ет-Тебјин.
• Сулејман (Соломон): Хадис о молитви мрава за кишу у време посланика Сулејмана. Овај хадис су забележили Ибн Асакир, Дарекутни и други, али га је Албани оценио као слабог (даиф). Текст хадиса гласи: „Преноси се од Ебу-Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, да је Посланик, с.а.в.с., рекао: „Посланик Сулејман је изашао да моли за кишу, па је прошао поред мрава који је лежао на леђима, подигнутих ногу према небу, говорећи: ’О Боже, ми смо створења Твоја и не можемо без Твоје кише и опскрбе. О Боже, или нам подари кишу, или нас уништи.’ Сулејман је тада рекао (свом народу): ’Вратите се, услишена вам је молитва због дове неког другог.’”” Овај хадис има више верзија.
• Сахаби (другови Посланика): У књизи Ел-Мугни наводи се да је Омер, нека је Бог задовољан њиме, молио за кишу преко Абаса, стрица Посланика, с.а.в.с. Ибн Омер је рекао: „Омер је у 'Години пепела' (период велике суше) молио за кишу преко Абаса, говорећи: ’О Боже, ово је стриц Твога Посланика, с.а.в.с., и ми се Теби преко њега обраћамо, па нам подај кишу.’ Нису се ни померили, а Бог им је спустио кишу.”

Преноси се да је Муавија изашао да моли за кишу. Када је сео на минбер, упитао је: „Где је Језид ибн ел-Есвед ел-Џураши?” Када је Језид устао, Муавија га је позвао и посадио поред својих ногу, а затим рекао: „О Боже, ми Теби као заступника доводимо најбољег и најврлијег међу нама, Језида ибн ел-Есведа. О Језиде, подигни руке!” Језид је подигао руке и молио Бога, па се на западу појавио облак попут штита, почео је да дува ветар и пала је толика киша да су једва стигли до својих домова. И Дахак је једном приликом на исти начин молио за кишу.

Напомене

• Скраћеница с.а.в.с. означава арапски израз sallallahu alejhi ve sellem, صلى الله عليه وسلم, што у преводу значи „Нека је Алахова милост и мир на Њега”. Ова фраза се у исламу изговара из поштовања након спомињања имена пророка Мухамеда, али и других пророка поменутих у Курану.