Молитвослов
Молитвослов, или Молитвеник (грч. εὐχολόγιον) је богослужбена књига која садржи молитве.[1]
У првим вековима хришћанства збрика молитава на грчком је називана Евхологион (грч. εὐχολόγιον) од старогрчких речи грч. ευχη - "молитва" и грч. λεγω - «прикупити», која је у старословенском преводу, у првом делу правилно преведена као "Молитва", док је други део имена погрешно преведен као "реч". Зато су у савременом српском, руском и др. словенским језицима уобичејана два облика назива за збирку молитава: молитвослов и молитвеник.[2].
Молтвослов најчешће садржи:
- Молитве јутарње
- Поменик
- Свакодневне молитве
- Молитве у седмичне дане
- Молитве светим арханђелима за сваки дан у недељи
- Молитве у продужетку дана
- Молитве вечерње
- Молебан и поклоњење Господу Исусу Христу
- Молитвени уздасу Господу Исусу Христу
- Изабрани молебни канони и акатисти
- Молитвено правило пред Свето Причешће
- Молитвено правило после Светог Причешћа
- Молитвено правило о Васкрсу
- Молитве Господу Исусу Христу
- Молитве Мајци Божијој
- Богородичино правило
- Општи тропари и кондаци
- Свакодневни тропари и кондаци
- Празнични тропари и кондаци
- Васкршњи тропари и кондаци
- Тропари и кондаци изабраним светитељима
- тропари и кондаци Србима светитељима
- Молитве у невољама и душевним патњама
- Молитве за ближње
- Молитве у разним приликама
- Молитве за породично благостање
- Молитве за децу
- Молитве у болестима
- Молитве за упокојене
Православне молитве могу укључивати и друге молитве, чија се композиција може значајно разликовати.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Молитвослов. / Толковый словарь Ушакова. 1935—1940.
- ^ „А. А. Алексеев Текстология славянской Библии. § 3. Церковный календарь”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 23. 01. 2018.
- ^ описание Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2017) «Молитвослова для новоначальных с объяснением молитв» издательства «Ковчег» или описание Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2014) «Православного молитвослова» Издательства Московской Патриархии.
