Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Молишки Словени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Молишки Словени (итал. Slavo-molisani, Slavi del Molise), познати и као Злави, Шћавуни, Молишошћавуни, Молишки Славо-Срби или Молишки Хрвати, су словенска популација настањена у италијанској покрајини Молизе, тачније у округу Кампобасо, и то у селима Аквавива Колекросе, Сан Фелисе дел Молизе и Монтемитро у којима имају већину, а раније су живјели и у селима Тавена, Мафалда, Сан Бијасе, Палата, гдје и данас стоји спомен-плоча о градитељима који су дошли из Далмације, те у Каритељо у коме су живјели све до XVII вијека заједно са Арберешима, италијанским Албанцима (послије су се Арбереши преселили у Монтесилфоне, а Шћавуни у Аквавива Колекросе).

Потичу од покатоличених Срба[1] избјеглих из Херцеговине и Далмације за вријеме османске инвазије.[2] Говоре славомолишким говором који се у XIX вијеку сматрао дијалектом српског језика,[1] Од почетка XX вијека ову полулацију су сматрали посебном јужнословенском групом[3] која говори посебним дијалектом српскохрватског језика.[4][5]

Данас, ова популација има између 1.500 и 1.700 активних[6][7] и око 2.000 пасивних говорника. Према споразуми Италије и Хрватске из 1990их, Италија ову заједницу сматра дијелом хрватске нације, а њихов језик дијалектом хрватског језика.[8][9]

Идентитет и статус

Заједница нема сопствени етноним, али традиционално користе термин Zlava и Škjavuna (Словени).[10] Влада Италије и Хрватске данас признају заједницу као хрватску мањину у Италији. Међутим, они себе сматрају Итало-Словенима, а појам Молишки Хрвати се чешће користи као егзоним, него што га користе они сами.[11] Историјски појмови за ову заједницу су били Schiavoni, Sklavuni, Skiavuni и Šćavuni (Словени) и такође демоними de Sclavonia, de Dalmatia или partibus Illirie.[12] Мањина се такође звала и Молишки Србохрвати.[13]

Извори

  1. 1,0 1,1 Risto Kovačić: Srpske naseobine u Južnoj Italiji, Glasnik Srpskog učenog društva 62, 1885.
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2012. Приступљено 11. 01. 2015. 
  3. ^ Aranza, Josip (1892): „Woher die südslavischen Colonien in Süditalien“, Archiv für slavische Philologie 14: 78-82.
  4. ^ Rešetar, Milan (1911) Die serbokroatischen Kolonien Süditaliens. Wien: Hölder. (= Schriften der Balkancommission, Linguistische Abteilung / Kaiserliche Akademie der Wissenschaften Bd. 9:1, Südslawische Dialektstudien; H. 5)
  5. ^ Le colonie serbocroate nell’Italia Meridionale (PDF; 3,6 MB), Campobasso: Administrazione provinciale
  6. ^ Breu, Walter (2004): „Moliseslawisch Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 27, 2007) (на језику: енглески) (PDF; 119 kB)“, Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens, herausgegeben von M. Okuka, Klagenfurt: Alpen-Adria-Universität Klagenfurt, S.315-317, 316.
  7. ^ Breu, Walter (2004): „Moliseslawisch Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 27, 2007) (на језику: енглески) (PDF; 119 kB)“, Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens, herausgegeben von M. Okuka, Klagenfurt: Alpen-Adria-Universität Klagenfurt, S.315-317, 315.
  8. ^ Telišman 1987, стр. 189–190.
  9. ^ Perinić 2006, стр. 102.
  10. ^ Kortmann, Bernd; Johan van der Auwera (2011). The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide. Walter de Gruyter. стр. 435. ISBN 978-3-11-022026-1. 
  11. ^ Anita Sujoldžić, "Molise Croatian Idiom", Coll. Antropol. 28 Suppl. 1 (2004) 263–274
    Шаблон:Blockquote
  12. ^ Perinić, Ana (2006). „Moliški Hrvati - Rekonstrukcija kreiranja ireprezentacijejednog etničkog identiteta”. Etnol. Trib. 29. 36 2006. (15/10/2006): 91—106. Приступљено 3. 10. 2014. 
  13. ^ Atti del Convegno internazionale sul tema: gli Atlanti linguistici, problemi e risultati: Roma, 20-24 ottobre 1967. Accademia nazionale dei Lincei. 1969. »I tre villaggi serbo-croati del Molise sono invece completamente isolati, quindi risentono molto dell'ambiente circostante.« 

Литература