Мол (Ада)

Мол
Мол;
	Православна Црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Ада
Становништво
— 2011.	6.009
— густина	88/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 45′ 46″ С; 20° 07′ 47″ И / 45.76272° С; 20.12961° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	69 m
Површина	68,1 km2
	Мол Мол на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24435
Позивни број	024
Регистарска ознака	SA

Мол (мађ. Mohol) је градско насеље у општини Ада, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 6009 становника (према попису из 2002. било је 6786 становника).

Овде се налазила Родна кућа Новака Радонића, од споменика културе ту су Српска православна црква у Молу и Заветни крст у Молу.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Мол је село у средишњем делу Потисја, подигнуто уз десну обалу реке Тисе, у источном делу Бачке, 4 километра јужно од суседног насеља Аде, на магистралном путу Нови Сад – Хоргош – Сегедин, који се протеже у правцу север-југ и од виталног значаја за место и његове житеље. На правцу исток-запад путеви су локалног значаја, сем једног летњег, Великог Молског пута, који повезује село са Оборњачом, Његошевом и Бачком Тополом. Молски атар је издуженог облика и протеже се из првца истока ка западу и пре Другог светског рата био је дуг 32 километра, површине 25. 530 јутара (14. 802 хектара). Данашња површина атара износи 12. 418 јутара. Село се налази на самом источном делу атара, непосредно уз западну обалу Тисе.

Историја[уреди | уреди извор]

До средине 18. века Мохол (Мол) је имао милитарски статус и у њему су живели претежно Срби граничари. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање (гласање) из места су се одлучили за првинцијални статус официри: Драгић Каракашевић хаднађ, Велимир Аврамовић такође и барјактар Остоја Кубурин. А само хаднађ Неђо Марковић се изјаснио за милитарски статус и потом одселио.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мол живи 5411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2625 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50 (попис 2002). Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У овом месту рођени су епископ вршачки Иларион Радонић (1871—1932), епископ горњокарловачки Сава Трлајић (1884—1941), као и епископ будимски Лукијан Пантелић (1950), историчар Јован Радонић (1873—1956), и књижевници Глигорије Трлајић (1776—1811) и Павле Угринов (1926—2007).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	8.275
1953.	8.121
1961.	8.097
1971.	8.128
1981.	7.950
1991.	7.522	7.385
2002.	6.786	7.020
2011.	6.009

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Мађари	4.217	62,14%
Срби	2.189	32,25%
Роми	153	2,25%
Југословени	52	0,76%
Хрвати	22	0,32%
Албанци	10	0,14%
Црногорци	8	0,11%
Немци	5	0,07%
Словаци	4	0,05%
Русини	3	0,04%
Муслимани	3	0,04%
Буњевци	3	0,04%
Украјинци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Македонци	2	0,02%
Румуни	1	0,01%
непознато	27	0,39%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	11	15
80+	51	132
75—79	88	155
70—74	140	212
65—69	169	217
60—64	179	205
55—59	203	240
50—54	265	237
45—49	267	247
40—44	253	240
35—39	226	222
30—34	190	211
25—29	224	194
20—24	249	217
15—19	217	204
10—14	191	214
5—9	191	181
0—4	148	181
Просек :	39,1	42,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.423	2.520	2.640	2.655	2.975	2.737	2.625

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	684	789	497	505	111	32	4	3	0	0	2,50

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.732	785	1.670	124	152	1
Женски	2.948	496	1.680	604	168	0
УКУПНО	5.680	1.281	3.350	728	320	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.518	607	0	3	540
Женски	884	175	0	0	367
УКУПНО	2.402	782	0	3	907
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	91	105	32	35
Женски	0	3	82	17	7
УКУПНО	4	94	187	49	42
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	9	24	24	25
Женски	16	16	20	48	112
УКУПНО	18	25	44	72	137
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	3
Женски	13	5	0	3
УКУПНО	27	5	0	6

Знамените личности Мола[уреди | уреди извор]

Новак Радонић (1826-1890)[уреди | уреди извор]

Рођен је у Молу 31. марта 1826. године, од оца Павла и мајке Екатерине. У Молу је завршио и основну школу, која данас носи његово име. Гимназијско школовање је започео у Сегедину и већ тада се почео бавити сликарством. Поред сликарства бавио се и књижевним радом. Током свог боравка у Сентомашу, док је осликао тамошњу цркву, објавио је у "Даници" и чланак: "Молчани и Сетомашани". Умро је 1890. године у кући свог пријатеља др Јована Јовановића Змаја.^[5]

Јосип Млинко - Мимика (1876-1962)[уреди | уреди извор]

Јоца Млинко је рођен у Суботици 3. јула 1876. године. Завршио је Војно-дворску музичку школу у Београду и после тога дошао у Мол. Ту је основао и водио црквено певачко друштво при православној цркви. Такође и тамбурашко друштво "Лира". Бавио се и компоновањем. "Капларско коло" је објавио 1893. Објавио је и "Коло младежи марш", "Милетића марш", "Мимикино коло", "Буњевачке игре"... Компоновао је и мелодију за песму "Што ћу нане болује ми дика", "Све због твојих пољубаца дивних"... Снимио је и већи број грамофонских плоча. Умро је у Молу 9. новембра 1962. године где је и сахрањен.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 480. ISBN 978-86-363-0798-4.
^ Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 487. ISBN 978-86-363-0798-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 480. ISBN 978-86-363-0798-4.

[6] Телечки, Иван (1998). Мол на Тиси. Матица српска. стр. 487. ISBN 978-86-363-0798-4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе