Момир Рнић (рукометаш рођен 1987)

С Википедије, слободне енциклопедије
Момир Рнић
Rnic-2.jpg
Личне информације
Пуно име Момир Рнић
Датум рођења (1987-11-01)1. новембар 1987.(33 год.)
Место рођења Зрењанин
СФРЈ
Висина 1,96 м
Позиција леви бек
Сениорска каријера
0000—2008
2008—2010
2010—2011
2011—2014
2014—2017
2017—2018
2018—2020
2020—2021
2021—
Пролетер
Горење Велење
Цеље
Гепинген
Мелзунген
Рајн–Некар Левен
Пролетер
Металург Скопље
Пролетер
Репрезентација
  Србија 87 (152)

Момир Рнић (Зрењанин, 1. новембар 1987) је српски рукометаш, који игра на позицији левог бека. Наступао је за репрезентацију Србије.

Син је бившег југословенског рукометног репрезентативца Момира Рнића.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рнић је поникао у Пролетеру из Зрењанина, где је играо до 2008. када потписује четворогодишњи уговор са словеначким клубом Горењем из Велења.[1] Већ у првој сезони са Горењем осваја титулу првака Словеније, иначе прву у историји клуба, и стиже до финала ЕХФ купа.[2] Одиграо је још једну сезону за Горење, да би у лето 2010. прешао у екипу Цеља.[3]

Након сезоне у Цељу, постаје играч немачког бундеслигаша Гепингена.[4] У првој сезони са екипом Гепингена осваја ЕХФ куп.[5] У другој сезони је стигао до полуфинала ЕХФ купа, али је са 59 постигнутих голова био најбољи стрелац овог такмичења, а најважнији погодак постигао је четвртфиналу, када је уз звук сирене обезбедио немачком тиму пролаз на завршни турнир.[6] Три сезоне је провео у Гепингену, затим је исти период провео у екипи Мелзунгена док је током сезоне 2017/18. био играч Рајн–Некар Левена.[7] Са Рајн–Некар Левеном је освојио Суперкуп[8] и Куп Немачке, мада је због повреде пропустио цео други део сезоне.[9]

Након што је због повреде одуствовао са терена шест месеци,[9] Рнић се у августу 2018. године вратио у матични Пролетер, пред почетак такмичења у Супер Б лиги.[10] Помогао је екипи Пролетера да после девет година избори пласман у највиши ранг, Суперлигу Србије.[11] Рнић је проглашен за најбољег играча и стрелца Супер Б лиге.[12] Убрзо након тога је потписао нови уговор како би предводио тим у Суперлиги.[13] Са Пролетером у децембру 2019. осваја Куп Војводине, уз девет постигнутих голова у финалу против Јединства из Новог Бечеја.[14] Током сезоне 2019/20. у Суперлиги Србије, Рнић је на 21 одиграној утакмици постигао 94 гола.[15] За сезону 2020/21. је потписао уговор са Металургом из Скопља.[16][17] У јуну 2021. се по други пут вратио у Пролетер.[18]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Рнић је био члан кадетске репрезентације Србије и Црне Горе која је 2004. године освојила златну медаљу на Европском првенству у Београду.[19] Са истом селекцијом је поновио успех и следеће године када је освојено злато на Светском првенству у Катару.[20] Освојио је и златну медаљу на Медитеранским играма 2009. у Пескари.[21]

Деби на велким такмичењима у дресу сениорске репрезентације Србије је имао на Светском првенству 2011. у Шведској.[22] Био је део тима који је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2012. у Србији, а исте године је наступао и на Олимпијским играма у Лондону. У дресу сениора је наступао још и на Европским првенствима 2014. и 2016 године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Momir Rnić u Gorenju”. b92.net. 22. 1. 2008. Приступљено 12. 5. 2020. 
  2. ^ „Momir Rnić pred MI: "Idemo po zlato!". balkan-handball.com. 25. 6. 2009. Приступљено 12. 5. 2020. 
  3. ^ „Momir Rnić od juna u Celju”. b92.net. 11. 3. 2010. Приступљено 12. 5. 2020. 
  4. ^ „Momir Rnić tri godine u Gepingenu”. balkan-handball.com. Приступљено 12. 5. 2020. 
  5. ^ „Gepingen osvojio EHF Kup, Rnić igrač utakmice”. sportske.net. 25. 6. 2012. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2020. Приступљено 12. 5. 2020. 
  6. ^ „Рнић први стрелац ЕХФ Купа”. Вечерње новости. 21. 6. 2013. Приступљено 12. 5. 2020. 
  7. ^ „EIN LOWE: Momir Rnić u Rajn Nekar Levenu!”. balkan-handball.com. 9. 1. 2017. Приступљено 12. 5. 2020. 
  8. ^ „ZAUSTAVLJENI VUJIN I RAMEL: RNL preko sedmeraca do Super Kupa!”. balkan-handball.com. 24. 8. 2017. Приступљено 12. 5. 2020. 
  9. ^ а б „Репрезентативац Србије се враћа у Пролетер за први део сезоне”. Спортски журнал. 21. 8. 2018. Приступљено 12. 5. 2020. 
  10. ^ „Усијање у Зрењанину: Момир Рнић игра за Пролетер до краја године!”. Спортски журнал. 25. 8. 2018. Приступљено 12. 5. 2020. 
  11. ^ „После девет година Пролетер се вратио у елиту, славље уз вола на ражњу и тону пива”. Спортски журнал. 15. 6. 2019. Приступљено 12. 5. 2020. 
  12. ^ „URUČEN ŠAMPIONSKI PEHAR RUKOMETAŠIMA PROLETERA”. zrklik.com. 24. 5. 2019. Приступљено 12. 5. 2020. 
  13. ^ „Рнић остао у Пролетеру, Зрењанинци желе да се појачају”. Спортски журнал. 13. 6. 2019. Приступљено 12. 5. 2020. 
  14. ^ „RUKOMETAŠI PROLETERA SU POBEDNICI KUPA VOJVODINE”. listzrenjanin.com. 23. 12. 2019. Приступљено 12. 5. 2020. 
  15. ^ „Momir Rnić - Statistika igrača”. arkus-liga.rs. Приступљено 12. 5. 2020. 
  16. ^ „Најбољи играч после две године напустио Пролетер: Рнић у Металургу”. Спортски журнал. 6. 5. 2020. Приступљено 12. 5. 2020. 
  17. ^ „Posle dve godine Momir Rnić najbolji igrač i strelac napušta Proleter”. zrklik.com. 6. 5. 2020. Приступљено 12. 5. 2020. 
  18. ^ „Момир Рнић се вратио у Пролетер”. Спортски журнал. 23. 6. 2021. Приступљено 24. 9. 2021. 
  19. ^ Плави“ кадети прваци Европе!”. Спортска централа. 1. 8. 2004. Приступљено 12. 5. 2020. 
  20. ^ Плави” кадети прваци света у рукомету”. Спортска централа. 11. 8. 2005. Приступљено 12. 5. 2020. 
  21. ^ „Још два злата за крај Медитеранских игара”. Радио Телевизија Војводине. 5. 7. 2009. Приступљено 12. 5. 2020. 
  22. ^ „Момир Рнић: У утакмици са Хрватском нисмо аутсајдери”. Дневник. 24. 10. 2017. Приступљено 12. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]