Момчило Богуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Момчило Богуновић
Датум рођења (1951-04-05)5. април 1951.
Место рођења Доње Биљане,
ФНР Југославија
Датум смрти 1. фебруар 1993.(1993-02-01) (41 год.)
Место смрти Доњи Кашић,
Република Српска Крајина
Чин пуковник

Момчило Богуновић (Доње Биљане, 5. април 1951Доњи Кашић, 1. фебруар 1993) био је ратни официр, команданат „92. Бенковачкe бригадe“, 7. Далматинског корпуса Српске војске Крајине.

Биографија[уреди]

Богуновић је рођен 5. априла 1951. у селу Доње Биљане, општина Бенковац. Након завршетка средње школе у Бенковцу изабрао је војну академију копнене војске Југословенске народне армије. Школовао се у Београду и Сарајеву, а дипломирао је 1974. године. Био је упућен у војне гарнизоне на територију СР Словенији гдје је и дочекао одцијепљење Словеније. Посље повлачења ЈНА из Словеније, једно време служио је у Зеници (БиХ) да би касније добио команду над 180. моторизованом бригадом 9. книнског корпуса. Са том бригадом учествује у борбеним операцијама све до повлачења ЈНА из Српске Крајине у пролеће 1992. У Бенковцу је основана 92. мбр, чији командант постаје Момчило Богуновић. Дана 22. јануара 1993. хрватска војска покренула је офанзиву на Равне Котаре. Непосредно пред напад ХВ-а пуковник Богуновић свестан груписања хрватских снага писмено је тражио да се тешко наоружање изведе ка потенцијалној линији фронта, али је његов захтев одбијен због важећег споразума са снагама Унпрофора. Напад на Равне Котаре стога је дочекало свега пар стотина припадника Милиције Крајине као и граничара СВК. То је допринело брзом продору Хрватске војске упркос очајничком отпору раштрканих и расцепканих снага одбране РСК које су у борбама са неколико десетина пута надмоћнијим противником претрпеле тешке губитке. У тим хаотичним тренуцима пуковник Богуновић спроводи мобилизацију и преузима тешко наоружање СВК од припадника УНПРОФОР-а и уз велике напоре успева да заустави напредовање Хрватске војске. У року пар дана Српска војска Крајине креће у контраофанзиву те враћају неколико насеља код аеродрома Земуник. У свим овим борбеним дејствима пуковник Богуновић лично је учествовао увек предводећи своје војнике. У заједничком контранападу Батаљона за интервенције 92. мбр. и Вукова са Вучјака према селу Кашић (данас Доњи Кашић) 1. фебруара 1993. смртно је рањен снајперским хицем док је предводио своје војнике. Том приликом погинула су још двојица припадника Српске војске Крајине: Синиша Продан (19) из Бенковца и Бранко Мацавара (27) из села Пристег.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Новаковић, Коста (2009). Српска Крајина: успони, падови уздизања. Београд; Книн: Српско културно друштво Зора. 
  • Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Nidda Verlag. 

Спољашње везе[уреди]