Момчило Рајин
| Момчило Рајин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. фебруар 1954. |
| Место рођења | Бела Црква, НР Србија, ФНР Југославија |
Момчило „Мома“ Рајин (Бела Црква, 23. фебруар 1954) српски је ликовни и музички критичар, теоретичар и историчар, уметник и издавач.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је 1978. на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности радом „Рок графика“. Живи и ради у Београду.
Утицајан је као критичар и теоретичар културе и уметности,[1] али и као уредник или издавач значајних југословенских часописа за културу: Џубокс и Ритам[2] (поп-рок музика), Ју стрип[3] (стрип) и Момент (савремене ликовне уметности) и других.
Сматрају га за једног од кључних људи музичког Новог таласа у Југославији, јер је као уредник, организатор и критичар подржао крајем седамдесетих и почетком осамдесетих тада младе саставе као што су „Идоли“, „Електрични оргазам“ и „Шарло Акробата“.[4][5]
Од великог је значаја и за савремени српски и југословенски стрип, јер је као уредник и издавач утицао на ране каријере стваралаца као што су Зоран Јањетов, Рајко Милошевић - Гера, Зоран Туцић, Дејан Ненадов, Дарко Перовић, Вујадин Радовановић, Раде Товладијац и др.[3][6][7]
Био је члан уметничке групе „Aux maniere“ са Слободаном Шајином (1982—1986).[8]
Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]
- Пост Поп 1 - Текстови 2002-2004, Београд: Драслар (2006) ISBN 978-86-7614-052-7
- Пост Поп 2 - Текстови 2002-2004, Београд: Драслар (2006) ISBN 978-86-7614-067-1
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- „Понос Беле Цркве“ 2013. за „активно промовисање универзалних вредности у свим областима живота“.[9]
- Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Светлана Ђоловић: „Било и биће (Постпоп 1 - Момчило Рајин)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2012), Попбокс, Београд, 9. јун 2006.
- ^ Владимир Ђурић Ђура: „Мома Рајин и Aux maniere“,, Блиц, Београд, 26. март 2008.
- ^ а б Слободан Ивков: 60 година стрипа у Србији, поглавље „Обновитељи после II светског рата“, Суботица, 1995.
- ^ Душан Којић - Која: „Није било лоше“ (Двадесет година Пакет аранжмана), Време, Београд, бр 539, 3. мај 2001.
- ^ Петар Јањатовић: „Нико као ја“ (Двадесет година Пакет аранжмана), Време, Београд, бр. 539, 3. мај 2001.
- ^ Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар - Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
- ^ Зоран Стефановић: „Космичко јаје или камен фракталног свемира“, поговор за албум Нити снова о моћи Зорана Туцића, Љуана Коке и Радета Товладијца, Нови Сад, 2010.
- ^ Јован Деспотовић: „Момчило Рајин и Слободан Шајин - Aux maniere fin de siècle“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2013),, Трећи програм Радио Београда, 16. фебруар 1984; Момент, бр. 2, Београд, (1985). pp. 44–45.
- ^ „Понос Беле Цркве: Момчило Мома Рајин“, годишња награда Белоцркванских новости, 25. децембар 2013.
- ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стефановић, Зоран. „Благи човек са осмесима: Скица за био-библиографију Момчила Рајина“, Пројекат Растко, 8. октобар 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лидија Мереник. „Селективна хронологија: Нове појаве у сликарству и скулптури у Србији 1979-1989.“, у: Уметност на крају века, „Clio“, Београд, 1998; е-књига: Пројекат Растко, 2001.
- Момчило Рајин, аудио интервју, емисија „Деца апокалипсе 20“, Радио Светигора, Цетиње 2008.
- „Можда сад и никад више: Момчило Рајин и Драган Амброзић - 20 година Ритма“, интервју Небојша Марић, Попбокс, Београд, 20. март 2009.
- „Двадесет година Пакет аранжмана“, Време, Београд, бр. 539, 3. мај 2001.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
