Монада (филозофија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Монада (грч. монас.) Јединица. Недјељива, конститутивна јединица. Основа нематеријалног свијета и проста, посљедња честица цијелог свемира. Филозофски појам настао још код античких филозофа старе Грчке који је први научно систематизовао и елаборирао Готфрид Вилхелм Лајбниц [1]

Поријекло[уреди]

Појам из грчког језика. Означава јединицу- јединичност.[1]

Тумачење по Ивану Клајну[уреди]

Монада - питагорејска представа

Монада је према Питагори бројчана јединица, за Платона идеја, према Ђордану Бруну атом, а Лајбницу проста супстанцијална јединица од каквих је саздан цијели свемир. [1]

Змачење по Малој просветиној енциклопедији[уреди]

У старој хеленској филозофији монада означава јединственост као принцип бића. [2]

Значење по Светиславу Марићу[уреди]

Монада је

[3]

О монади Опћа енциклопедија ЈЛЗ[уреди]

Монада је и по овој енциклопедији „јединица“, за Платона идеја, за Питагору и Еуклида број. Касније је у Хришћанству Бог сматран монадом монада. То се схватање у Хришђанству задржало све до учења Ђордана Бруна који спаја питагорејско схватање монаде са демокритовом идејом атома. Лајбниц први развија систематско учење о монадама у свом дјелу франц. La Mmonadologi. Он, између осталог, тврди да је монада просто, супституцијално-динамично и материјално биће или центар сила, субјект доживљених стања. Монада стоји у одређеним односима с другим монадама као и према цијелини свих монада; она “репрезентира“ и „одсликава“ универзум према својој „тачки гледишта“ и степену свијести.... [4] [3]

Монада по Браниславу Петронијевићу[уреди]

По Лајбницовом сљедбенику, српском филозофу Браниславу Петронијевићу монада је појединачна свијест, недјељиво биће; њени атрибути су свјесност и воља. Материја се састоји од релативно несвјесних атома- монада. [4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
  3. 3,0 3,1 Марић С, Филозофски речник, Дерета, Београд, 2004. г.
  4. 4,0 4,1 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.

Спољашње везе[уреди]