Пређи на садржај

Монолатрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Монолатрија је систем идеја у политеизму заснован на веровању у више богова са једним богом-вођом[1], који из различитих разлога доминира над осталима. Хипотетички, трагови монолатрије се могу наћи у неким постојећим религијама[2].

Концепт хенотеизма предложио је немачки религиозни научник Макс Милер, након што је испитао неке токове древне индијске религије у ведском периоду и дефинисао их као хенотеистичке (од грчког εις „један“ + θεος „бог“) или катенотеистичке (од старогрчки κατα „по” + εις „један” + θεος „бог”). Милер је веровао да се хенотеизам налази између политеизма и монотеизма, у процесу транзиције, у којој се у уму политеисте један од богова пантеона истицао као први међу једнакима, а временом добија црте Врховног Бога[3].

Неке школе библијских студија (Јулије Велхаузен) покушале су да искористе хипотезу коју је предложио Милер да опишу старозаветну религију у старом Израелу, која је постојала пре писања пророчких књига и вавилонског ропства. Међутим, обављена упоредна религијска проучавања нису потврдила Милерову хипотезу о постојању у одређеном историјском периоду таквог облика или одређеног стадијума у ​​развоју религије као што је хенотеизам. Такође, такву особину као што је недостатак спекулативности у старозаветној религији у раним фазама, која није искључивала присуство нижих натприродних сила, треба схватити као безначајан утицај околних паганских народа, а не као унутрашњи развој Израелски монотеизам[4].

Постоји одељак у Новом завету (1. Кор. 8:5-6) који би се могао тумачити као монолатричан, а не стриктно монотеистички („Јер иако постоје такозвани богови, било на небу или на земљи, јер има много богови и има много господара – али имамо једног Бога Оца, од кога је све, и ми смо за Њега, и једнога Господа Исуса Христа, по коме је све, и ми кроз Њега“), али ово не указује на монолатрију раног хришћанства. Богови се схватају као лажно обожене ствари, предмети, идеје или бића (Сунце, Месец, идоли, преци, владари, демони), стари црквени писци су често говорили да пагански богови у неком смислу постоје, али да су демони, слична мишљења се могу чути и сада од неких конзервативних теолога[5] или чак само менталних конструкција које постоје само у машти)[6]. У истом смислу се могу разумети и неке одлике хебрејске религије (посебно места у Старом завету где се помињу пагански богови).

  1. ^ Vlahova-Angelova, M. (2015). „Horizons of Bulgarian Onomastics (Review of the book: Choleva-Dimitrova, A. (Ed.) (2014). Horizons of Bulgarian Linguistics: Proceedings of the National Conference Dedicated to Prof. Yordan Zaimov’s 90th Anniversary)”. Вопросы ономастики (1): 216—222. ISSN 1994-2400. doi:10.15826/vopr_onom.2015.1.012. 
  2. ^ Wiśniewska, Swietłana (2004-06-30). „ALEKSANDER MIEŃ, Słownik bibliologiczny, t. 1-3, Fundacja ks. Aleksandra Mienia, Moskwa 2002 (Протоиерей Александр Мень, Библиологический словарь в трех томах. Фонд имени Александра Меня, 2002)”. Ruch Biblijny i Liturgiczny. 57 (2): 147. ISSN 2391-8497. doi:10.21906/rbl.496. 
  3. ^ „ВЛИЯНИЕ ОБРАЗОВАНИЯ НА СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ ТЕРРИТОРИЙ В XI-XVII ВЕКАХ”. Труды Института системного анализа Российской академии наук. 2018-09-25. ISSN 2079-0279. doi:10.14357/20790279180306. 
  4. ^ Gorokhov, Anatoly (2015). „The Influence of the Military Factor on Process of Early State Formation in Ancient Israel”. Izvestiya of Altai State University. ISSN 1561-9443. doi:10.14258/izvasu(2015)4.1-11. 
  5. ^ Moiseev, Nikita (2019-09-22). ПРОГНОЗ ОСНОВНЫХ МАКРОЭКОНОМИЧЕСКИХ ИНДИКАТОРОВ РОССИЙСКОЙ ЭКОНОМИКИ ДО ФЕВРАЛЯ 2020 ГОДА (Извештај). Plekhanov Russian University of Economics. 
  6. ^ Акимкин, М.Ю. (2022-09-15). „Pseudo-John Chrysostom Homily in: Watch Yourselves (Luke 17, 3), CPG 4768”. Theological Herald (1(7)): 26—45. ISSN 2500-1450. doi:10.31802/metafrast.2022.7.1.002.