Монтезума II

„Монтезума” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Монтезума (вишезначна одредница).

Монтезума
Портрет из касног 17. века приписан Антонију Родригезу
Лични подаци
Датум рођења	1466.
Место рођења	Теночтитлан,
Датум смрти	30. јун 1520. (53/54 год.)
Место смрти	Теночтитлан,
Породица
Потомство	Чималпопока
Родитељи	Аксејакатл

Монтезума II или Монтесума Шокојоци (1466. — Теночтитлан, 30. јун 1520) био је девети и последњи астечки владар који је изабран 1503. године. Његова владавина је приведена крају доласком шпанских конкистадора на челу са Ернаном Кортесом. Постоји много контрадикторних историјских извора о његовом животу и личности, зато се у ствари мало о њему сигурно зна. Према неким историјским изворима, Монтезума је био врло празноверан човек и веровао је да су шпански конкистадори у ствари потомци бога Кецалкоатла. Ернан Кортес га је потом заробио и покушавао управљати астечким царством манипулишући Монтезумом. 1520. године, Астеци су подигли устанак против Шпанаца, и те је године Монтезума убијен. Не зна се да ли је убијен са стране Шпанаца или Астека.

Монтезума се родио у Теночтитлану, данашњем Мексико Ситију. Његово име на наватл језику значи „онај који се љути као краљ“. Током његове владавине астечко царство је достигло свој врхунац. Монтезума је ратовањем проширио територија царства и инкорпорирао народе Јопи и Запотек у царство. Имао је осам кћери и једанаест синова. Кроз брак са краљицом Тлапализквихохцин од Екатепека, једном од његове две жене, он је такође био и краљевски супруг алтепетла, иако је мало људи у Мексику знало за ову политичку улогу, чак и на његовом двору.

Први контакт између аутохтоних цивилизација Месоамерике и Европљана догодио се током његове владавине, а он је убијен у почетним фазама шпанског освајања Астечког царства, када су се конквистадор Ернан Кортес и његови људи борили да заузму престоницу Астека Теночтитлан. Током његове владавине, Астечко царство достигло је највећу величину. Путем ратовања, Моктезума је проширио територију на југ чак до Ксоконоска у Чијапасу и превлаке Техуантепека, и инкорпорирао народ Запотека и Јопија у царство. Он је променио претходни меритократски систем друштвене хијерархије и проширио поделу између пипилтина (племића) и мацехуалтина (народа) забрањујући обичним људима да раде у краљевским палатама.

Иако су друга два астечка владара наследила Моктезуму након његове смрти, њихова владавина је била краткотрајна и царство је брзо пропало под њиховом контролом. Историјски прикази Моктезуме су углавном били обојени његовом улогом владара поражене нације, а многи извори су га описали као слабовољног, сујеверног и неодлучног. Међутим, прикази његове личности међу његовим савременицима су подељени; неки га приказују као једног од највећих вођа које је Мексико имао, великог освајача који је дао све од себе да одржи своју нацију на окупу у време кризе, док га други приказују као тиранина који је желео да преузме апсолутну контролу над целим царством. Прича о њему остаје један од најпознатијих освајачких наратива из историје европског контакта са Индијанцима, а помиње се или приказује у бројним делима историјске фантастике и популарне културе.

Име

Модерна репродукција астечке перјанице која се приписује Монтезуми II изложена у Националном музеју антропологије и историје, Мексико Сити. Оригинал је у Етнолошком музеју у Бечу.

Наватлски изговор његовог имена је [motekʷˈsoːma]. То је сложеница од именице која значи „господар“ и глагола који значи „мрштити се у гневу“, те се тумачи као „он је онај који се мршти као господар“ или „онај који се љути на племенит начин.“ Његов глиф имена, приказан у горњем левом углу слике из Кодекс Мендозе испод, састављен је од дијадеме (xiuhuitzolli).

Краљевски број

Астеци нису користили краљевске бројеве; број је ретроактивно придодат од стране историчара да би се лакше разликовао од првог Моктезуме, названог Моктезума I. Астечке хронике су га звале Мотецухзома Ксоцојоцин, док се први звао Мотецухзома Илхуикамина или Хуехуемотецухзома („Стари Монтезума“). Ксоцојоцин значи „почасни млади“ (од „коцојотл“ [млађи син] + суфикс „-цин“ који се додаје именицама или личним именима када се о њима говори са поштовањем.)

Први контакт са Шпанцима

Монтезума се први пут сусрео с европским досељеницима 1517. године, кад је експедиција Хуана де Грихалве доспела на источну обалу астечког царства. Монтезума је наредио да се будући доласци странаца помно прате.

Монтезума је био информисан о доласку Кортеса, па је послао своје делегате да поздраве странце. Кортез се удружио с народом Тлашкалтека, који су били непријатељи астечког царства и заједно су подизали устанке против астечке владавине. Монтезума је тога био свестан, а Шпанцима је слао дарове (према једној верзији зато што се бојао Шпанаца, а према другој зато што је у астечкој култури то био начин показивања супериорности).

Види још

• Монтезумино благо

Литература

• Chimalpahin, Domingo (1997). Anderson, Arthur J. O.; Schroeder, Susan, ур. Codex Chimalpahin: Society and politics in Mexico Tenochtitlan, Tlateloloco, Texcoco, Culhuacan, and other Nahua Altepetl in Central Mexico. 2. University of Oklahoma Press. ISBN 9780806129501. 
• de Alva Ixtlilxóchitl, Fernando (1892). Chavero, Alfredo, ур. Obras históricas [Historical Works] (PDF) (на језику: шпански). 2. México: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Приступљено 16. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• de Sahagún, Bernardino (1577). Historia general de las cosas de Nueva España [General History of the Things of New Spain] (на језику: шпански и Nāhuatl). 2. Приступљено 15. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Durán, Diego (1867). Ramírez, José F., ур. Historia de las indias de Nueva España y islas de Tierra Firme [General History of the Indies of New Spain and Islands of the Mainland] (на језику: шпански). Mexico: Imprenta de J. M. Andrade y F. Escalante. Приступљено 14. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Díaz del Castillo, Bernal (2011) [1632]. Serés, Guillermo, ур. Historia verdadera de la conquista de Nueva España [True History of the Conquest of New Spain] (PDF) (на језику: шпански). Real Academia Española-Galaxia Gutenberg-Círculo de Lectores. Приступљено 20. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Díaz del Castillo, Bernal (1963). The Conquest of New Spain. Превод: Cohen, John M. New York: Penguin Books. ISBN 978-0140441239. 
• Díaz, Bernal (2008). Carrasco, Davíd, ур. The History of the Conquest of New Spain. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4287-4. Приступљено 22. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Muñoz Camargo, Diego (1892). Chavero, Alfredo, ур. Historia de Tlaxcala [History of Tlaxcala] (PDF) (на језику: шпански). Mexico: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Приступљено 20. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cortés, Hernán (1986). Hernan Cortes: Letters from Mexico. Превод: Pagden, Anthony. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 9780300037241. 
• Cortés, Hernán (1866). de Gayangos, Pascual, ур. Cartas y relaciones de Hernan Cortés al emperador Carlos V [Letters and relations from Hernán Cortés to emperor Charles V] (на језику: шпански). Paris: Imprenta central de los ferro-carriles A. Chaix y C. 
• López de Gómara, Francisco (2007) [1553]. Gurría Lacroix, Jorge; Alcibíades, Mirla, ур. Historia de la Conquista de México (PDF) (на језику: шпански). Venezuela: Fundación Biblioteca Ayachuco. ISBN 978-980-276-460-0. 
• de Torquemada, Juan (1723) [1615]. Monarquía indiana [Indian Monarchy] (на језику: шпански). Madrid: Oficina y acosta de Nicolás Rodríguez Franco. Приступљено 18. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Isaac, Barry L. (1983). „The Aztec "Flowery War": A Geopolitical Explanation”. Journal of Anthropological Research. 39 (4): 415—432. JSTOR 3629865. S2CID 55463057. doi:10.1086/jar.39.4.3629865. Приступљено 18. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bueno Bravo, Isabel (2006). „Moctezuma Xocoyotzin y Hernán Cortés: dos visiones de una misma realidad” (PDF). Revista Española de Antropología Americana (на језику: шпански). 36 (2): 17—37. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-07-01. 
• Chipman, Donald E. (2005). Moctezuma's Children: Aztec Royalty Under Spanish rule, 1520-1700. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72597-3. 
• Hassig, Ross (1988). Aztec warfare: imperial expansion and political control. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806121215. OCLC 17106411. 
• Cohen, Sara E. (1972). „How the Aztecs Appraised Montezuma”. The History Teacher. Society for History Education. 5 (3): 21—30. JSTOR 491417. doi:10.2307/491417. 
• Graulich, Michel (1994). Montezuma : ou l'apogée et la chute de l'empire aztèque (на језику: француски). Paris: Fayard. ISBN 978-2213593036. 
• Hajovsky, Patrick Thomas (2015). On the Lips of Others: Moteuczoma's Fame in Aztec Monuments and Rituals. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-1-4773-0724-3. 
• Lockhart, James, ур. (1993). We People Here: Nahuatl Accounts of the Conquest of Mexico. Превод: Lockhart, James. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-07875-8. 
• Martínez, Jose Luis (1980). „Gerónimo de Mendieta”. Estudios de Cultura Nahuatl, UNAM, Mexico. 14: 131—197. ISSN 0071-1675. 
• McEwan, Colin; López Luján, Leonardo, ур. (2009). Moctezuma Aztec Ruler. London: The British Museum Press. ISBN 9780714125855. 
• Phelan, John Leddy (1970) [1956]. The Millennial Kingdom of the Franciscans in the New World: A Study of the Writings of Gerónimo de Mendieta (1525–1604) (2nd edition, revised изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-01404-9. OCLC 88926. 
• Sanchez, Gonzalo M. (2015). „Did Emperor Moctezuma II's head injury and subsequent death hasten the fall of the Aztec nation?.”. Neurosurgical Focus. 39 (1): E2. PMID 26126401. doi:10.3171/2015.4.FOCUS1593 . 
• Thomas, Hugh (2013) [1993]. Conquest, Montezuma, Cortes, and the Fall of Old Mexico. Touchstone; Simon and Schuster. ISBN 9781439127254. 
• Townsend, Richard F. (2000). The Aztecs (2nd edition, revised изд.). London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-28132-7. OCLC 43337963. 
• Tsouras, Peter G. (2005). Montezuma: Warlord of the Aztecs. Potomac Books. ISBN 978-1574888225. 
• Vazquez Chamorro, Germán (1981). „Las reformas socio-económicas de Motecuhzoma II”. Revista española de antropología americana (на језику: шпански). 11: 207—218. ISSN 0556-6533. 
• Vazquez Chamorro, Germán (2006). Moctezuma (на језику: шпански). EDAF. ISBN 978-84-96107-53-3. 
• Weaver, Muriel Porter (1993). The Aztecs, Maya, and Their Predecessors: Archaeology of Mesoamerica (3rd изд.). San Diego, CA: Academic Press. ISBN 0-12-739065-0. OCLC 25832740. 
• Restall, Matthew (2003). Seven Myths of the Spanish Conquest. Oxford University Press. ISBN 0-19-516077-0. 
• Valencia, Robert Himmerich y (1991). The Encomenderos of New Spain, 1521-1555. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0292720688. 
• Gillespie, Susan D. (1989). The Aztec Kings: The Construction of Rulership in Mexica History. University of Arizona Press. ISBN 978-0816510955. 
• Bricker, Victoria Reifler (1981). The Indian Christ, the Indian King: The Historical Substrate of Maya Myth and Ritual. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72141-8. 

Спољашње везе

• A reconstructed portrait of Motecuhzoma Xocoyotzin, based on historical sources, in a contemporary style.
• „Montezuma I.”. Appletons' Cyclopædia of American Biography. 1900.