Монтесори метод

Из Википедије, слободне енциклопедије

Монтесори метод је оптималан начин рада са децом од рођења до 24. године. Примењује се у јаслама, вртићима, основним и средњим школама широм света. Заснива се на природним потенцијалима детета за развој, унутрашњој мотивацији, активном учењу, повезивању идеја и стицању функционалног знања. Оснивач метода је италијанска педагошкиња Марија Монтесори (1870-1952) која се са сарадницима цео живот бавила проучавањем развоја деце.

Разред у Монтесори школи

Настанак и правила[уреди]

Марија Монтесори је била прва жена у Италији која је завршила студије медицине и посветила се питањима образовања и васпитања деце. Прва Дечја кућа отворена је 1907. године у сиромашном кварту Сан Лоренцо у Риму. Посматрајући децу, дефинисала је основне законитости развоја на основу којих је развила научни метод образовања у васпитања познат као Монтесори метод. То ју је инспирисало за своје целоживотно дело — реформу образовања.

Полази од потреба малог детета. Васпитање схвата као слободу детета које може да развија своје стваралачке снаге. Прилагођава темпо могућностима деце без звоњења, типа састанака и без казни. Дала је деци слободу у пригодном простору тако да је богат активностима.

Учитељ не би требало да брани деци искуства и треба да им поклони пажњу. Учитељ ка деци гаји поштовање и труди се да са њима контактира као са одраслим особама. Нема права да манипулише са децом. Педагог даје деци слободну вољу и упоредо саветује тамо где је дете неодлучно. Постепено, дете ствара властиту одговорност.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]