Моравска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Моравска бановина
Locator map Morava Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Моравске бановине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Краљевина Југославија (1929-1941)
Flag of Serbia, 1941-1944.svg Србија (1941)
Главни град Ниш
Становништво 1.435.584 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки (1929—1941)
српски и немачки (1941)
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар (1929—1941)
Српски динар и Немачка рајх марка (1941)
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Ђорђе Несторовић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Пожаревачка област (Краљевина СХС) Федерална Држава Србија (ДФ Југославија) Flag of the Socialist Republic of Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Тимочка област (Краљевина СХС) Аутономна Косовско-Метохијска Област (ДФ Југославија) Flag of the Socialist Republic of Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Моравска област (Краљевина СХС)
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Крушевачка област (Краљевина СХС)
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Косовска област (Краљевина СХС)
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Нишка област (Краљевина СХС)
Портал:Историја

Моравска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године, као и за време Немачке окупације и Територије војноуправног команданта Србије до децембра 1941. године.

Име[уреди]

Названа је по Морави, најпознатијој реци која протиче кроз њу, зато што су називи по рекама били одомаћени и јер су били у употреби код војно-територијалне поделе.[1]

Власт и управа[уреди]

Административно средиште бановине био је Ниш[1][2], а седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Била је подељена на нижа управна подручја: срезове и општине.[2]

На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини.[1] Постављао га је и разрешавао краљ.[3] Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.[4]

Важнија места су била Крушевац, Краљево, Јагодина, Зајечар, Неготин итд.

Банови Моравске бановине[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Слика Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Ђорђе Несторовић.jpg 1. Ђорђе Несторовић
(1864—1935)
9. октобар
1929
1931
2. Ђорђе Дреновац 1931 1932
Бан Јеремија Живановић.jpg 3. Јеремија Живановић
(1874—1940)
1932 1935
Dobrica-Matkovic.jpg 4. Добрица Матковић
(1887—1973)
1935 1936
Марко Новаковић (бан).jpg 5. Марко Новаковић именован 27. априла
1936
1937
6. Предраг Лукић 1937 до септембра
1938
Јанићије Красојевић.jpg 7. Јанићије Красојевић од септембра
1938.
1939
Milan Nikolić (ban).jpg 8. Милан Николић
(1877—1943)
1939 1941
9. Иван Ђорђевић 1941 1941
Јанићије Красојевић.jpg Јанићије Красојевић 1941
Божидар Крстић.jpg Божидар Крстић 1941

Границе[уреди]

Карта Моравске бановине, 1931.
Карта Моравске бановине, 1937.

Ова бановина се налазила на подручју данашње Србије, већим делом Централне а мањим делом на подручју Косова и Метохије. Обухватала је део Великог Поморавља.

Границе су биле одређене према природним факторима, искоришћењу комуникационих и природних веза поједних крајева са појединим центрима, величини бановина, економским целинама и социјалним факторима, и потребама државне администрације.[1]

Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 1929, границе Бановине биле су следеће:

Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лабског, Вучитрнског и Дреничког обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Источног, Дреничког и Подримског избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине. — Члан 3.[5]

Према Уставу Краљевине Југославије од 1931, границе Бановине биле су следеће:

Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног Кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине. — Одељак VII: Управна власт, Члан 83.[6]

Управна подручја[уреди]

Границе према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929.

Срезови са подручја Моравске бановине:

-

Историја[уреди]

Формирање[уреди]

Успостављена је Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић[1]. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица.[8] Први бан је био Ђорђе Несторовић (1864—1935).[9]

Формирана је од области Зајечар, Крушевац, Ниш, Ђуприја, као и делова неких других области.

Априлски рат и подела Југославије[уреди]

Након слома Југославије 1941. године, у Другом светском рату, била је окупирана од стране сила Осовине и подељена између три окупационе зоне.

Највећи део припао је Недићевој Србији под влашћу немачке Територије војноуправног команданта Србије, а мањи део фашистичкој Италији (односно италијанској Албанији) и Бугарској (Пирот са околином).

Моравска бановина под немачком окупацијом[уреди]

Карта Моравске бановине (1941)

Немци су привремено задржали доташњу административно-политичку поделу и административно-управни апарат, који је одмах ушао у службу окупационих власти. У Нишу је рад наставила Управа Моравске бановине, а за бана је постављен њен дотадашњи мобилизациони официр Милан Костић. Немачка Фелдкомандантура 809 и Министарство унутрашњих послова Недићеве владе користиле су банске управе за прослеђивање својих наређења среским начелствима и квинслишким формацијама.[10]

Због неспособности окупатора и квислиншких власти да потпуно угуше народни устанак и покрете отпора, дошло је до реформе административно-управног апарата, од бановина, преко среских начелстава и општина, до полиције и квинслиншких војних формација. Недићева влада је затражила боља решења за организацију административно-политичке власти, па је 26. децембра 1941. године дошло до укидања бановина а Србија је подељена на 14 округа.[10]

Након рата[уреди]

После завршетка Другог светског рата, Моравска бановина није обновљена него је њена некадашња територија укључена у новоформирану Народну Републику Србију (са Аутономном Косовско-Метохијском Облашћу), у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије.

Демографија[уреди]

1921.[уреди]

Број домаћинстава износио је 219.752.[11]

Број присутног становништва износио је 1.211.812.[11]

На један километар квадратни долазило је 46.22 становника.[11]

На једно домаћинство долазило је 5.51 становника.[11]

1929.[уреди]

Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, Бановина је требало да буде површине 25.721 km2 а да има приближно 1.200.000 становника.[1]

1931.[уреди]

Површина бановине износила је 26.218 km2.[11]

Број домаћинстава износио је 267.654.[11]

Број присутног становништва износио је 1.452.967, од којих је 716.775 мушких а 736.192 женских.[11]

Природни прираштај од 1921. до 1931. износио је апсолутно +241.155 односно 19.90%.[11]

На један километар квадратни долазило је 55.42 становника.[11]

На једно домаћинство долазило је 5.43 становника.[11]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[12] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.364.490
римокатоличка
11.061
евангелистичке
268
остале хришћанске
299
исламска
58.802
без конфесије
664
УКУПНО
1.435.584

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929., насловна страна.
  2. 2,0 2,1 Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 83.
  3. Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 86.
  4. Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Самоуправа, Члан 88.
  5. Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929.. pp. 3.
  6. Политика, бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931.. pp. 3.
  7. ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
  8. Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 84.
  9. На његовом споменику на Новом гробљу је записано „Ђорђе Б. Несторовић, бивши државни саветник, председник Београдске општине и први бан Моравске бановине“, наводи се у књизи Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 243. страна. ISBN 978-86-07-01910-6. (COBISS.SR)
  10. 10,0 10,1 Логор Цвени Крст: Банска управа, окружна и среска начелства и општине, Приступљено 13. 4. 2013.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 11,7 11,8 11,9 Политика, „У нашој земљи има 13,929.988 становника“, бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931.. pp. 7.
  12. Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 13. 4. 2013.

Литература[уреди]