Моравска област
| Моравска област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Моравска област | |||||||||
| Главни град | Ћуприја | ||||||||
| Званични језик(ци) | српско-хрватско-словеначки[1][2] | ||||||||
| Религија | православље | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 2.899 км2 | ||||||||
| Становништво | 183.959 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Моравска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Географија
[уреди | уреди извор]Моравска област обухвата средишњи дио сјеверне Србије. Висока је на истоку, сјевероистоку, југу и југозападу. Колко се иде средини висине опадају, и ту је ниско и равно Поморавље. Главније реке су: Морава, која тече средином области. Моравни притоци су с десне стране: Црница, Раваница и Ресава; с леве: Белица, Лугомир и Каленићка Река. У области су мање целине: Ресава, Белица, Левач и Темнић.
Привреда
[уреди | уреди извор]Моравска област је богата рудним благом (Сењски Рудник, Равна Река и др.).
Долином Мораве, од Сталића до Лапова, кроз област иде главна железничка пруга. Од ње се, код Параћина одваја један крак (уски колосјек) за Зајечара, а од Ћуприје други, опет уског колосјека, за Сењски Рудник и Равну Реку.
Занимање становништа је земљорадња и сточарство. У Поморављу особито успева кукуруз.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је садржавала срезове:[3]
- Белички (Јагодина)
- Деспотовачки
- Левачки (Рековац)
- Параћински
- Ресавски (Свилајнац)
- Темнићски (Варварин)
Главна насеља
[уреди | уреди извор]Велики жупани
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://thumb.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png?utm_source=sr.wikipedia.org&utm_campaign=parser&utm_content=thumbnail){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Светолик Здравковић од 1927.
- Васа Алексић до 1927.[4]
- Добрица Матковић новембар 1925.г.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Члан 3. Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватски-словеначки.”
- ^ Члан 3. Устав Краљевине Југославије (1931):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватско-словеначки.”
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Народна енциклопедија, 1925 г.
