Морарџи Десаи

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Морарџи Десаи
Морарџи Десаи
4. премијер Индије
На дужности
24. март 1977. — 28. јул 1979.
ПредседникБасапа Данапа Џати (вршилац дужности)
Нилам Санџива Реди
ЗаменикЧаран Синг
Џагџиван Рам
ПретходникИндира Ганди
НаследникЧаран Синг
министар унутрашњих послова
На дужности
1. јул 1978. — 24. јануар 1979.
ПретходникЧаран Синг
НаследникХирубхај М. Пател
2. заменик премијера Индије
На дужности
13. март 1967. — 16. јул 1969.
ПремијерИндира Ганди
ПретходникВалабхај Пател
НаследникЧаран Синг
Џагџиван Рам
министар финансија
На дужности
13. март 1967. — 16. јул 1969.
ПремијерИндира Ганди
ПретходникСачиндра Чаудхури
НаследникИндира Ганди
На дужности
13. март 1958. — 29. август 1963.
ПремијерЏавахарлал Нехру
ПретходникЏавахарлал Нехру
НаследникТ. Т. Кришнамачари
2. главни министар Државе Бомбај
На дужности
21. април 1952. — 31. октобар 1956.
ПретходникБ. Г. Кер
НаследникЈашвантрао Чаван
посланик у Лок сабхи
На дужности
1957—1980.
КонституенцијаСурат
Личне информације
РођењеМорарџи Ранчхоџи Десаи
29. фебруар 1896.(1896-02-29)
Бадели, округ Булсар, Бомбајско председништво, Британска Индија
(данашњи округ Валсад, Гуџарат, Индија)
Смрт10. април 1995.(1995-04-10)(99 год.)
Мумбај, Махараштра, Индија
Политичка партијаЏаната дал (1988–1995)
Друге политичке
афилијације
Индијски национални Конгрес (1934–1969)
Индијски национални конгрес-организација (1969–1977)
Партија Џаната (1977–1988)
СупружникГуџрабен Десаи (од 1911)
Alma materУниверзитет у Мумбају
Професија
  • активиста
  • политичар
AwardsБарат Ратна (1991)
Нишан-е-Пакистан (1990)
Потпис

Морарџи Ранчхоџи Десаи (29. фебруар 1896 – 10. април 1995)[1] је био активиста за независност Индије и од 1977. до 1979. 4. премијер Индије. Током своје дуге каријере у политици, налазио се на бројним важним положајима у влади, као што је главни министар државе Бомбај, министар унутрашњих послова и министар финансија као и 2. заменик премијера Индије.

Након смрти премијера Лала Бахадура Шастрија, Десаи је био снажан претендент за позицију премијера, али га је 1966. победила Индира Ганди. Постављен је за заменика премијера и министра финансија у кабинету Индире Ганди, и на овим позицијама је остао до 1969, када је напустио Конгрес током раскола 1969, и приступио ИНК (О). Након што је контроверзно Ванредно стање укинуто 1977, политичке партије опозиције су се ујединиле против Конгреса, под окриљем партије Џаната, и победиле на изборима 1977. Десаи је изабран за премијера, и постао је први премијер Индије који није био члан Индијског националног конгреса.

На међународној сцени, Десаи је познат по свом мировном активизму и чинио је напоре да оствари мир између две супротстављене јужноазијске државе, Пакистана и Индије[тражи се извор]. Након првог индијског нуклеарног теста 1974, Десаи је помогао да се поново успоставе пријатељски односи са Кином и Пакистаном, и зарекао се да ће избегавати оружане сукобе попут Индијско-пакистанског рата 1971. Одликован је највишим цивилним орденом Пакистана, Нишан-е-Пакистан, 19. маја 1990.

У историји Индије, он је најстарија особа која је била на дужности премијера, са 84 године.[2] Након тога се повукао са свих политичких положаја, али је наставио да води кампању за Џаната партију током избора 1980. Додељено му је највише индијско цивилно одликовање, Барат Ратна. Умро је 1995, са 99 година.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Darpan, Pratiyogita (1. 12. 2006). „Pratiyogita Darpan”. Pratiyogita Darpan — преко Google Books. 
  2. ^ Limca Book of Records 1991. Bombay: Bisleri Beverages Ltd. стр. 40. ISBN 978-81-900115-1-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]