Мор Тан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мор Тан
MorThanFeastofAttila.jpg
Атила, слика Мор Тана из (1870.)
Датум рођења(1828-06-19)19. јун 1828.
Место рођењаБечеј
Аустријско царство
Датум смрти11. март 1899.(1899-03-11) (70 год.)
Место смртиТрст
Аустроугарска

Мор Тан (мађ. Than Mór; Бечеј 19. јун 1828Трст 11. март 1899) је био мађарски сликар, чији је брат Карољ Тан (мађ. Than Károly) био познати хемичар.

Биографија[уреди]

Мор Тан je рођен у Бечеју 1828. године. Браћа Тан, Мор и Карољ били су потомци племићке лозе, досељеника из Немачке који су стекли племићку титулу без иметка. Отац Јанош био је инжењер, краљевски намесник запослен у управи града.[1]

Гимназију је завршио у Калочи, а у Пешти је завршио филозофију и права. Упоредо са школовањем, био је ученик Миклоша Барабаша (мађ. Barabás Miklós), мађарског сликара који је следио бидермајер, стил који је био у моди првом половином 19. века.

Студије је прекинуо да би учествовао у мађарској револуцији 18481849. године, током које је направио велики број скица и слика, и тиме постао акварелист-хроничар исте. Након пада револуције одлучио је да се озбиљно посвети сликарству, те одлази у Беч, где је свој први период пребродио уз присмотру царске тајне полиције.[1] Овде је наставио да учи под покровитељством Карла Рахла (нем. Karl Rahl) познатог аустријског сликара, такође прогањаног из политичких разлога. Ускоро 1855. Мор напушта Беч да би отишао за Париз а одатле у Италију. Потом се 1860. године враћа у Пешту где отвара своју галерију са сталном поставком, усавршава своју технику сликања и ускоро постаје један од водећих сликара у Мађарској.[1]

Заједно са Карољем Лоцом (мађ. Lotz Károly) је 1864. у Пешти радио на зидним фрескама у Вигадоу (мађ. Vigadó) а 1870. у Мађарском националном музеју (мађ. Magyar Nemzeti Múzeum) где је између 1890 и 1896 године радио као кустос, комплетно је осликао зидове степеништа.

Од 1890. године, да би се издржавао, служи као благајник Удружења уметника, а 1896. постаје директор Државне гелерије.

Умро је у Трсту 1899. године.

Радови[уреди]

Дела Тана Мора историчари уметности разврставају пре свега по периоду када су рађени, а потом по тематици:[2]

Бечки циклус обухвата слике:

  • Догађај у мађарској чарди (мађ. Jelenet egy magyar csárdában),
  • Мађарска пуста у пролеће (мађ. Magyar puszta tavasszal),
  • Леринц Њари 1552. (мађ. Nyáry Lőrinc elfogatása 1552.).

Париски циклус садржи, између осталих, слике:

Слике[уреди]

  • Атилина гозба (мађ. Attila lakomája) (1870),
  • Моменат са састанка у Оноду (мађ. Jelenet az ónodi országgyűlésből) (1864),
  • Краљ Имре у логору грофа Андраша 1204. (мађ. Imre király András herceg táborában, 1204),
  • Смрт Запоље (мађ. Zápolya halála),
  • Сусрет краља Ласла и Рудолфа Хабзбуршког (мађ. László király és Habsburgi Rudolf találkozása a harctéren az Ottokár fölött nyert győzelem után),
  • Крсташи бирају светог Ласла за вођу (мађ. Szent Lászlót vezérükké választják a keresztesek),
  • Краљ Калман забрањује суђења вештицама (мађ. Kálmán király megtiltja a boszorkánypöröket),
  • Краљ Маћаш окружен са мудрацима (мађ. Mátyás király tudósai körében),
  • Јанош витез подучава Јанош Хуњадија латински (мађ. Vitéz János a latin nyelvre tanítja Hunyadi Jánost) (1882),
  • Петар Пазмањ (мађ. Pázmány Péter tollba mondja műveit) (1885).

Фреске[уреди]

  • Фреске у мађарском националном музеју (мађ. Magyar Nemzeti Múzeum),
  • Ференцварошке црквене фреске (мађ. a ferencvárosi templom freskói),
  • Фреске са западне капије (мађ. Keleti Pályaudvar nagy falfestménye),
  • Фреске у Опери (мађ. Operaház előcsarnoka).

Портрети[уреди]

  • Франц Јозеф (мађ. I. Ferenc József király),
  • Ференц Деак (мађ. Deák Ferenc) (1870),
  • Франц Лист (мађ. Liszt Ferenc),
  • Миклош фелеки - портрет (мађ. Feleky Miklós arcképe) (1871),
  • Копије Поликсена Пулскија (мађ. Hampelné Pulszky Polyxena képmásai),
  • Аутопортрет (мађ. Önarckép),
  • Скица људске трагедије (мађ. Jelenet Az Ember Tragédiájából).

Црквена тематика[уреди]

Слике из свакодневнице[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]