Московски барок

С Википедије, слободне енциклопедије
Успенска црква у улици Покровка у Москви је значајан пример барокне архитектуре Наришкина или Московског барока. Црква више не постоји, пошто је срушена 1936. године.[1]

Московски барок или Наришкински барок, посебан је стил барокне архитектуре и декорације који је био актуелан у Москви од касног 17. до раног 18. века.

У касном 17. веку, западноевропски барокни стил архитектуре у комбинацији са традиционалном руском архитектуром формирао је овај јединствени стил. Назива се московски барок јер се првобитно налазио само у Москви и околини. Чешће се назива Наришкинов барок, јер је прва црква пројектована у овом стилу саграђена на једном од имања породице Наришкин.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Прва црква изграђена у стилу московског барока била је црква Покрова Пресвете Богородице у селу Фили, која је подигнута на имању породице Наришкин, московских бојара. Члан ове породице која је највише повезана са овим стилом архитектуре је Лав Кирилович Наришкин, стриц Петра Великог. Лав Наришкин је подигао ову прву цркву уз помоћ архитекте, за кога се претпоставља да је Јаков Бухвостов. Црква је постала главни елемент Наришкиновог барокног стила и инспирисала је изградњу других цркава у овом стилу у Москви.[3]

Московски барок је био у супротности са петровским бароком, који је фаворизовао Петар Велики и који је био широко коришћен у Санкт Петербургу. Контраст ова два стила видљив је кроз употребу различитих боја, облика, размера и коришћенох материјала за изградњу.[4] Црква Светих Петра и Павла у Санкт Петербургу и Меншиковска кула у Москви су значајни примери петровског барокног стила.[5]

Стил[уреди | уреди извор]

Цркве пројектоване у стилу московског барока често су грађене од црвене цигле, по чему су се разликовале од других грађевина тог времена. Такође су биле детаљно украшене детаљима од белог кречњака.[6] Структура зграде је такође била другачија од било чега другог што се градило у Русији у то време. Архитектонски стил је класификован као "испод звона" (ру. под звоном). Цркве које су „испод звона“ имале су звоник постављен на врх главног волумена, уместо поред зграде цркве као што је било уобичајено у 17. веку.[7]

Донски манастир у Москви

Стил се непрестано ширио, чак и на архитектуру која није била религиозна. Многи манастири су преуредили своје зидове и зграде у овом стилу, јер је то тада било актуелно. Најзначајнији примери манастира који су били реконструисани у овом периоду били су Новодевички манастир и Донски манастир у Москви. Постоје и примери ван Москве; Крутици и манастир Солотча близу Рјазања.

Нерелигиозна архитектура је такође усвојила стил, што се могло видети на примеру Сухарјевске куле у Москви.[6]

Тридесетих година 17. века московски барокни стил је престао и еволуирао је у елизабетански барокни стил.[6]

Значајни архитекти[уреди | уреди извор]

Најзначајнији архитекти који су радили у стилу барока Наришкина били су Јаков Бухвостов[6]

Јаков Бухвостов[уреди | уреди извор]

Јаков Григоријевич Бухвостов рођен је средином 17. века, као кмет Михаила Татишчова. Породица Татишчов је била утицајни бојарска породица у Николском. Мало се зна о раном животу Бухвостова, само је познато да је добио слободу 1690-их, када је био признат као велики архитекта.[8]

Најистакнутији пример његовог рада као архитекте је Црква Спаса у Уборију.[9]

Пјотр Потапов[уреди | уреди извор]

Ништа се не зна о његовом животу, нити да ли је уопште био права особа. Његово име је познато искључиво по натпису на Успенском храму који гласи „Лето 7204. (1699.) 25. октобар је дело људских руку, дело Пјотра Потапова“ (рус. лета 7204 [1699] октября 25 дня дело рук человеческих, делом именем Петрушка Потапов). Из овог натписа није јасно да ли је он био архитекта или каменорезац, али се сматра да је он био архитекта.[10]

Примери[уреди | уреди извор]

Наслов Датум Архитекта Фотографија Напомене
Црква Покрова Пресвете Богородице у Филима

(рус. Церковь Покрова Пресвятой Богородицы в Филях)

1690–1693 Јаков Бухвостов (претпоставља се)[11]
Црква Спаса у Убори

(рус. Церковь Спаса Нерукотворного Образа в Уборах)

1690–1697 Јаков Бухвостов
Саратовска катедрала Свете Тројице

(рус. Свято-Троицкий собор в Саратове)

1689–1695 Непознат
Црква знака Пресвете Богородице на Шереметјевском дворишту

(рус. Церковь Знамения Пресвятой Богородицы на Шереметевом дворе)

1691. (?)
Црква Светих апостола Петра и Павла у Петровско-Разумовском

(рус. Церковь Святых Апостолов Петра и Павла в Петровско-Разумовском)

1691. (?) Црква Петра и Павла је срушена 1934. године због изградње железничке пруге.[12]
Црква Богородице Владимирске код Владимирских врата

(рус. Церковь Иконы Божией Матери Владимирская у Владимирских ворот)

1691–1694 (?) Црква је срушена 1934. године приликом рушења зидина града.[13]
Црква Свете Тројице у Троицком-Ликову

(рус. Церковь Троицы Живоначальной в Троицком-Лыково)

1694–1697 Јаков Бухвостов Датуми када је ова црква подигнута такође су наведени као 1690-1695 и 1698-1703.[14]
Саборна црква Богојављења (Крштење Господње)

(рус. Богоявленский Собор (Крещения Господня)

1693–1696 (?)
Црква Успења Пресвете Богородице на Покровки

(рус. Церковь Успения Пресвятой Богородицы на Покровке )

1696–1699 Пјотр Потапов 19th-century postcard of Pokrovka Street in Moscow Црква Успења Пресвете Богородице срушена је 1936. године под изговором да се тротоар проширује.[1]
Сухарев кула

(рус. Сухарева башня )

1692–1701 Михаил Чоглоков Suharev Tower in Moscow. Postcard, 1927 Сухарјева кула је срушена 1934. године по налогу Лазара Кагановича, секретара Московског градског комитета. Срушена је током реконструкције града, по налогу Јосифа Стаљина. Наведено је да је торањ блокирао саобраћај.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Церковь Успения на Покровке — восьмое чудо света. (The Church of the Assumption on Pokrovka is the Eighth Wonder of the World.)”. abrikosov-sons.ru (in Russian). Архивирано из оригинала 03. 06. 2020. г. Приступљено 2019-02-24. 
  2. ^ Kenneth. „Muscovite (Naryshkin) Baroque”. www.rusartnet.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-25. 
  3. ^ „Церковь Покрова в Филях (Church of the Intercession at Fili)”. hramy.ru (in Russian). Приступљено 2019-02-26. 
  4. ^ „Western architecture - Baroque and Rococo”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-25. 
  5. ^ Cracraft, James (1988). „Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg”. The Petrine revolution in Russian architecture. University of Chicago Press. стр. 156. ISBN 0226116646. OCLC 17299712. 
  6. ^ а б в г „Naryshkin Baroque. Culture — Moscow Travel Guide”. moscow.touristgems.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 2019-02-26. 
  7. ^ „Храмы "под звоном" (Temples "under the bell")”. hramy.ru (in Russian). Приступљено 2019-02-26. 
  8. ^ Kathleen Berton Murrell (2001). Discovering the Moscow countryside : a travel guide to the heart of Russia. London: I.B. Tauris. стр. 292. ISBN 1860646735. OCLC 48651643. 
  9. ^ „Троицкая церковь в Троице-Лыково (Trinity Church in Trinity-Lykovo)”. hramy.ru (in Russian). Приступљено 2019-02-26. 
  10. ^ Rappoport, P. A. (1993). Drevnerusskai︠a︡ arkhitektura = The old Russian architecture. Sankt-Peterburg: Stroĭizdat, SPb. otdelenie. ISBN 5274009816. OCLC 30350210. 
  11. ^ „Храмы "под звоном"”. hramy.ru (in Russian). Приступљено 2019-02-25. 
  12. ^ „Елена Лебедева. Церковь святых апостолов Петра и Павла в Петровско-Разумовском / Православие.Ru”. pravoslavie.ru (in Russian). Приступљено 2019-02-24. 
  13. ^ „Москва. Церковь Владимирской иконы Божией Матери у Владимирских ворот / Соборы.Ru”. sobory.ru (in Russian). Приступљено 2019-03-09. 
  14. ^ „Восьмерик на четверике”, Википедия (на језику: руски), 2018-07-27, Приступљено 2019-02-25 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Вилијам Крафт Брумфилд. Историја руске архитектуре (Кембриџ Јуниверсити прес, 1993) ISBN 978-0-521-40333-7 (Види седмо поглавље: „Седамнаести век: од орнаментализма до новог доба“)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Московски_барок&oldid=25938180”