Мост Акаши-каикјо

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мост Акаши-каикјо
明石海峡大橋
Akashi Bridge.JPG
Мост Акаши-каикјо
Координате34°36′58″ СГШ; 135°01′14″ ИГД / 34.6162° СГШ; 135.0205° ИГД / 34.6162; 135.0205Координате: 34°36′58″ СГШ; 135°01′14″ ИГД / 34.6162° СГШ; 135.0205° ИГД / 34.6162; 135.0205
МестоОстрво Аваји
Кобе
Јапан Јапан
ВрстаВисећи мост[1]
Карактеристике
Дужина3.911[1]
Висина282,8[1]
Пуштен у рад5. април 1998.

Мост Акаши-каикјо (明石海峡大橋, Akashi Kaikyō Ōhashi) или Бисерни мост[2] је висећи мост, који повезује Кобе са острвом Аваји. Изградња је завршена 1998. године и има најдужи централни распон на свету, 1.991 m (6.532 ft; 1,237 mi).[3] То је био најдужи висећи мост на свету у време свог отварања. Овај коловозни мост са шест трака повезује град Кобе, на главном острву Хоншу, у Ивеји, на острву Аваји, који је повезан (путем моста Онаруто преко теснаца Наруто) са острвом Шикоку на југозападу. Ова два моста, заједно са Великим мостом Сето између Којиме (Хоншу) и Сакаиде (Шикоку), главна су компонента мостовског пројекта Хоншу-Шикоку преко Јапанског унутрашњег мора.

Мост Акаши-каикјо има три распона. Централни распон је дугачак 6.532 стопе (1.991 метра), а сваки од два бочна распона премошћава 3.150 стопа (960 метара). Две главне носеће куле стоје 975 стопа (297 метара) изнад површине теснаца, што га чини једним од највиших мостова на свету. Централни распон је првобитно обликован тако да буде дугачак 1.990 метара (6.529 стопа), али земљотрес у Кобеу 1995. условио је да две куле, које су још биле у изградњи, буду још додатне три стопе (1 метар) удаљеније.[2]

Мост Акаши-каикјо стоји у сеизмички нестабилном региону који такође доживљава неке од најтежих олуја на Земљи. Стога су инжењери тако користили сложени систем противтега, клатана и носача челичних решетки како би мост могао да издржи ветрове до 290 км на сат. Упркос тим баферима, мост се може проширити и скупити неколико метара у једном дану. Изазови које мост поставља инспирисали су иновације у ветротунелима и технологији израде каблова.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Пре него што је изграђен мост Акаши-каикјо, трајекти су превозили путнике кроз мореуз Акаши у Јапану. Често су забележене несреће, због јаке олује, а 1955. године два су трајекта потонула у мореузу, током олује, усмртивши 168 људи.[4] Ова трагедија је уверила јапанску владу да је неопходан мост. Првобитни план је захтевао мешовити железничко-друмски мост, али када је изградња моста почела у априлу 1988. године, изградња је била ограничена само на пут, са шест трака. Стварна градња започела је маја 1988. године и укључивала је више од 100 радника. Мост је отворен за саобраћај 5. априла 1998. на церемонији коју су организовали Нарухито и његова супруга Јапако из Јапана, заједно са министром грађевине.[5]

Структура[уреди | уреди извор]

Главна кула.
Видео моста, са брода.

Мост има три распона. Централни распон је дугачак 1.991 m (6.532 ft; 1,237 mi) и друга два дела 960 m (3.150 ft; 0,60 mi). Мост је дугачак 3.911 m (12.831 ft; 2,430 mi) укупно. Две куле су првобитно биле 1.990 m (6.530 ft; 1,24 mi), пре земљотреса у Кобеу 17. јануара 1995.[3]

Мост је дизајниран тако да може да издржи ветрове од 286 km/h (178 mph), земљотресе до 8,5 и јаке морске струје. Челични каблови имају 300.000 km (190.000 mi) жице: сваки кабал је 112 cm (44 in) у пречнику и садржи 36.830 жице.[6][7]

Мост Акаши-каикјо има укупно 1.737 светла: 1.084 за главне каблове, 116 за главне куле, 405 за носаче и 132 за сидришта. Комплети три високоинтензивне сијалице у црвеној, зеленој и плавој боји налазе се на главним кабловима. РГБ модел у боји и рачунарска технологија омогућавају различите комбинације. Двадесет и осам образаца користи се за прилике као што су државни или регионални празници, дани сећања или свечаности.[8]

Куле су смештене у подручју јаких плимних струја где брзина воде прелази 7 чворова (око 3,6 м/с).[9]

Трошак[уреди | уреди извор]

Укупни трошкови се процењују на 500 милијарди ¥ или 3,6 милијарди евра (курс из 1998).[5] Планира се да ће то бити враћено наплаћивањем путарине за прелазак преко моста. Она износи 2.300 јена, а мост користи око 23.000 аутомобила дневно.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Akashi Kaikyo Bridge at Structurae
  2. 2,0 2,1 2,2 „Akashi Kaikyo Bridge”. 
  3. 3,0 3,1 „Akashi Strait Bridge | bridge, Japan”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 8. 2020. 
  4. ^ „Japanese Railway Ships”. www.japaneserailwaysociety.com. Приступљено 24. 8. 2020. 
  5. 5,0 5,1 Cooper, James D. „World's Longest Suspension Bridge Opens in Japan”. United States Department of Transportation – Federal Highway Administration. Приступљено 14. 2. 2012. 
  6. ^ Akashi Kaikyo Bridge
  7. ^ Friedl, Jeffrey (9. 12. 2008). „Heavy Lifting: Supporting the Longest Suspension Bridge in the World”. Jeffrey Friedl's Blog. 
  8. ^ „Akashi Kaikyo Bridge, Akashi Strait, Japan”. Приступљено 26. 4. 2015. 
  9. ^ „Scour protection at Akashi Kaikyo bridge”. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2019. Приступљено 5. 5. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kaye Patchett (1. 10. 2004). Building World Landmarks - The Akashi-Kaikyo Bridge. Building World Landmarks (на језику: енглески) (1st изд.). Blackbirch Press. ISBN 1410301400. 
  • Mark Thomas (1. 6. 2002). The Akashi Kaikyo Bridge: World's Longest Bridge (на језику: енглески) (1st изд.). Powerkids Pr. ISBN 0823959902. 
  • Sreenivas Alampalli; William J. Moreau, ур. (5. 11. 2015). Inspection, Evaluation and Maintenance of Suspension Bridges Case Studies (на језику: енглески) (1st изд.). CRC Press. ASIN: B017A30Z40. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]