Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића Most Mehmed-paše Sokolovića
Светска баштина Унеска
Званично име	Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду
Место	Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина
Координате	43° 46′ 57″ СГШ; 19° 17′ 17″ ИГД
Критеријум	културна: ii, iv
Референца	1260
Упис	2007. (31. седница)

Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића на карти Босне и Херцеговине

Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду) налази се у Вишеграду близу границе Босне и Херцеговине и Србије и представља једно од најмонументалнијих дјела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. вијека у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића је национални споменик Босне и Херцеговине.

Мост сликан 1977. године

Историја

Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“). Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, дворском архитекти и врховном градитељу Царства, једном од највећих архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира тројице султана (1565—1579) — Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те 1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено је једно окно, а сљедеће године српска војска приликом напуштања Вишеграда је разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.

Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.

Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и многе значајне догађаје у вези са мостом.

Карактеристике

Мост Мехмед-паше Соколовића

Дио моста преко ријеке чини једанаест лучних отвора, од којих је крајњи отвор уз десну обалу ослоњен на два подзида са најмањим распоном од 5,20 m. Осталих десет лучних отвора распона су од 10,70-14,80 m. Мост лежи на девет великих камених стубова ширине 3,50-4,00 m и дужине око 11,50 m. На лијевој обали крајњи отвор се ослања на угао моста којим прелази у рампу. Ширина коловоза на мосту износи 6,00 m. Оградни зидови су дебљине 60 cm, и њихова дужина износи 179,44 m. Приступна рампа је широка око 6,60 m са оградама и дужине је око 120,00 m. У рампи су четири лучна отвора, један већи на углу (ширине 4,50 m) и три мања изнад потока који се улијева у Дрину. Лукови су класични преломљени лукови са релативно малим ексцентрицитетом центара (цца 1,0 m, а свода дебљине 85 cm) чиме се приближују полукругу.

Камен за зидање моста сјечен је у мјесту Бања, око 5 km низ десну обалу ријеке Дрине. На средини овог моста стајала је дрвена кула за коју се не зна вријеме настанка, а која је порушена 1886. године. Кула је представљала стражарницу испод које је био пролаз, а који се затварао јаким храстовим вратима са обје стране. На кули се налазило неколико малих топова званих шибе. На мосту су се налазила два тариха у стиховима са уклесаним годинама — на првом 971.-/1571., а на другом 985./1577. Мост је издржао неколико великих поплава, од којих је највећа она из 1896. године, када је ниво ријеке Дрине био 1,60 m изнад моста.

Стубови, свод и чеони зидови изведени од седре са локалитета мајдан Вишеградске бање. Поједини камени блокови везани су жељезним кланфама заливеним оловом. Над чеоним зидовима, у равни нивелете коловоза, је профилисани вијенац (од седре висине 30 cm) на којем лежи масивна камена ограда. Шести стуб је са пластичном обрадом. На узводној страни, са трокутасте основе прелази степенасто у правоугаоно проширење, које носи слијепи портал са тарихом-натписом. На низводној страни су полигоналне основе степенасто прелазе у правоугаоно проширење на којем је софа за сједење. Служи намијењеној сврси до данас.

Тренутно стање

Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и незаконитим радом хидроелектране. Рад хидроелектране је изазвао раст нивоа воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих неколико деценија.

Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских споменика) организације.

• 

  Мермерна плоча на средини моста говори о оштећивању моста од стране њемачког окупатора у Другом свјетском рату

• 
• 

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Вишеград
• Мехмед-паша Соколовић
• На Дрини ћуприја

Библиографија

• Styh, Е., Bauwesen in B. Und H., Wien 1887.
• Бејтић, Алија, Соколовићев мост на Дрини у Вишеграду, Сарајево 1945.
• Андрић, Иво, На Дрини ћуприја
• Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ.  COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BIH 512009936
• Археолошки споменици и налазишта у Србији = Monuments et stations archéologiques en Serbie. I : западна Србија = Serbie occidentale / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука). 1953.  COBISS.SR 512023976
• Ayverdi, Ekrem Hakki (1956). Yugoslavya'da Türk Abideleri ve Vakıfları (на језику: турски). III. Ankara: Vakıflar Dergisi. стр. 151—223. 
• Glogovac, Nikola (2013). „Uticaj ideologije u okviru razvoja kulturno-umjetničkog rada sa omladinom u Višegradu tokom prve dvije decenije nakon Drugog svjetskog rata” (PDF). Petničke sveske. Valjevo: Istraživačka stanica Petnica (72/III): 512—517.  COBISS.SR 26416898
• Gojković, Milan (1977). Kameni mostovi od XIV do XVIII veka u granicama Jugoslavije : mostovi nastali na Balkanskom poluostrvu u vreme ekspanzije Osmanske imperije u ove krajeve, sa posebnim osvrtom na kamene mostove u Jugoslaviji : estetičke i arhitektonske odlike, koncepcijska načela i konstrukcijske karakteristike u okviru opšte istorije građenja mostova : doktorska disertacija. Beograd: [M. Gojković].  COBISS.SR 26279951
• Gojković, Milan (1989). Stari kameni mostovi : anatomija, patologija, zaštita, sanacija, konzervacija (PDF). Beograd: Naučna knjiga.  COBISS.SR 109580 COBISS.BIH 109580
• Дероко, Александар (1953). „Средњевековни градови”. Археолошки споменици и налазишта у Србији I : западна Србија / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука): 35—37.  COBISS.SR 512023976
• Динић, Михаило (1953). „Западна Србија у средњем веку”. Археолошки споменици и налазишта у Србији I : западна Србија / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука): 23—30.  COBISS.SR 514077847 COBISS.SR 512023976
• Динић, Михаило (1978). Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије. Београд: Српска књижевна задруга, (Београд : Култура).  COBISS.SR 51539975
• Ердељановић, Јован; Николић, Риста Т. (1899). Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба : историско-географска расправа. [Београд]: издање београдске општине, (Београд : штампарија Д. Димитријевића).  COBISS.SR 34556935
• Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод).  COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BIH 7178246
• Kreševljaković, Hamdija (1953). „Stari bosanski gradovi” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 7—44.  COBISS.SR 515863703 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BIH 3534342 COBISS.BIH 12902146
• Nametak, Alija (1994). Sarajevski nekrologij. [S. l.] : Globus ; Zürich : Bošnjački Institut.  COBISS.SR 121028364 COBISS.BIH 47073280
• Радојчић, Светозар (1970). „Опасности стварања као тема у народном песништву”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Београд: Филолошки факултет. XXXVI (3—4): 183—195.  COBISS.SR 602383 COBISS.RS 602383 COBISS.BIH 602383
• Шкриванић, Гавро (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа, (Београд : Култура).  COBISS.SR 24840207

Спољашње везе

• О мосту Мехмед-паше Соколовића на званичној презентацији Туристичке организације Вишеград
• На Дрини ћуприја-фотогалерија
• Анекс 8 комисија о мосту Мехмед-паше Соколовића
• О мосту на сајту UNESCO-а
• Упис моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду на World Monuments Watch List of 100 Most Endangered Sites
• Дринска ћуприја још без употребне дозволе („Вечерње новости”, 21. мај 2017)
• Патрола од Београда до Херцег Новог преко Вишеграда, САТ РТС - Званични канал