Мост Мехмед-паше Соколовића

С Википедије, слободне енциклопедије
Мост Мехмед-паше Соколовића
Most Mehmed-paše Sokolovića
Visegrad Drina Bridge 1.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеМост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду
МестоВишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина Уреди на Википодацима
Координате43°46′57″ СГШ; 19°17′17″ ИГД / 43.782428° СГШ; 19.287936° ИГД / 43.782428; 19.287936
Критеријумкултурна: ii, iv
Референца1260
Упис2007. (31. седница)
Мост Мехмед-паше Соколовића на мапи Босне и Херцеговине
Мост Мехмед-паше Соколовића
Мост Мехмед-паше Соколовића
Мост Мехмед-паше Соколовића на карти Босне и Херцеговине

Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду) налази се у Вишеграду близу границе Републике Српске и Србије и представља једно од најмонументалнијих дјела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. вијека у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића је национални споменик Босне и Херцеговине.

Мост сликан 1977. године

Историја[уреди | уреди извор]

Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“). Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, дворском архитекти и врховном градитељу Царства, једном од највећих архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира тројице султана (1565—1579) — Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те 1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено је једно окно, а сљедеће године српска војска приликом напуштања Вишеграда је разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.[1]

Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.

Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и многе значајне догађаје у вези са мостом.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Мост Мехмед-паше Соколовића

Дио моста преко ријеке чини једанаест лучних отвора, од којих је крајњи отвор уз десну обалу ослоњен на два подзида са најмањим распоном од 5,20 m. Осталих десет лучних отвора распона су од 10,70-14,80 m. Мост лежи на девет великих камених стубова ширине 3,50-4,00 m и дужине око 11,50 m. На лијевој обали крајњи отвор се ослања на угао моста којим прелази у рампу. Ширина коловоза на мосту износи 6,00 m. Оградни зидови су дебљине 60 cm, и њихова дужина износи 179,44 m. Приступна рампа је широка око 6,60 m са оградама и дужине је око 120,00 m. У рампи су четири лучна отвора, један већи на углу (ширине 4,50 m) и три мања изнад потока који се улијева у Дрину. Лукови су класични преломљени лукови са релативно малим ексцентрицитетом центара (цца 1,0 m, а свода дебљине 85 cm) чиме се приближују полукругу.

Камен за зидање моста сјечен је у мјесту Бања, око 5 km низ десну обалу ријеке Дрине. На средини овог моста стајала је дрвена кула за коју се не зна вријеме настанка, а која је порушена 1886. године. Кула је представљала стражарницу испод које је био пролаз, а који се затварао јаким храстовим вратима са обје стране. На кули се налазило неколико малих топова званих шибе. На мосту су се налазила два тариха у стиховима са уклесаним годинама — на првом 971.-/1571., а на другом 985./1577. Мост је издржао неколико великих поплава, од којих је највећа она из 1896. године, када је ниво ријеке Дрине био 1,60 m изнад моста.

Стубови, свод и чеони зидови изведени од седре са локалитета мајдан Вишеградске бање. Поједини камени блокови везани су жељезним кланфама заливеним оловом. Над чеоним зидовима, у равни нивелете коловоза, је профилисани вијенац (од седре висине 30 cm) на којем лежи масивна камена ограда. Шести стуб је са пластичном обрадом. На узводној страни, са трокутасте основе прелази степенасто у правоугаоно проширење, које носи слијепи портал са тарихом-натписом. На низводној страни су полигоналне основе степенасто прелазе у правоугаоно проширење на којем је софа за сједење. Служи намијењеној сврси до данас.

Тренутно стање[уреди | уреди извор]

Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и незаконитим радом хидроелектране[тражи се извор]. Рад хидроелектране је изазвао раст нивоа воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих неколико деценија.

Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских споменика) организације.[2]

  • Мермерна плоча на средини моста говори о оштећивању моста од стране њемачког окупатора у Другом свјетском рату

  • Мост Мехмед-паше Соколовића ло.JPG
  • Most Mehmed Pase Sokolovica 11.jpg

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Mehmed pasa Bridge morning.JPG
  • Mehmet pasa bridge and green Drina river.jpg
  • Rekonstrukcija mosta Mehmed paše Sokolovića 2013.jpg
  • Cuprija u magli.JPG
  • Oko Cuprije.JPG
  • Most Mehmed-paše Sokolovića zimi.JPG
  • Мост Мехмед-паше Соколовића из ваздуха.jpg
  • Ћуприја на Дрини Вишеград.png
  • A na Drini ćuprija.jpg
  • NKD279 Most Mehmed Paše Sokolovića Višegrad 5.jpg
  • Ćuprija na Drini.JPG
  • 2011-04-08 14-23-21 Вишеград.jpg
  • Most Mehmed Pase Sokolovica 5.jpg
  • Most Mehmed Pase Sokolovica 7.jpg

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Објављена непозната фотографија Ћуприје на Дрини („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)
  2. ^ „Kulturne građevine Bosne i Hercegovine - Stari most u Visegradu”. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мост_Мехмед-паше_Соколовића&oldid=23766557”