Мост Хонгконг-Џухај-Макао

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мост Хонгконг – Џухај – Макао (HZMB) је систем који се састоји од три кабловска (висећа) моста, тунела испод мора и четири вештачка острва, укупне дужине 55 км. То је и најдужи морски прелаз[1] [2] и најдужа фиксна веза на отвореном мору на свету. HZMB премошћује канале Лингдинг и Ћучо (Jiuzhou), који повезују Хонгконг, Макао и Џухај - три главна града на делти Бисерне реке.[3] [4]

Мост HZMB замишљен је да траје 120 година и изградња је коштала 127 милијарди јуана (18,8 милијарди УСД). Трошкови изградње главног моста процењени су на 51,1 милијарди јуана (7,56 милијарди америчких долара) финансираних из банкарских зајмова и деле их владе континенталне Кине, Хонгконга и Макаоа.[5]

Првобитно је предвиђено да се отвори за саобраћај крајем 2016. године,[6] [7] [8] али завршен је 6. фебруара 2018, а новинари су након тога одведени на вожњу преко моста.[9] [10] Дана 24. октобра 2018. године HZMB је отворен за јавност након што га је кинески вођа Си Ђинпинг дан раније отворио.

Мост Хонгконг-Џухај-Макао
Hong Kong-Zhuhai-Macau Bridge near Tung Chung (2018908111736).jpg
Мост Хонгконг-Џухај-Макао поред Тунг Чунга
Koordinate22°17′00″N 113°47′00″E / 22.28333° СГШ; 113.78333° ИГД / 22.28333; 113.78333
MestoХонгконг,Џухај, Макао
Кина Кина
Vrstaауто - саобраћај
Karakteristike
Dužina55 км
Širina6 трака
Istorija
Otvaranje24. октобар 2018.

Планирање[уреди | уреди извор]

Идеје[уреди | уреди извор]

Оснивач Хоупвел Холдингс и тадашњи директор Гордон Ву предложио је концепт моста-тунела који повезује Кину, Хонгконг и Макао 1980-их.[11] Ву је изјавио да је идеју добио 1983. године од моста-тунела Залива Чесапик. Године 1988. Ву је концепт представио званичницима Гуангдонга и Пекинга. Замишљао је везу још северније од садашње конструкције, почевши од Црне тачке близу Туен Муна, Хонгконга и преко ушћа Бисерне реке преко острва Неилингдинг и острва Ки'ао. Његов предложени мост завршио би у кинеском селу Тангјиа, а нови пут би наставио на југ кроз Џухај, пре него што би завршио у Макау.[12] Расправе су застале након масакра на Тргу Тјенанмен средином 1989, и проузрокованог пада цена акција за Хоупвел у Хонгконгу.[13]

Трасу коју је предложио Ву промовисала је влада Џухаја под именом Лингдингианг мост. Средином 1990-их, Џухај је изградио мост између копна и острва Ки'ао који је замишљен као прва фаза ове руте, мада комплетну шему у то време нису одобриле ни кинеска ни хонгконшка влада.[14] Кинеска централна влада дала је подршку овом пројекту 30. децембра 1997.[15] Нова хонгконшка влада није била вољна, рекавши да још чека резултате прекограничних студија саобраћаја, а хонгконшки медији довели су у питање утицај пројекта на животну средину у погледу загађења ваздуха, саобраћаја и живота у морима.[16]

Децембра 2001. године, Законодавно веће Хонгконга усвојило је захтев којим се администрација позива да развија логистичку индустрију, укључујући изградњу моста који повезује Хонгконг, Џухај и Макао. У септембру 2002. године, на конференцији о координацији главних инфраструктурних пројеката Кина/Хонгконг договорена је заједничка студија о саобраћајној вези између Хонгконга и запада Бисерне реке.[17]

Припрема[уреди | уреди извор]

За координацију пројекта, 2003. је основана Координациона група. Званичници са три стране решили су питања као што су места прилаза и линије моста, функционисање граничних прелаза и финансирање пројеката.[18]

У августу 2008. године, централна влада Кине, владе Гуангдунга, Хонгконга и Макаоа сложиле су се да финансирају 42 процената укупних трошкова. Преосталих 58% састојало се од кредита од стране Банке Кине.[19]

У марту 2009. године, објављено је да су се централне владе Кине, Хонгконга и Макаоа договориле да финансирају 22 процента укупних трошкова. Преосталих 78 процената састојало се од кредита (отприлике 57,3 милијарде јуана или 8,4 милијарде америчких долара) од конзорцијума банака које предводи Банка Кине.[20]

Изградња[уреди | уреди извор]

Изградња пројекта HZMB започела је 15. децембра 2009. године на кинеској страни, са тадашњим сталним чланом Политбироа и потпредседником Кине Ли Кећангом на свечаној церемонији. Изградња хонгконшког дела пројекта започела је у децембру 2011. године, после одлагања узрокованог правним изазовом у вези са утицајем моста на животну средину.

Последња кула моста подигнута је 2. јуна 2016,[21] [22] последњи елемент 4 860 м дугачког равног дела подводног тунела постављен је 12. јула 2016. године,[23] док је коначни спој тунела постављен 2. маја 2017. године. Изградња главног моста, који се састоји од вијадукта и подводног тунела, завршена је 6. јула 2017.[7] а цео грађевински пројекат завршен је 6. фебруара 2018. Током градње настрадало је 19 радника.[24] [25]

Секције и елементи[уреди | уреди извор]

55 км HZMB се састоји од три главна дела: главни мост (29.6 км) усред делте Бисерне реке, пут до Хонгконга (12 км) на истоку и Џухајски део (13.4 км) на западу делте.[26] [27]

Вештачко острво за гранични прелаз Хонгконг, изградња, 2012.

Главни мост[уреди | уреди извор]

Главни мост, највећи део пројекта HZMB, је систем мост-тунел који су изградиле власти Кине.[28] Повезује вештачко острво, на коме су смештени објекти за гранични прелаз и за копно Кине и Макаоа на западу, са везом са Хонгконгом на истоку.

Овај део обухвата 22,9 км дуг вијадукт и 6,7 км дуг подводни тунел који пролази између два вештачка острва. Вијадукт прелази ушће Бисерне реке са три моста са кабловима са распоном између 280 и 460 метара, омогућујући бродски промет који пролази испод њих.

Хонгконшки везни пут[уреди | уреди извор]

Поглед са везног пута Хонгконг према главном мосту

Под јурисдикцијом Хонгконга, одсек за аутопутеве саградио га је како би повезао Главни мост са вештачким острвом на коме су смештени објекти за граничне прелазе Хонг Конга. Овај део укључује 9,4 км дуг вијадукт, тунел дуг 1 км и пут од 1,6 км дуж источне обале Међународног аеродрома Хонгконг.[29] [30] [31] [32]

Џухајски везни пут[уреди | уреди извор]

Пут преко Џухаја почиње од вештачког острва у коме се налазе објекти за гранични прелаз и за Кину и за Макао, пролази кроз развијено подручје Гонгбеја, кроз тунел према Џухају и повезује се са три главне брзе саобраћајнице.[33] [34]

Саобраћај са леве и десне стране[уреди | уреди извор]

Иако HZMB повезује два подручја са саобраћајем са леве стране, Хонгконг и Макао, сам прелаз је са саобраћајем са десне стране, исти као у Џухају и другим регионима Кине. Стога возачи из Хонг Конга и Макаоа морају да користе вијадукте да би прешли на десну страну при уласку на мост, а натраг на леву страну по изласку са моста када се враћају у Хонгконг и Макао.[35] [36] Саобраћај између Џухаја и моста не захтева прелазак лево-десно, јер су оба са десне стране.[37]

Транспорт[уреди | уреди извор]

Аутобуси[уреди | уреди извор]

Аутобуси између Хонгконга и Џухаја/Макаоа
Аутобус из Макаоа који стиже у Хонгконг
Аутобус Хонгконг-Макао

Аутобуски превоз вози 24 сата на дан, а поласци аутобуса су на сваких пет минута.[38] Путовање преко ХЗМБ траје око 40 минута.

Приватна возила[уреди | уреди извор]

Тренутно је издато само 10.000 дозвола за приватна возила да возе преко HZMB-а од Хонг Конга до Џухаја.[39] Поред тога, број возила којима је дозвољен улазак у Хонгконг и Макао из других региона подложан је дневној квоти.[40]

Поред тога, како би се компактни Макао решио проблема загушења на путевима, возачи који долазе из других региона снажно се охрабрују да користе шему паркирања приватних возила и даље вожње јавним превозом, па своја возила остављају на паркиралишту на ивици Макаоа. Мала квота од 300 возила дозвољена је за директни улазак у Макао.[41] [42]

Економски ефекти[уреди | уреди извор]

HZMB повезује три главна града: Хонгконг, Џухај и Макао, који су географски близу, али раздвојени водом. Када је мост постављен, време путовања између Џухаја и Хонгконга смањено је са око четири сата на 30 минута.[43] [44]

Пројекат HZMB је део Пекиншке возне стратегије промовисања економског развоја целе области делте Бисерне реке.[45] Надајући се да ће искористити мост и створити економску зону која повезује три града, подручје Џухај Ханчин је 2015. године означено као зона слободне трговине.[6]

Прекорачења буџета[уреди | уреди извор]

До 2017. године главни мост пројекта HZMB доживео је прекорачење трошкова од око 10 милијарди јуана, због повећаних трошкова рада и материјала, као и због промена у плану дизајна и изградње.[46]

Утицај на дивље животиње[уреди | уреди извор]

Стручњаци ВВФ Хонгконга (World Wide Fund for Nature-Светска фондација за природу) кривили су изградњу HZMB-а за пад броја белих делфина у водама близу моста. Делфини пронађени у близини вода Лантауа били су најтеже погођени, са смањењем за 60 посто у периоду од априла 2015. до марта 2016. године.[47]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „China opens longest sea-crossing bridge”. BBC News (на језику: енглески). 23. 10. 2018. Приступљено 28. 10. 2018. 
  2. ^ hermes (25. 10. 2018). „Smooth start for world's longest state of the art sea crossing”. The Straits Times (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2018. 
  3. ^ „What's the Cost of a Ride on the World's Longest Bridge Over Water? - Caixin Global”. www.caixinglobal.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2018. 
  4. ^ „Satellite shots show epic scale of world's longest oversea bridge (IMAGES)”. RT International (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2018. 
  5. ^ Lazarus, Sarah. „China unveils world's longest sea-crossing bridge”. CNN. Приступљено 28. 10. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „Hong Kong-Zhuhai-Macau Bridge construction set to finish this year”. Nikkei Asian Review (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „Main structure of Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge is completed”. China Daily. 7. 7. 2017. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2017. Приступљено 3. 10. 2017. 
  8. ^ The Standard. „Bridge to open in one go despite HK delays”. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2016. Приступљено 22. 10. 2016. 
  9. ^ Lazarus, Sarah. „China unveils world's longest sea-crossing bridge”. CNN. Приступљено 16. 8. 2018. 
  10. ^ 好消息!港珠澳大桥七一前正式通车_大粤网_腾讯网. gd.qq.com (на језику: кинески). Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2018. Приступљено 8. 2. 2018. 
  11. ^ Tsang, Denise (23. 10. 2018). „Tycoon's 35-year dream finally realised as mega bridge opens”. South China Morning Post. Приступљено 23. 10. 2018. 
  12. ^ Stoner, Tad (3. 11. 1988). „$6b bridge to China plan”. South China Morning Post. стр. 1. 
  13. ^ Hunt, Christopher (29. 12. 1989). „Entrepreneur Becomes a Weather Vane For Resuming Business in China Now”. The Wall Street Journal, Eastern edition. стр. 1. 
  14. ^ Cheung, Agnes (29. 3. 1995). „First Lingdingyang link nearly ready”. South China Morning Post. стр. 11. 
  15. ^ Szeto, Wanda; Ng, Kang-chung (31. 12. 1997). „Beijing approves Zhuhai-HK bridge”. South China Morning Post. стр. 1. 
  16. ^ „A bridge too far”. South China Morning Post. 2. 1. 1998. стр. 12. 
  17. ^ „Hong Kong - Zhuhai - Macao Bridge (HZMB)”. 
  18. ^ „Introduction to Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge - Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridg”. www.hzmb.org. Приступљено 27. 10. 2018. 
  19. ^ Bi, Mingxin (14. 4. 2009). „Bank of China to lead loan consortium for Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge”. Window of China. Xinhuanet. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2012. Приступљено 17. 4. 2009. 
  20. ^ Cheng, Jonathan (15. 12. 2009). „China Builds Bridge to Link Southern Cities”. The Wall Street Journal. Dow Jones & Company. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2017. Приступљено 15. 12. 2009. 
  21. ^ „HK-Zhuhai-Macao Bridge about to open to traffic”. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2016. 
  22. ^ „Final HZMB Bridge Tower Erected”. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. 
  23. ^ „HongKong-Zhuhai-Macao Bridge”. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. Приступљено 14. 10. 2016. 
  24. ^ „【港珠澳血橋】工會促為殉職工人立碑 政府無反應 工程公司70年代萬宜水庫立碑紀念工人”. 19. 10. 2018. Приступљено 15. 6. 2019. 
  25. ^ „未來城市:建工傷紀念碑 是療傷也是讓民族向前行”. 18. 11. 2018. Приступљено 15. 6. 2019. 
  26. ^ „China border control at sea crossing”. The Standard (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. 
  27. ^ „Hong Kong - Zhuhai - Macao Bridge”. www.hzmb.gov.hk (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. 
  28. ^ „HZMB Main Bridge”. Highways Department (Hong Kong). Приступљено 16. 8. 2018. 
  29. ^ „HongKong-Zhuhai-Macao Bridge (HZMB) : Hong Kong Link Road”. www.hzmb.hk (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. 
  30. ^ „Bridge link road surfacing completed”. Hong Kong's Information Services Department (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. 
  31. ^ „Plot of Hong Kong - Zhuhai - Macao Baridge - Hong Kong Link Road” (PDF). 
  32. ^ „Hong Kong Link Road (HKLR)” (PDF). 
  33. ^ „HongKong-Zhuhai-Macao Bridge (HZMB) : Connectivity to Pearl River West”. www.hzmb.hk (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. 
  34. ^ Yeung, Albert (29. 1. 2016). „Geotechnical works of the Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge Project”. Japanese Geotechnical Society Special Publication. 2 (2): 109—121. doi:10.3208/jgssp.ESD-KL-3Слободан приступ. 
  35. ^ „Cars may drive on the right on Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge, despite city's left-hand traffic arrangement | Hong Kong Free Press HKFP”. Hong Kong Free Press HKFP (на језику: енглески). 21. 2. 2017. Приступљено 1. 11. 2018. 
  36. ^ „Interface of "Left-driving" & "Right-driving" Arrangement”. 
  37. ^ Su, Xinqi; Yeung, Raymond (13. 2. 2018). „Right side of road the only way to travel on Hong Kong-Zhuhai-Macau bridge”. South China Morning Post. 
  38. ^ „HZMBus”. www.hzmbus.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 11. 2018. 
  39. ^ „Zhuhai bridge to allow 7,000 more cars after high demand”. South China Morning Post (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2018. 
  40. ^ „Transport Department - Regular Quota for Hong Kong Private Cars to Macao (Access to City Centre)”. www.td.gov.hk. Приступљено 22. 10. 2018. 
  41. ^ „Rules for using Macao car park at HKZM Bridge published”. 
  42. ^ „Macau sets 300 quota for HK cars driving via mega bridge”. 
  43. ^ „World's longest sea crossing: Hong Kong-Zhuhai bridge opens”. BBC News (на језику: енглески). 23. 10. 2018. Приступљено 27. 10. 2018. 
  44. ^ 郭凯. „Main structure of Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge is completed[1]- Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 28. 10. 2018. 
  45. ^ „China's president launches Hong Kong-mainland mega bridge - ASEAN Plus | The Star Online”. www.thestar.com.my. 23. 10. 2018. Приступљено 27. 10. 2018. 
  46. ^ „China stretch of Hong Kong-Zhuhai-Macao Bridge hits another budget overrun totalling HK$11.7 billion”. 22. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2017. Приступљено 6. 12. 2017. 
  47. ^ „Experts blame Hong Kong-Zhuhai-Macau Bridge for falling dolphin numbers”. SCMP. Приступљено 28. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]