Мост на Жепи
Мост на ријеци Жепи се налази на подручју општине Рогатица у насељу Жепа, Република Српска, Босна и Херцеговина. Камени мост датира из времена османске управе. На ушћу ријеке се налазио све до 1966. године, када је демонтиран и реконструиран на другој локацији због изградње Хидроелектране Бајина Башта. Његова нова локација се налази 500m од насеља Жепа, недалеко од објекта Реџеп-пашине куле, која је грађена у приближно истом периоду. Мост се налази на листи националних споменика Босне и Херцеговине.
Историјски подаци[уреди | уреди извор]
У старијим записима и путописима нема никаквих података о градитељу и времену изградње Моста на ријеци Жепи, нити је на мосту остао сачуван текст који би могао дати прецизне информације о времену и градитељу овог објекта. Као и за већину грађевина са ових простора, у народу су остале сачуване многе легенде и предања. Једна од легенди наводи да је градитељ моста био један од ученика Мимара Синана, градитеља моста у Вишеграду, који је хтио да својим дјелом надмаши рад свог учитеља. Друга легенда је легенда о везиру Јусуфу који је рођен у овим крајевима и италијанском градитељу коме је повјерена изградња овог моста.[1] Мост на ушћу Жепе стајао је деценијама изван употребе. Далеко од насељених мјеста и прометних токова, он је, захваљујући начину градње, одолијевао зубу времена. Међутим, изградња ХЕ Бајина Башта запечатила је његову судбину, као што је угрозила и вишеградски мост и остале споменике. Мост није доживио оштећења у рату 1992-1995.
Степен заштите[уреди | уреди извор]
Просторним планом Босне и Херцеговине из 1980. године ово добро је било евидентирано и сврстано у прву категорију као културно-историјско добро. Споменик је 2005. године проглашен националним спомеником.[1][2]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Комисија/Повјеренства за очување националних споменика, Босна и Херцеговина
Литература[уреди | уреди извор]
- Херман, К.,Гласник Земаљског музеја, 1889.
- Бејтић, Алија, Соколовићев мост на Дрини у Вишеграду, Сарајево, 1945.
- Чихорић, Драган Д. (2020). „Идејна конструкција уметниковог лика : Иво Андрић, Мост на Жепи” (PDF). Зборник Народног музеја. Историја уметности. Београд: Народни музеј. XXIV (2): 201—219. COBISS.SR 27563273 COBISS.SR 5042447
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 18. 09. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Za Most Na Žepi 62.600 Dolara | INFORMACIJA JE KAPITAL — Capital.ba
