Моторичко учење

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Појам моторичко учење односи се на процес успостављања моторичке вештине, коју је могуће одредити као способност сигурног и складног извођења неког одређеног склопа покрета делова тела.[1] Моторичка вештина укључује читав ланац сензорних, централних и моторичких механизама које је неопходно ускладити у процесу учења. Моторичко учење могло би се посматрати и као аспект моторне контроле повезан са процесом изградње нове акционе шеме или групе покрета.[2]

Иако се моторичко учење методолошки може сматрати независним и посебним процесом у односу на друге типове учења и решавања проблема, формално гледано, оно на концептуалном нивоу припада категорији истих когнитивних процеса, процесима учења. Због свега тога процес моторичког учења има низ заједничких карактеристика са другим типовима учења [3]:

- у питању је постепен процес који има више фаза;

- остварује се понављањима што омогућује формирање шеме покрета;

- степен свесне контроле моторичког деловања и потребна концентрираност за извођење опадају с временом, односно са увежбавањем;

- одликује се уочавањем и исправљањем грешака;

- одликује се процесом увиђања односно разумевања како ускладити покрет и сл., дакле има јаку когнитивну компоненту.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  2. ^ Gardner, E. B. (1967). The neurophysiological basis of motor learning. A review. Phys Ther, 47(12), 1115-1122.
  3. ^ Whishaw, I. Q., & Wallace, D. G. (2003). On the origins of autobiographical memory. Behav Brain Res, 138(2), 113-119.

Додатна литература[уреди | уреди извор]