Мошорин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мошорин
Rutizam-com-453 2017bp obj obj-01-pa290843.jpg
Вила Влашкалић у Мошорину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2011.Пад 2.569
 — густина62/км2
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 01″ С; 20° 09′ 52″ И / 45.300367° С; 20.164547° И / 45.300367; 20.164547Координате: 45° 18′ 01″ С; 20° 09′ 52″ И / 45.300367° С; 20.164547° И / 45.300367; 20.164547
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 м
Површина41,3 км2
Мошорин на мапи Србије
Мошорин
Мошорин
Мошорин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21245
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Мошорин је насеље у општини Тител на територији Аутономне покрајине Војводине у Јужнобачком округу, Република Србија. Налази се у Шајкашкој (југоисточна Бачка) поред реке Тисе и на падинама Тителског (Шајкашког) брега. Према попису из 2011. било је 2569 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. До средине 18. века Мошорин је имао милитарски статус, а када је новембра 1750. године било изјашњавање нико од месних официра није пристао да пређе у провинцијални статус. Уследило је масовно исељавање Срба граничара. Одселили су се Мошоринци делом у Русију где су засновали ново граничарско насеље са истим именом.[1] Део њих се преселио у Банат, као у Орловат где је парох 1753. године постао поп Стефан Станковић из Мошорина.[2] Током 1848–1849. године био је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.

У другој половини 19. века број становника у месту расте. Тако по попису 1880. године има Срба највише - 2200, а других нација је много мање. Мађара има 64, Немаца 44, Румун 1, Рутена 3, док је осталих 82. Укупно је у селу 2394 становника. 1890. године нестало је "осталих" а највише се повећао број Срба, којих сада има 2583, Мађара 80 а Немаца 63, и Румун 1. Број житеља се повећао на 2717.[3] По попису 1908. године укупан број становника је 3267 који живе у 594 куђа. По националности има 2811 Срба, 347 Мађара и 81 Немаца.[4]

Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.

Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.

Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. У току ослобођења партизани су натерали мушкарце мађарске националности да се окупе у подруму локалне крчме да би их тамо мучили (чупање ноктију, кастрирање итд). 65-70 мушкараца је јавно стрељано а остали су потерани у логор у Јарак. Католички парох је убијен од стране партизана, католичка црква је срушена а католичко гробље је уништено.[5]

Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора. Након Референдума о независности Црне Горе 2006. Мошорин је постао део Републике Србије.

Црква и школа[уреди | уреди извор]

У месту је у старо време постојала мала православна богомоља од меканог материјала (черпића) грађена а шиндром покривена. Била је посвећена Св. Николи. То је 1891. године посведочио мошорински парох поп Светозар Влашкалић. Нова црква, садашња је подигнута на другој локацији и посвећена празнику Духовима. Дозволу су Мошоринци добили за градњу 1797. године, а храм је подигнут већ следеће 1798. године, када ју је осветио владика бачки Јован Јовановић.[3] Током грађанског рата 1848-1849. године та црква није спаљена.

На брегу је прота Светозар Влашкалић подигао задужбину,[6] посвећену св. Николи, намењену за женски манастир. У храм може стати 400 верника. Звона су освећена на двогодишњи парастос малом Србиславу-Бати, 1932. године. Задужбина је зидана седам година. Освећење је маја 1938. обавио др Иринеј Ћирић, епископ новосадско-бачки, том приликом је проти уручио напрсни крст.

Због свог националног рада, прота је од државних власти 1929. одликован орденом Св. Саве IV степена.

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године следеће стање: два православна свештеника, 2610 православаца, 492 православна дома, 315 ученика и три основне школе.[7]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

У периоду од 1945-1995. године у село се доселило српско становништво из области Бијелог Бучја (Теслић) и општине Котор Вароши и на тај начин успело да надокнади демографске губитке села након страдања током Рације у Шајкашкој 1942. године.

Презимена која се срећу у Мошорину су: Тривуновић, Багић, Тешић, Калаковић, Станковић, Бањац, Куруцин, Малетин, Етински, Бачкалић, Русмир, Каназир, Марић, Лишић, Игњић, Ђурић, Славнић, Павловић, Бедов, Петаков, Јанковић, Живковић, Петровић, Симић, Каранов, Мишљеновић, Батић, Чавић, Несторовић, Маринков, Козарев, Чутурилов, Ранисављев, Лазаревић, Јовановић, Јеловац, Пожарев, Смиљанић, Јосиповић, Тубић, Пешић, Борота, Маџар, Карпић, Спасојевић, Ђурђевић, Пругић, Влаовић, Крунић, Шодоловић, Гелић, Ђукић, Станојев, Ивановић, Илић, Сарић, Јурица и други.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 3.035
1953. 3.065
1961. 2.906
1971. 2.694
1981. 2.483
1991. 2.552 2.539
2002. 2.763 2.779
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
2.678 96,92%
Роми
  
21 0,76%
Словаци
  
11 0,39%
Југословени
  
8 0,28%
Мађари
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Црногорци
  
2 0,07%
Украјинци
  
2 0,07%
Русини
  
2 0,07%
Словенци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
11 0,39%
Мапа општине Тител и Шајкашке, која показује локацију Мошорина


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности из Мошорина[уреди | уреди извор]

Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  2. ^ "Орао", прве орловатске новине, Орловат 1998.
  3. ^ а б "Српски сион", Карловци 1893. године
  4. ^ „Mozsor. | Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai | Kézikönyvtár”. www.arcanum.com. Приступљено 22. 8. 2022. 
  5. ^ „Mozsor – Magyar Katolikus Lexikon”. lexikon.katolikus.hu. Приступљено 22. 8. 2022. 
  6. ^ "Политика", 26. мај 1938.
  7. ^ "Српски Сион", Карловци 1892. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]