Мошорин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мошорин
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Тител
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2569
 — густина 41/км2
Географске карактеристике
Координате 45°18′05″ СГШ; 20°09′32″ ИГД / 45.3015° СГШ; 20.158833° ИГД / 45.3015; 20.158833Координате: 45°18′05″ СГШ; 20°09′32″ ИГД / 45.3015° СГШ; 20.158833° ИГД / 45.3015; 20.158833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 111 м
Површина 41,3 км2
Мошорин на мапи Србије
Мошорин
Мошорин
Остали подаци
Поштански број 21245
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Мошорин је насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу. Налази се у Шајкашкој (југоисточна Бачка) поред реке Тисе. Према попису из 2011. било је 2569 становника.

Историја[уреди]

Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849. године било је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.

У другој половини 19. века број становника у месту расте. Тако по попису 1880. године има Срба највише - 2200, а других нација је много мање. Мађара има 64, Немаца 44, Румун 1, Рутена 3, док је осталих 82. Укупно је у селу 2394 становника. За десет година нестало је "осталих" а највише се повећао број Срба, којих сада има 2583, Мађара 80 а Немаца 63, и Румун 1. Број житеља се повећао на 2717.[1]

Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.

Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.

Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора.

Црква и школа[уреди]

У месту је у старо време постојала мала православна богомоља од меканог материјала (черпића) грађена а шиндром покривена. Била је посвећена Св. Николи. То је 1891. године посведочио мошорински парох поп Светозар Влашкалић. Нова црква, садашња је подигнута на другој локацији и посвећена празнику Духовима. Дозволу су Мошоринци добили за градњу 1797. године, а храм је подигнут већ следеће 1798. године, када ју је осветио владика бачки Јован Јовановић.[2] Током грађанског рата 1848-1849. године та црква није спаљена.

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године следеће стање: два православна свештеника, 2610 православаца, 492 православна дома, 315 ученика и три основне школе.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.035
1953. 3.065
1961. 2.906
1971. 2.694
1981. 2.483
1991. 2.552 2.539
2002. 2.763 2.779
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.678 96,92 %
Роми
  
21 0,76 %
Словаци
  
11 0,39 %
Југословени
  
8 0,28 %
Мађари
  
7 0,25 %
Хрвати
  
5 0,18 %
Црногорци
  
2 0,07 %
Украјинци
  
2 0,07 %
Русини
  
2 0,07 %
Словенци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
11 0,39 %
Мапа општине Тител и Шајкашке, која показује локацију Мошорина


Познате личности из Мошорина[уреди]

Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]